Referendum se održava u krajnje napetoj atmosferi, jer zapad referendum smatra nezakonitim i preti sankcijama Moskvi, za koju je glasanje potpuno legitimno.
Na glasačkim listićima biće dva referendumska pitanja: €žDa li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji kao subjekat Ruske Federacije" i €žDa li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine".
Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.
Autonomna Republika Krim je od 1954. godine u sastavu Ukrajine. Na Krimu živi oko dva miliona ljudi, 58 odsto su Rusi, 24 odsto Ukrajinci, a 12 odsto krimski Tatari.
Premijer Krima Sergej Aksjonov pozvao je stanovništvo Krima da slobodno bira „nezavisno od nacionalnosti i veroispovesti".
On je poručio da građani ničeg ne treba da se boje jer će Vlada sve učiniti da glasanje protekne u miru i na demokratski način, preneo je Itar-Tas s.
Prema registru birača, na Krimu pravo glasa ima 1.534.815 stanovnika, a u Sevastopolju 309.774.
Iako je koordinator misije međunarodnih posmatrača i direktor Evropskog centra za geopolitičke analize Mateuš Piskorski rekao je da je „stanje veoma mirno i nema nikakve napetosti", zapadne agencije tokom dana javljale su da je atmosfera na Krimu uoči referenduma veoma napeta.
Ranije tokom dana održana je vanredna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je 13 zemalja prihvatilo predlog rezolucije kojim se referendum na Krimu osuđuje i smatra nelegitimnim, Rusija je stavila veto na taj predlog, a Kina je bila uzdržana.
Vrhovna rada (skupština) Ukrajine raspustila je juče Vrhovni sovjet (skupštinu) Autonomne Republike Krim, javile su ukrajinske agencije. Vršilac dužnosti šefa države i predsednik Rade Aleksandar Turčinov izjavio je da odluka stupa na snagu odmah.
Itar-Tass navodi da su poslanici podržali nalog skupštinskim odborima da pripreme odluku o raspisivanju prevremenih izbora na Krimu.
Ukrajinska agencija UNIAN javila je da je inicijator raspuštanja bio Turčinov. On je juče, u dosad najoštrijoj kritici Kijeva na račun predsednika Rusije Vladimira Putina, optužio „agente iz Kremlja" za izazivanje krvavih nereda na istoku Ukrajine.
Turčinov je upozorio da postoji opasnost od ruske invazije nakon „okupacije" Krima.
S druge strane, u Moskvi su juče održana dva mitinga - jedan za podršku Krimu i "protiv fašizma" i drugi, manje masovan, protiv ujedinjenja Krima i Rusije. Prema podacima moskovske policije, pribliĹžno 18.000 ljudi okupilo se na tim mitinzima, javile su ruske agencije. Na mitingu podrške Krimu okupilo se pribliĹžno 15.000 ljudi, a protiv ujedinjenja AR Krim sa Rusijom 3.000.
Predsednik Komisije za pripremu referenduma Mihail Mališev izjavio je da se prijavilo 69 posmatrača iz 23 zemlje. Krimski ministar informisanja Dmitrij Polonski rekao je da na Krimu trenutno radi više od 2.500 novinara iz različitih medija, među kojima su mnogi iz inostranstva.
