(Odlomak iz knjige „Vodič za roditelje“ autorke Džo Frost, Vulkan izdavaštvo, 2014.)
Bez obzira na to da li vam je ovo prvo ili peto dete, pred vama je jedinstveno emocionalno putovanje. Kao što bilo koji roditelj koji ima više od jednog deteta može da posvedoči, nema dve iste bebe na svetu, baš kao ni dve iste prve godine. Možete odmah biti preplavljeni roditeljskom ljubavlju ili vam može trebati neko vreme da se vežete za svoje novorođenče. Možda ćete zapasti u postporođajnu depresiju ili ćete projezditi kroz hormonske promene. Možda ćete se osećati iscrpljeno i obeshrabreno ili ćete biti puni radosti i spokojstva – ili pomalo od svega, u bilo kom danu. Kada razgovarate s drugim roditeljima i kada od njih čujete izjave u stilu: „Sada možete da zaboravite na seks“, ili: „Kuća će vam
izgledati kao da je na nju pala atomska bomba“, imajte u vidu da oni govore o vlastitim iskustvima. Ne dozvolite da vam se tuđa očekivanja ispreče na putu. Postarajte se da vaše iskustvo bude upravo to: samo vaše jedinstveno iskustvo.
Jednako je važno da unapred shvatite kako nećete podjednako uživati u svim deonicama tog putovanja, i to je u redu. Svaki stadijum od prvog do dvanaestog meseca predstavljaće priču za sebe i zahtevaće drugačije veštine. Neki roditelji najviše vole onaj nežni početni stadijum kada po ceo dan mogu da se maze sa svojim novorođenčetom, dok drugi jedva čekaju da pređu na aktivniju fazu. I ovde treba prihvatiti svoja osećanja i razumeti da je to sasvim normalno.
Neki roditelji su puni samopouzdanja: njima čuvanje novorođenčeta ne pada ništa teže od brze šetnje po parku. S druge strane, ima i roditelja koji su preplašeni
svojom novom ulogom jer ne znaju šta treba da očekuju i brinu se kako će se uhvatiti u koštac s tako ozbiljnim izazovom. Ako pripadate prvoj kategoriji, to je pravi dar za vašeg partnera jer je samopouzdanje zarazno, ali ako ste kojim slučajem ranjivi i ušeprtljani, ne budite previše strogi prema sebi.
Zabrinuti budući roditelji često me pitaju: „Kako možemo znati da li sve radimo kako treba kada nikada ranije nismo imali bebu?“ Moj odgovor uvek glasi: „Ne možete da znate i to je sasvim u redu.“ To ćete otkriti u hodu, učeći kroz praksu! Shvatićete da će vaša bebica, ako joj na vreme ne promenite pelenu, postati nervozna i početi da plače pa sledećeg puta nećete toliko oklevati. Naučićete da protumačite kako se vaša beba oseća po njenom izrazu lica ili zvucima koje ispušta. Na primer, ako beba plače na određeni način, po tome ćete zaključiti da je još gladna. Kako se vaša roditeljska intuicija bude razvijala, vaša beba će moći da vam saopšti sve više poruka.
Zapamtite da svaki roditelj mora da uči kroz praksu. Srećom, iako bebe deluju krhko i ranjivo, one su prilično čvrsta i žilava stvorenja. Naravno, postoji nekoliko pravila kojih apsolutno morate da se pridržavate, na primer: da im obavezno podupirete vrat, da ih stavljate da spavaju na leđima i da ih ne izlažete suncu; ali ako slučajno svojoj bebici ne pričvrstite dobro pelenu, ako joj naopako obučete džemperčić ili zaboravite da je stavite da podrigne nakon hranjenja, zbog toga sigurno neće nastupiti smak sveta. Ona će vam uskoro staviti do znanja u čemu ste omanuli pa ćete ispraviti grešku!
Primetila sam još jedan zanimljiv detalj, pogotovo kada je reč o očevima: što se tata više trudi da pažljivije drži bebu, ona sve više plače jer oseća njegovu nesigurnost. Bebe upijaju našu energiju jer imaju šesto čulo. Zbog toga u ovoj knjizi toliko ističem samopouzdanje. Ako odišete čvrstinom i samouverenošću dok podižete bebu, obavezno joj podupirući glavicu i vrat (kasnije ćete naučiti kako se to radi), beba će osetiti da ste dorasli tom zadatku i biće mirna kao bubica.
Pa ipak, za roditelje koji nemaju nikakvog iskustva postizanje takve mirnoće i samopouzdanja predstavlja veliki izazov. Ako strahujete da niste dorasli izazovu, postaćete nervozni pa će vam popustiti pažnja. Zato zapamtite ključno pravilo: lagano, što laganije, nežno, što nežnije.
RAZVIJANJE SAMOPOUZDANJA
Za početak želim da vas naučim da donosite samouverene odluke. Samouverene odluke su one odluke koje vas čine srećnim. I tačka.
Kako vreme bude odmicalo, vaše samopouzdanje će rasti jer ćete početi da primećujete rezultate svog truda. To će vam pomoći da razvijete spoznaju o potrebama vašeg deteta ili o uspostavljanju ravnoteže između potreba dvoje ili troje dece, ako ih imate. Ova spoznaja dolazi iznutra kada naučite da oslušnete sami sebe, baš kao i svoju bebu, i ostalu decu ukoliko ih imate. Što više pažnje budete poklanjali tom unutrašnjem glasu, naučićete da mu sve više verujete.
Razvićete više samopouzdanja i ako prihvatite svoje strahove. Sretala sam žene koje imaju veoma uspešne karijere, ali se ipak brinu da se neće dobro snaći u ulozi majke. „Zašto se brinete?“, uvek ih pitam. Ako osećate strah, to samo pokazuje vašu želju da pružite maksimum, a to je divna stvar! Kad god vas obuzme strepnja, setite se da je to zapravo znak da želite najbolje za svoju bebu, a vaša želja da budete što bolji doprineće da tako i bude. Zamišljajte da je sve u redu, da se odlično snalazite i da je vaša bebica savršeno srećna… Srećne misli stvaraju srećna osećanja. I zato, ako vas obuzmu brige ili strahovi, razmišljajte kako će na kraju sve ispasti dobro i to će vam pomoći da se bolje osećate.
Razviće vam se samopouzdanje i kada shvatite da čak i pogrešna odluka nije toliko pogrešna jer ćete iz toga nešto naučiti – otkrićete pravi način da nešto uradite. Samouvereni roditelji donose određene odluke, čekaju da vide njihov ishod i, ako se ispostavi da to nije bio najsrećniji izbor, zaključuju da sledećeg puta treba da naprave bolju procenu. Pre ili kasnije, stići ćete do tačke kada ste naučili dovoljno da postanete siguran i mudar roditelj.
To je jedan od razloga zašto se parovi koji čekaju drugo dete lakše suočavaju s izazovom roditeljstva. Međutim, roditelji koji čekaju drugo ili treće dete mogu pomisliti: „Ali otada je prošlo pet-šest godina. Zaboravila sam sve što sam naučila s prvim detetom.“ Ne brinite se zbog toga. Sve je i dalje uskladišteno u vašoj dugoročnoj memoriji, koja će se uskoro prebaciti na nov režim rada. Dolazak nove bebe munjevito će aktivirati ranije prikupljena znanja.
Što dalje odmičemo na stazi roditeljstva, sve se više razvijamo. Na primer, s prvim detetom ste možda praktikovali nešto što ne želite da ponovite s drugim. Vaši stavovi se menjaju, baš kao i vaše opcije – temperament svakog deteta zahteva drugačiji pristup dok pokušavate da uskladite njegovu ličnost sa svojom i da izgradite odgovarajući odnos. To je ono što razlikuje vaš individualni odnos prema svakom detetu od odnosa vašeg partnera ili partnerke.
POZITIVNO RAZMIŠLJANJE
Čvrsto verujem u zauzimanje pozitivnog stava jer on povećava verovatnoću za dobar krajnji ishod. Neke studije pokazuju da ako očekujete da vas vaša beba drži budnim celu noć, ona će baš to i učiniti. S druge strane, ako očekujete da beba dobro spava, to će se češće dešavati. Zato se nadajte najboljem i ne prizivajte probleme. Naravno, to ne znači da treba ignorisati one koji stvarno postoje. Samo nemojte da ih tražite. U slučaju da ne ispadne onako kako ste očekivali, ne pogoršavajte situaciju prekomernom brigom jer nemate ni vremena ni energije za bacanje.
Većinu žena brine predstojeći porođaj: „Da li će previše boleti? Hoću li uspeti da se snađem u tome? Da li će sve biti u redu s bebom?“ U suštini, to je samo strah od nepoznatog. Porođaj je definitivno situacija kada ćete, uprkos strahu, morati da učinite ono što je neophodno, jer kada dođe vreme, dete će izaći, bili vi spremni ili ne. Klonite se ljudi koji vas zasipaju negativnim pričama. Treba da čujete tuđa iskustva, ali budite obazrivi. Poznajem mnogo žena koje traže informacije na internetu da bi se na kraju raspametile od straha zbog svega što može da se desi na porođaju. Ne pozajmljujte tuđe nevolje! Nema potrebe za dramatikom. Ne kažem da se komplikacije nikada ne dešavaju, već vas ohrabrujem na
pozitivan stav prema rođenju deteta. Veoma je važno da se naoružate srećnim mislima i da se okružite ljudima koji su puni pozitivne energije i uzbuđenja jer to podstiče oslobađanje hormona sreće, a on čine da se dobro osećate. Dakle, na vama je da odlučite da li ćete izbegavati negativne ljude i da li ćete pozitivno razmišljati. Iskoristite mogućnost izbora. I tačka.
Razvijanje pozitivnog stava uglavnom se zasniva na tome da se usredsredite na ono što želite umesto na ono što ne želite. Na primer, roditelji koji čekaju drugo dete često govore: „Ne želimo da starije dete bude ljubomorno. Ne želimo da posmatramo dečje čarke. Ne želimo da gubimo živce zbog toga.“ Dobro, to mi je jasno, odgovaram ja, ali hoću da čujem šta želite i kako to nameravate da postignete. U narednom poglavlju iznosim nekoliko konkretnih ideja koje se tiču ovog problema, ali najvažnije od svega jeste da zajedno razgovarate o tome kako da postignete željeni cilj. Recimo, upitajte se kako možete da pomognete svojim
mališanima da se dobro slažu i potom preduzmite prve korake u tom pravcu.
UZAJAMNA PODRŠKA
Pošto se kao roditelj nalazite na strmoj uzlaznoj liniji učenja, bilo da ste fokusirani na odgajanje novorođenčeta ili na njegovo integrisanje u zajednicu u kojoj već ima dece – uzajamna ljubav i podrška predstavljaju glavni ključ uspeha. To je jedan od presudnih faktora koji će vam omogućiti da u prvoj godini zaista uživate sa svojom novom bebom.
Razgovarajte o onome što osećate sa svojim partnerom. Podelite s njim lepa osećanja i budite dovoljno otvoreni da mu poverite negativne emocije, kako vas one ne bi razjedale iznutra i kasnije se pretvorile u anksioznost i ozlojeđenost. Budite tu jedno za drugo; tešite se zagrljajima i ohrabrujućim rečima kad vam se partner obrati: „Sluđen(a) sam od brige što naša beba neprestano plače! Ne mogu više da slušam tu dreku! Već sam na izmaku snaga i sve mi ide na živce!“ Mnogi roditelji se uzdržavaju od otvorenog iznošenja negativnih osećanja jer misle da će time već na početku priznati neuspeh. Zapamtite da imate pravo da se osećate loše. To je sasvim normalno. Izbacite ta osećanja iz sebe kroz razgovor, kako biste mogli da se uhvatite u koštac s njima. Pokažite razumevanje i saosećanje prema sebi i partneru i potom zajedno prionite na rešavanje problema. Mada lekari i patronažne sestre mogu da vam pruže odgovore na razna praktična pitanja, oni ne žive s vama. Ako primetite da je vaš partner zapao u krizu, nemojte ga ignorisati već mu pružite ruku.
ANGAŽOVANJE POMOĆI SA STRANE
Dozvolite da vaša beba okupi ceo porodični krug. Bliski rođaci, a naročito babe i dede, imaju posebnu ulogu u vašoj novoj porodičnoj dinamici. U idealnom slučaju oni će biti tu da vam pruže direktnu podršku i da razviju poseban odnos s vašim detetom. Dopustite im da uživaju u tom iskustvu i pružite im dovoljno vremena da uspostave dragocenu vezu sa svojim unučetom. Babe i dede različito reaguju na dolazak prinove. Neki oduševljeno kažu: „Hvala Bogu! Bilo je krajnje vreme!“, dok drugi izjavljuju: „Previše sam mlada (ili mlad) da postanem baba (ili deda)!“ Stepen njihove uključenosti zavisiće od specifičnih životnih okolnosti. Možda konačno treba da dobiju unuka među mnoštvom malih princeza, pa je deda vašem sinčiću već kupio štap za pecanje, iako mališa još nije napustio matericu. Ili će im vaše novorođenče možda biti šesto unuče pa to već shvataju kao nešto uobičajeno, mada su nesumnjivo uzbuđeni što će njihova porodična loza biti obogaćena još jednim izdankom. Kakva god da je vaša situacija, vaš partner i vi treba nasamo da se dogovorite koju vrstu podrške želite od roditelja i da im potom jasno predočite svoje želje. Potom ih zamolite da i oni učine isto. Tokom prve godine vaši stavovi će se sigurno menjati, ali
nemojte ništa govoriti pre nego što beba napuni tri meseca, osim ako ne živite pod istim krovom s bakom i dekom pa su oni još od samog početka preuzeli određene obaveze u brizi o detetu.
Takođe treba da se povežete s drugim roditeljima. Važno je da čujete kako se oni osećaju i da podelite iskustva. Ljudi su ranije živeli u proširenim porodicama pa su mogli da računaju na podršku baba i deda, tetaka, sestara i ostalih rođaka koji imaju iskustva s decom. Da živimo u takvim okolnostima, pripadnici tog intimnog porodičnog kruga jednostavno bi nam rekli: „Ne brinite, sve će biti u redu“, a njihova podrška i ohrabrenje pomogli bi nam da spontano odmičemo od jednog do drugog stadijuma. Međutim, porodice su u današnje vreme toliko raštrkane da se ne možemo oslanjati na svakodnevnu pomoć bližnjih, zbog čega povezivanje s drugim roditeljima može biti od velike pomoći i u mentalnom i u emocionalnom pogledu.
Internet predstavlja odličan izvor informacija koje mogu da ublaže naše brige. Moj veb-sajt postigao je veliki uspeh, a svakako vam preporučujem da posetite i druge srodne sajtove. Tamo ćete pronaći mnoštvo divnih ljudi. Možda ste se već povezali s mamama koje ste upoznali u porodilištu ili na pripremnom tečaju za trudnice. Ako to nije slučaj, posetite neki od mnogobrojnih sajtova i foruma za mlade roditelje i tamo ćete sigurno pronaći odgovarajuće društvo za razmenu iskustava.
Najvažnije je da se okružite ljudima koji će vam pružati podršku i podsticati vaš dalji razvoj. Znam mnogo slučajeva gde se prijatelji i rođaci, umesto da zrače ohrabrenjem i pozitivnošću, ponašaju kao kritičari i sudije. Ovo može biti naročito problematično za mlade majke jer su one posebno ranjive zbog promenjenih životnih okolnosti i pojačanih hormona, pa se može desiti da posumnjaju u svoje roditeljske sposobnosti. Mada se ranije niste obazirali na negativne opaske, pridržavajući se načela „ipak ću uraditi onako kako sam naumila“, sada ćete postati ophrvani sumnjom i nesigurnošću, a kada takve emocije stupe na scenu, stvari postaju previše otvorene, što nije dobro ni za vas ni za vašu
bebu. Zato se trudite da sebi obezbedite pozitivnu podršku i bez ustručavanja se distancirajte od svih koji čine da sumnjate u sebe kao roditelja. Ne dopustite da vas bilo ko zastrašuje.
Dopustite mi da vas ohrabrim svojim rečima. Ja sam glas podrške na vašem ramenu, ne samo da vam pružim praktične savete, već da vas vodim kroz svaku deonicu putovanja tokom prve godine vaše bebe. Tu sam da vas osnažim i pomognem vam da shvatite kako se svi potrebni odgovori nalaze u vama samima. Želim da oboje kao roditelji blistate od radosti i topline koja vam obuzima srce dok ponosno posmatrate svoje detence.
Još od rane mladosti osećala sam veliku naklonost prema bebama i maloj deci, kao i ona prema meni. Dok sam bila devojčica, tokom letnjih raspusta sprijateljila bih se sa svom decom na bazenu i brinula bih o njima. Oduvek sam imala izraženu intuiciju za bebe i malu decu. Otkad je briga o deci postala moj životni poziv, naučila sam da slušam svoju intuiciju, što ćete i vi naučiti, i da procenjujem koji metodi deluju a koji ne. Baš zbog toga postižem tako dobre rezultate. Na ovim stranicama pružiću vam savete i sugestije u čiju sam se delotvornost lično uverila. Uspeh koji postignete podići će vam samopouzdanje, baš kao što se desilo i meni.
DŽO FROST rođena je u Londonu i jedna je od vodećih britanskih dadilja i stručnjaka za negu beba. Zahvaljujući svom znanju i veštini, postala je poznata širom sveta. Njena TV serija Superdadilja prikazivala se u 49 zemalja, a knjige su joj prevedene na petnaest jezika.
Izvor Detinjarije.com
