Kako je navedeno, Srbijom, koja ima sličan sporazum sa Rusijom, a nije članica EU, baviće se Evropska energetska zajednica, rečeno je Tanjugu u sedištu EK.
"Naš stav ostaje da su međuvladini sporazumi o Južnom toku u neskladu sa evropskim propisima i da ih treba revidirati ili prilagoditi", kaže portparolka komesara za energetiku Gintera Etingera, Sabine Berger.
Ona je time demantovala medijske izveštaje da je, na samitu EU-Rusija u utorak u Briselu, EK odustala od pokušaja da revidira bilateralne sporazume šest članica EU o ovom gasovodu.
Njih je Komisija ranije ocenila kao suprotne evropskim propisima usvojenim u okviru takozvanog Trećeg energetskog paketa, kojima se propisuje da ista firma ne može istovremeno da bude ekskluzivni uvoznik i distributer gasa, kao i ekološkim propisima koje, po mišljenju Komisije, ruski Gasprom zaobilazi.
U sedištu EK Tanjugu je rečeno da će se Srbijom, koja ima sličan međuvladin sporazum sa Rusijom, baviti Evropska energetska zajednica, s obzirom na to Srbija nije članica EU i da u njoj Treći energetski paket nije na snazi.
Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala i ratifikovala, Treći energetski paket treba da počne da se primenjuje od 2015. godine, a stav Komisije je da do tada domaći ugovori o Južnom toku treba da se usklade sa pravilima EU.
Bergerova je podsetila da su se Etinger i ruski ministar energetike Aleksandar Novak tokom susreta u Moskvi prošle nedelje saglasili da na nivou radnih grupa nastave razgovore o tehničkim i pravnim aspektima izgradnje gasovoda Južni tok.
Komisija je u ime šest zemalja članica ovlašćena da pregovara sa Moskvom o reviziji sporazuma, ukazala je Bergerova.
