Kada smo kao klinci osnovali svoj „Klub Indijane Džons“, po junaku tada najpopularnijeg avanturističkog filma, najdraža igra bila nam je istraživanje Velikog brda iznad našeg naselja. Ekspedicije na Veliko brdo nisu uvijek imale srećan kraj, ali su obilježile najbezbrižniji dio mog djetinjstva.
30-ak godina kasnije, prijateljica sa kojom sam se zajedno pentrala po Velikom brdu nastavlja svoju “potragu za izgubljenim blagom” u jednom drugom klubu, Planinarsko-alpinističkom klubu “Summit”.
Iako je do sada išla na svega nekoliko izleta, kaže da je potpuno zaljubljena u planinarenje. Njeno prvo planinarsko iskustvo bio je Kanjon Cvrcke, u blizini Kotor Varoši, gdje je išla sa još nekoliko prijatelja koji takođe nikad nisu probali nešto slično.
Kanjon Cvrcke, avgust 2013.
“To je bilo dovoljno da poželim odlazak na sljedeću turu. Osim dobrog druženja, planinarenje je sport u kome vam se aktiviraju ne samo mišići, nego ste aktivni i prisutni na jedan drugačiji način. Okruženi ste pozitivnim ljudima svih generacija, divnim prizorima i to je vjerovatno jedan od boljih načina da provedete slobodan dan ili više ako ste u mogućnosti. Mnogi od nas niti ne znaju kakve su planine i prirodne ljepote u našem okruženju i ovakvi izletu su odlična prilika da ih upoznamo”, kaže S.M.
Planinarstvo je, čini mi se, sve popularnije među ljudima koji, poput moje prijateljice, imaju isuviše malo slobodnog vremena da bi ga proveli u gradu “na kafi” ili ispred televizora. Potraga je to, rekla bih, za izgubljenom prirodom u nama, i oko nas. Srećna okolnost je što živimo u ovoj našoj prelijepoj, brdovitoj i dolovitoj Bosni.
„Ne postoji ljepša država od BiH na Planeti, a mi je, nažalost, jako malo poznajemo“, kaže Boris Čikić, jedan od osnivača Planinarsko-alpinističkog kluba „Summit“.
U Republici Srpskoj ima 10-ak planinarskih klubova, a „Summit“ je jedno od mlađih.
„U septembru ove godine će biti 4 godine od osnivanja kluba, ali već imamo čime da se pohvalimo. Za tako mlado društvo, imamo jako puno rezultata, aktivnosti, projekata i brojno članstvo“, kaže Čikić.
A članovi „Summita“ su ljudi raznih profila, među kojima ima i pilota, i profesora, i teta koje čuvaju djecu. U klubu su ponosni na svoje članstvo.
„U planinu ne može ići loš čovjek“, kaže Čikić i dodaje da je odlazak u prirodu neka vrsta terapije, i bojom, i zvukom, i svjetlom. Outdoor aktivnosti su, kaže on, najkvalitetnija terapija koju čovjek, za malo para, može sebi priuštiti.
Čikić potvrđuje moje pretpostavke o razlozima sve većeg interesovanja za planinarstvo.
„Ljudi su shvatili da ima ljepših stvari, u kojima se može više uživati, steći prijatelji i naučiti nešto novo. Zbog toga nam i prilaze ljudi koji, osim što žele upoznati planinu, žele upoznati i sami sebe, ljude oko sebe... Ima jedna interesantna izreka – 'Ako želiš upoznati ljude odvedi ih u planinu'“, kaže Čikić.
Za njega je planinarstvo stil života. „U planini ćete upoznati sebe i shvatiti šta vam tačno treba u životu. U planinu nećete nositi televizor na leđima, samo ono što vam je stvarno potrebno.“
Članovi kluba
U klubu postoje pravila ponašanja i poštuje se planinarski kodeks. Time se žele izbjeći neprijatna iskustva.
„U planini važe određena pravila. Mi vodiči vodimo računa da se upoznamo sa svim ljudima koji idu na akciju, da razgovaramo o njihovoj pripremi... Nama nikad nije cilj popeti se na planinu, već vratiti se bez povreda, i sa uživanjem se prisjećati tog iskustva“, pojašnjava Čikić.
Svaki izlet, kaže, ima neku svoju anegdotu, nešto upečatljivo, što obilježi svaki izlet i što još više veže grupu, jer kroz sve prolaze zajedno.
„Priroda uvijek nudi nešto novo, neke nove izazove, drugačije vrijeme, mjesto... Nikad nam nije dosadno na neku planinu otići i po 10-ak puta, jer je uvijek drugačije. Ili su drugačiji ljudi sa kojima ste, ili vas vrijeme iznenadi svojom ljepotom“, priča Čikić.
Ponekad se, kaže, desi i da neko ima neki fizički problem, ili mu je potrebna pauza, ili nekoga treba izmasirati, ili samo dodatno motivisati. „Takve probleme odmah rješavamo tako što te ljude stavimo na čelo kolone, da oni diktiraju tempo. Tad se oni obično oslobode i zadaju sebi još jači tempo“, objašnjava Čikić.
Uspon na Kozaru, proljeće 2014.
Popularizacija planinarstva
Veliki uspjesi članova „Summita“ Miroslava Trivića i Miroslava Bundala, koji su osvojili neke od najviših svjetskih vrhova, zasigurno doprinose većoj popularnosti ovog sporta kod nas. Najveća prednost bavljenja planinarstvom u BiH svakako je obilje prelijepih planina, kao i činjenica da se velikim dijelom još uvijek radi o netaknutoj prirodi.
Međutim, problem u popularizaciji planinarenja kao rekreacije, kaže Trivić, predstavlja to što planine nisu obezbijeđene, što nisu označene planinarske staze i što su insfrastrukturno jako siromašne.
„Jako malo planina u BiH ima planinarske domove. To je jedan od veoma važnih preduslova da bi se ljudi uopšte privukli, jer ljudi ne žele da idu u surove uslove, po cijenu da spavaju u šatoru. A pogotovo kad im se kaže da na planini nema vode i da moraju na leđima nositi vode koliko im je potrebno za nekoliko dana boravka na planini. Zbog toga je potrebno obezbijediti bunare, čatrnje ili neke druge izvore vode“, ističe Trivić.
Većem interesovanju za planinarstvo doprinijeće i škola planinarstva koja je, u organizaciji “Summita”, počela 28. marta ove godine, a trajaće godinu dana.
Momci iz „Summita“ su sva svoja iskustva saželi u školu planinarstva, kako bi prenijeli svoja znanja rekreativcima, koji bi kasnije mogli i sami, sa svojim prijateljima, da se upuste u planinarske izlete.
Tradicionalni zimski uspon na Dimitor
Teorijski dio počeo je krajem marta, a uskoro slijede izleti i primjenjivanje teorijskog dijela u praksi. Škola je besplatna, a iznos od 350 KM koji polaznici plaćaju pokriva troškove izleta. “U sklopu škole, organizovaćemo pet dvodnevnih i pet jednodnevnih izleta, što znači da će polaznici provesti 15 dana u prirodi i preći ukupno 241 kilometar pješke. Klub obezbjeđuje zajedničku opremu: šatore, užad i ostalu profesionalnu opremu, ali osnovnu opremu planinara svako treba da ima, a to su, recimo, gojzerice, ranci, jakna, hlače itd. Omogućili smo i plaćanje u pet mjesečnih rata i smatramo da za taj novac ne postoji bilo kakva bolja turistička ponuda koju čovjek sebi može da priušti, a da pritom nauči nešto korisno što može primjenjivati čitavog života”, objašnjava Čikić.
Program škole je bogat i raznovrstan i zamišljen je tako da će svi učesnici moći da probaju različite terene i uspone, da nauče tehnike hodanja, i da upoznaju planine, rijeke i jezera u našem okruženju. Među planiranim izletima su Čemernica, Troglav, Šator, Manjača, Kanjon Cvrcke, Lisina, izvori Sane, Kozara, Vranica, Otomalj i Klekovača.
Triglav. septembar 2013.
U školu planinarstva mogu se uključiti svi zainteresovani od 18 do 40 godina, a prijave mogu slati na mail adresu [email protected].
Humanitarna akcija u maju
Ljubav prema planinarenju, prirodi i ljudima članovi „Summita“ iskazuju i humanitarnim akcijama.
Za one Banjalučane kojima treba dodatni motiv za izlet u prirodi, idealan povod za šetnju do Šehitluka, udaljenih 4 km od grada, biće projekat “24 ČASA USPON NA BANJ BRDO”, koji Planinarsko-alpinistički klub „Summit“ organizuje sredinom maja.
Osnovni cilj ovog projekta je da građani, u toku 24 časa, pješačenjem ili biciklom, što više puta dođu do spomenika na Banj brdu. Projekat je humanitarnog karaktera i učesnici će plaćati simboličnu kotizaciju od 10 KM. Organizatori će im obezbjediti majice, obrok i osvježenje tokom uspona, kao i ulaznice za koncert iznenađenja, a sva prikupljena sponzorska sredstva biće uručena djeci sa posebnim potrebama.
Tačan datum akcije znaće se početkom maja, kada ćemo i na našem portalu najaviti ovaj događaj.
Vezan tekst
