Na današnji dan obilježava se Svjetski dan borbe protiv limfoma, opake bolesti čiji je stepen smrtnosti u svetu 51 posto, a predstavlja peti najčešći oblik karcinoma. Za ovu bolest se još uvijek ne zna konkretan uzrok, a otežavajuća okolnost je to što ljudi nisu dovoljno informisani o raku limfnih žlijezda i što ne reaguju na vrijeme kada se pojave prvi simptomi. U Srbiji, konkretno, svakog dana se na centar za hematologiju jave tri nova oboljela. Najveći problem u otkrivanju limfoma je vreme koje je potrebno da bi se uspostavila prava dijagnoza, jer se nerijetko ova bolest meša sa običnim gripom.
Veliki broj oboljelih od limfoma su mlađi od 30 godina,a jedna od njih je i Jelena Đurić. Ova hrabra, mlada djevojka ova bolest je otkrivena kada je imala 21 godinu. Od uspostavljanja dijagnoze, primanja terapije i transplantacije matičnih ćelija prošlo je četiri godine, a Jelena se osjeća odlično i živi normalan život jedne studentkinje. Ipak, iskustvo kroz koje je prošla promijenilo ju je zauvijek.
- Mislim da par meseci po otkrivanju da bolujem od limfoma nisam ni bila svesna šta mi se zapravo dešava. Sve se odvijalo jako brzo, a počelo je sa jakim kašljem koji sam neko vreme imala, kao i sa uobičajenim simptomima limfoma, kao što su malaksalost i pojačano znojenje. Kada su posumnjali da je u pitanju rak, urađene su mi brojne analize i na snimanju pluća mi je otkrivena velika maligna masa, što je ukazivalo na to da je rak u poodmakloj fazi. Kada ste tako mladi, ni ne pomišljate da bi vama nešto tako moglo da se desi, pogotovo ne bolest o kojoj ne znate gotovo ništa - započinje priču Jelena Đokić.
Jelena je, prije otkrivanja limfoma, živjela sasvim normalan život, studirala je i izlazila sa prijateljima. Tek kada je počela da osjeća nuspojave hemioterapije, njen život je naglo počeo da se mijenja, a i ona sama je postala svjesna ozbiljnosti situacije.
- Nikada se nisam osećala tako malaksalo kao kada sam primala terapiju...gotovo osam meseci svog života provela sam u bolnici. Ljudi koje sam tamo upoznala postali su moja porodica. Znate, iako voljeni žele da budu uz vas i da vam pomognu, samo oni koji prolaze kroz isto mogu najbolje da vas razumeju. Nažalost, veliki broj njih nije preživeo i neopisivo mi je žao zbog toga, jer znam koliko su bili pozitivni i koliko su se borili. Moj stub bila je moja tetka, žena koja je takođe prošla kroz rak i izlečila se i jedina koja je i ćutke mogla da me razume - objašnjava Jelena.
Jelena je hrabro izdržala čak 14 tura terapije, kao i transplantaciju matičnih ćelija. Na putu do izlječenja imala je veliku podršku psihologa i svojih ljekara, porodice i prijatelja. Možda je propustila dvije godine svoje mladosti, ali se iz svega uzdigla kao nova i poboljšana verzija sebe.
- Dok sam u pauzama između terapija ležala u kući, nisam imala volje ni snage ni za šta. Potpuno sam se izolovala, nije mi prijalo ni da gledam televiziju. Najviše sam spavala i šta god da sam čitala i koju god seriju da sam gledala u tom periodu, sada se ničega ne sećam. Često sam maštala i razmišljala šta bih volela da radim ako se izlečim. To nisu velike stvari, nego sitnice koje u tom trenutku nisam mogla da radim. Velika želja mi je bila da putujem i to sam sebi ove godine i ostvarila. Mislim da sam zbog ove bolesti mnogo naučila o sebi - priča Jelena.
Prošlo je dvije i po godine od kada su joj ljekari saopštili da u njenom organizmu više nema tragova tumora. Želju da nastavi da živi normalan život ometala je činjenica da je njenom organizmu bio potreban dug oporavak od svega. Čak godinu i po dana Jelena se osjećala premoreno, izgubila je dosta na težini i imala je jake bolove u kičmi zbog kojih je i padala u nesvijest.
- Imala sam jaku volju da se viđam sa ljudima, da izlazim uveče, da idem na fakultet...ali ako bih otišla do grada na kafu, posle bi mi bilo potrebno dva dana odmora da bih se oporavila. Kažu da sam se promenila, što je tačno, ali mislim da sam se promenila na bolje. Ne nerviram se oko sitnica, čemu sam nekada bila jako podložna i trudim se da živim dan za danom, ne razmišljam toliko o budućnosti. Više cenim sebe i odgovornija sam prema sebi, jer nikada ne znate šta može da vas zadesi. Mislim da su ljudi vrlo nepravedni kada se konstantno žale oko sitnica i kada su konstantno nezadovoljni svojim životom, a te stvari mogu da promene, jer pre svega imaju zdravlje koje je najbitnije - priča Jelena.
Jelena je sada aktivna u udruženju "LIPA" koje pruža podršku oboljelima i njihovim porodicama da na što bolji način prođu kroz terapiju ove opake bolesti. U njenom slučaju, uzrok toga što je dobila rak može se pripisati genetici, jer joj je dosta članova porodice izgubilo bitku sa ovom opakom bolešću. Međutim, mnogi ne mogu da shvate kako i zašto ih je zadesio rak, a istraživanja još uvijek nisu pronašla konkretan uzrok.
- Mislim da je podrška najbitnija, zato se trudim da, kao deo ove organizacije, pomognem ljudima koji boluju i njihovim porodicama. Želim da im vratim optimizam, da ih ubedim da to nije ništa strašno i da mogu da se izleče. Rak limfnih žlezda u velikom broju slučajeva može da se izleči i zato mislim da je optimizam jedino što je ljudima potrebno da se izleče. I što manje stresa, nikako ne smemo zaboraviti da ništa u životu nije vredno nerviranja, sve dok imamo svoje zdravlje - zaključila je Jelena.
Izvor BLIC
