Kada neko manipuliše on pokušava da bez znanja osobe kojom manipuliše ostvari neki skriveni cilj. To najčešće znači da uspeh manipulacije donosi neku dobit osobi koja manipuliše, a štetu osobi koja je manipulisana. To je tipična situacija u kojoj jedna strana dobija, a druga gubi. Ali, šta je sa situacijom kada onaj koji manipuliše to čini u korist druge osobe koja i jeste predmet manipulisanja. Zar to nije primer „pozitivne manipulacije”?
Koliko je takva manipulacija pozitivna možete lako shvatiti ako se stavite u položaj manipulisane osobe. Zamislite da vas, odraslu osobu, neko manipuliše „za vaše dobro”, smatrajući da on bolje od vas zna šta je za vas dobro, a šta je loše. Većini odraslih ljudi je potpuno neprihvatljivo da neko drugi u njihovo ime i za njihov račun određuje šta je za njih dobro ili najbolje, a šta je loše, i da u skladu sa tim odlučuje umesto njih.
Ljudi koji sprovode ovakve „pozitivne manipulacije” preuzimaju veliku odgovornost, jer sa posledicama njihovih odluka neće živeti oni, već ljudi u čije su ih ime doneli. Odrasla osoba je ta koja sama treba da proceni šta je za nju dobro, a šta je loše i da u skladu sa tom procenom donese odluke sa čijim posledicama će živeti. Ukoliko ona treba da donese važnu odluku u oblasti u kojoj nema dovoljno potrebnog znanja, kao što je to, na primer, u slučaju da treba da izabere neki od mogućih načina lečenja ozbiljne bolesti, ne treba neko drugi da odluči umesto nje, već ona treba da stekne potrebno znanje i da u skladu sa razumevanjem bitnih faktora, donese odluku.
Za razliku od odraslih, deca nisu u stanju da razumeju i racionalno rezonuju, pa ni da donose odluke u svoje ime. I zato je roditelj taj koji razmišlja o detetovom dobru i koji donosi odluke u korist deteta. U tom smislu, pozitivne manipulacije jesu deo roditeljskog vaspitnog repertoara.
Postoji još jedna situacija u kojoj se može govoriti o pozitivnoj manipulaciji, a to je situacija u kojoj se neko brani od tuđe manipulacije. U situaciji u kojoj jedna strana može da otvoreno komunicira i da manipuliše pri čemu negira da manipuliše, a druga strana samo otvoreno komunicira, prva strana ima više izbora zbog čega je u prednosti. I zato je nekada nužno manipulisati manipulatorom da bi se neko mogao zaštititi.
Građani su odrasli ljudi i zato nema ništa pozitivno u tome da vlada tretira narod kao decu, manipulišući informacijama za njegovo dobro, kako se ne bi „uznemirio” i kako ne bi „zavladala panika”.
Izvor Politika
