Izdavačka kuća Kreativni centar objavila je moderno čitanje basne „Gavran i lisica“ - „Stilske igre“, koje je napisao Simeon Marinković a ilustrovao Dušan Pavlić.
Oba autora zaigrala su se basnom o gavranu i lisici i dala preko 70 stilskih varijacija: od vesti u žutoj štampi i poruka, preko mnogih svedočenja, muzičkih, likovnih, sumnjičavih, pogrdnih, bajkovitih, neverovatnih, satiričnih, idiličnih i drugih viđenja, onda soneta, romanse, himne, ode, madrigala, gazele, balade, ljubavnih i rodoljubivih stihova, sve do uspavanke, ređalice i razbrajalice. Mnoga viđenja, različiti oblici kazivanja i maštovite ilustracije čine ovu knjigu izuzetnim pokretačem stvaralaštva. „Stilske igre“, prvi su naslov objavljen u okviru nove edicije Različak, pokrenute u čast prvih četvrt veka Kreativnog centra.
Povodom ovog izuzetno maštovitog i raskošnog izdanja, kao i povodom dvadeset pet godina postojanja Kreativnog centra, razgovarali smo sa Simeonom Marinkovićem, autorom „Stilskih igara“ i osnivačem ove izdavačke kuće:
Kom uzrastu dece je namenjena knjiga Stilske igre i šta vas je inspirisalo da na ovaj način obradite poznatu basnu?
Stilske igre namenjene su uzrastu od 12 do 15 godina. Tada se događaju burne promene u razvoju ličnosti. Deci i mladima tada su potrebni različiti podsticaji za stvaranje, istraživanje, dokazivanje. Vežbe ovakvog tipa – variranje različitih oblika kazivanja na jednostavnom sižeu – koristio sam u radu sa đacima i studentima i oni su to veoma voleli. Inspirisale su me i Stilske vežbe Rejmona Kenoa.
Ova knjiga se izdvaja izvanrednim ilustracijama i opremom podsećajući nas na knjige iz vremena kada se u izdavaštvo za decu ulagalo mnogo više nego danas. Da li je teško u današnje vreme objavljivati ovako lepe i kvalitetne knjige?
Od svoje prve knjige Kreativni centar jednako je uvažavao i lepotu ilustracija i lepotu teksta. Deca danas žive u svetu slika. Nije dobro da knjiga u tome zaostaje. Možda je tu progovorila i tuga koju nosim još od kada sam u prvom razredu dobio kao nagradu knjižicu koja nije imala nijednu ilustraciju i čiji tekst nisam razumeo. Sve dobro se, izgleda, iz bola rađa.
Kako je izgledala saradnja na knjizi sa ilustratorom Dušanom Pavlićem?
Saradnja s Dušanom Pavlićem uvek je zanimljiva. On je tiha osoba, maštovita, veoma talentovana. Kao i svi Sremci, on je ljuta guja, izuzetan kreator. Samo mu kaži u dve-tri reči šta bi trebalo i ne soli mu više. Ne treba! Sam će to do kraja izvesti, i to sto puta bolje nego što si zamišljao. Pogledajte samo kako je ilustrovao knjigu Srpske narodne junačke pesme! To je podvig, pravi spomenik tom dobu, tom herojstvu i toj lepoti kazivanja.
Ovo je prvi naslov u ediciji Različak kojom obeležavate četvrt veka Kreativnog centra. Šta je koncept nove edicije i da li se pripremaju i drugi naslovi u njoj?
Hteli smo za ovaj jubilej jedan nov izdavački cvet i eto plavičastog razbarušenog Različka. Knjige u toj ediciji treba da budu duhovite, zabavne i lekovite. Uz to, one su poziv čitaocima, piscima i ilustratorima da kreiraju nova dela. Nova knjiga u Različku izaći će uskoro iz štampe – pre Sajma knjiga. To su Priče od A do Š – trideset priča, i to svaka od reči na jedno slovo iz naše azbuke. To su isto divni izazovi za stvaranje u jeziku. Kad zaroniš u reči na jedno slovo – prosto da zablesaviš kakve su to visine i ponori.
Koliko se izmenilo izdavaštvo za decu u Srbiji tokom 25 godina postojanja Kreativnog centra i koliko je Kreativni centar tome doprineo?
Na ovo pitanje odgovorio je žiri 54. Beogradskog sajma knjiga. Kreativni centar proglasio je za izdavača godine i obrazložio: Od samih početaka Kreativni centar postavljao je standarde u oblasti knjige za decu i mlade i veoma često ih sam nadmašivao novim izdanjima. Slobodno se može reći da se izdavaštvo za decu u Srbiji može podeliti na vreme pre i posle Kreativnog centra.
Koliko su se promenili sami čitaoci, tj.deca?
Deca su u svom biću ista – beskrajno radoznala, ranjiva, željna ljubavi i stvaralačkih izazova. Savremeni život podigao je pragove njihove osetljivosti. Oni traže sažetije reči i jače boje da bi ugasili neke unutrašnje vatre.
Čitaju li današnja deca dovoljno? Mogu li se podstaći da čitaju više i na koji način?
Deca ne čitaju dovoljno knjige. Više ih zanimaju video-igrice i elektonska komunikacija. Roditelji, vrtići i škole mogli bi više da učine kada bi programi i sadržaji rada s decom bili zanimljiviji.
Šta mislite o situaciji sa školskom lektirom? Kada biste Vi odlučivali, kakve biste promene uveli?
Deo programa školske lektire koji je temelj nacionalne i opšte kulture zadržao bih. Ali bih u program uneo dela koja govore o savremenom životu dece i mladih kako bi oni prepoznali svoj život u knjigama. Kreativni centar neguje takav program izdavanja – najlepša dela na našem jeziku i iz savremenog sveta. No, osim knjiga i programa, važno je injihovo ostvarivanje u nastavi. Razvijanje ljubavi prema knjizi suptilan je posao o kojem se malo uči i malo zna.
Šta da očekujemo od Kreativnog centra u narednih 25 godina i kako generalno vidite izdavaštvo za decu u budućnosti?
Izdavanjem dobrih knjiga Kreativni centar želi da pomogne deci i odraslima da srećnije žive i da ovaj svet postane bolji. Zalažemo se za zdravlje, porodicu, stvaralaštvo u radu i za bolje odnose među ljudima, kao i prema prirodi. Otvoreni smo za nove ideje. Edicija Različak je nov poziv na stvaralaštvo. Veliki broj naših knjiga preuzele su da izdaju brojne zemlje u svetu. Pre mesec dana javili su nam iz Brazila da je njihovo Ministarstvo prosvete otkupilo za decu te zemlje od tamošnjeg izdavača našu knjigu Šta sve Ana zna u više od 40.000 primeraka. To je znak da smo na dobrom putu.
Razgovarala Jovana Papan
Tekst je preuzet sa Detinjarije.com
