Privatnost na internetu postaje sve važnija tema, a jedan deo te slike čine oglašivači koji prate onlajn ponašanje korisnika da bi im prikazali što korisnije reklame i tako podigli šanse za prodaju i veću zaradu. Saznajte kako ćemo moći da se zaštitimo od toga...
O komercijalnoj vrednosti internet sadržaja nema potrebe pretarano pričati. Na razvijenijim tržištima sve se više ulaže u web prisustvo, kao i u onlajn reklamiranje. Brojke su takve, da ponegde televizija više ne drži prvo mesto. Što znači da su posetioci web sajtova velika vrednost, a da je oglašivačima bitno da o njima znaju što više mogu.
Zato se trude da primenom različitih metoda, ali prvenstveno postavljanjem cookie fajlova na korisničke računare, steknu što bolji uvid u ponašanje korisnika, te da ih segmentiraju prema starosti, polu, interesovanjima, navikama... kako bi im prikazivali reklame koje će imati najveći efekat.
S druge strane ove priče nalazi se privatnost. Kako se sve više dešavanja seli u onlajn sferu, tako se na različite načine sve više vodi računa da korisnici imaju što veći nivo kontrole nad time koji podaci o njihovom internet prisustvu su dostupni širokoj javnosti. Iako će mnogi reći da je privatnost na internetu iluzija, korisnicima se ipak mora dati neki set metoda kojima makar delimično mogu steći kontrolu.
Tako je američka Federalna komisija za trgovinu pokrenula inicijativu da se napravi internet pandan Do Not Call liste kojom se telemarketeri rukovode da bi znali koje telefone moraju da izbegnu u svojim kampanjama.
Bar dve alternative
Analogno prozvana Do Not Track lista je predstavljena kao koncept u decembru prošle godine, a trenutna ideja je da se umesto nametanja rešenja putem regulative omogući proizvođačima browsera i oglašivačima da nađu zajedničko rešenje. Do sada nismo čuli za ideje marketinške industrije na ovu temu, ali zato Mozilla i Google imaju svoje planove.
Tako kreatori Firefoxa planiraju da HTTP heder, koji se koristi za prikazivanje svake web stranice, dopune informacijom o tome da li je korisnik odabrao da ne želi da budu praćene njegove aktivnosti. Kada korisnik odabere tu opciju u svom browseru, sajt koji posećuje dobija informaciju o tome, kao i sajt s kojeg se prikazuje reklama. Oglašivač tada prikazuje reklamu koja nije prilagođena korisniku ni na koji način, a njegove aktivnosti beleži isključivo anonimno.
Ovo rešenje deluje bolje od alternativa, cookie fajl s adekvatnim obaveštenjem ili registar s Do Not Trak listom, zbog toga što korisnik ima direktnu kontrolu nad svojim statusom, a brisanje keš memorije browsera neće poništiti zabranu praćenja. S druge strane, da bi Mozillin način bio upotrebljiv moraju ga prihvatiti i ostali igrači, o čemu još nema najave. Ipak, naredne verzije Firefoxa (videćemo da li i verzija 4 koja se uskoro pojavljuje) će imati ugrađenu tu mogućnost.
Google je, pak, razvio poseban dodatak za Chrome - Keep My Opt-Outs koji se bazira na AboutAds.com standardu razvijenom kroz dogovor nekoliko ključnih tržišnih igrača. Ideja je da korisnici reklame uključenih kompanija neće videti u personalizovanoj verziji i zaštitiće svoju privatnost od njih. Ova inicijativa koristi cookie fajl s jedinstvenim korisničkim brojem, a koji onima koji poštuju ovaj standard govori da ne treba da prate vaše ponašanje. Ekstenzija je tu da vam olakša proces čuvanja tog cookie fajla nakon brisanja keš memorije.
I u Microsoftu su najavili da će Internet Explorer 9 imati ugrađenu opciju za sprečavanje praćenja ponašanja korisnika, što je lepa vest nakon informacija da je slična funkcija izbačena iz IE8 zbog dogovora s oglašivačima. Koju će metodu oni koristiti za sada nije poznato. A ono što je svim iole naprednijim korisnicima jasno jeste da će se pored načina koji različiti browseri budu implemetirali, nove metode lako dodavati ekstenzijama...
Ove najave su samo jedan mali, ali su zato i važan korak, u ostvarivanju kontrole nad privatnošću na internetu. Ostaje nam da se nadamo da neće biti jedini i da će doneti rezultate.
Tekst je preuzet sa portala www.b92.net
