Pa ipak, to je samo donekle istinito: onaj ko hoće da saznaje prisiljen je na najzamorniji rad, onaj kome biva bolje možden je i iscrpljivan bolestima! Sve u svemu bi važilo: navodni predumišljaj sudbine jeste delo pojedinca koji ureduje svoj život i uči iz svega, prikupljajući saznanje kao pčela med. No, sudbina koja pogađa neki narod pogađa jednu celinu koja tako ne može da promišlja svoju egzistenciju i upravlja ciljevima; i tako je predumišljaj kod naroda kaišarenje koje izvode mudre glave, te ništa nije lakše nego pokazati nepredumišljaj, na primer u tome da je neko doba, u najpunijem cvatu, iznenada zahvaćeno snažnim naletom, i da sve turnire.
U tome je isto toliko gluposti koliko i u prirodi. Do izvesnog stepena, svaki narod doista, čak i pod najnepovoljnijim okolnostima, sprovodi nešto što je u dosegu njegove obdarenosti. Ali, da bi mogao da ostvari ono najbolje u sebi, potrebno je da ga u tome ne spreče određeni nesrećni slučajevi. Grci nisu ostvarili ono najbolje za šta su bili sposobni. I Atenjani bi postali nešto više bez one političke mahnitosti nakon ratova protiv Persijanaca: pomislimo na Eshila, koji potiče iz pretpersijskog vremena i koji je u svoje vreme bio nezadovoljan Atenjanima.
Zbog nepovoljnog stanja u grčkim gradovima posle persijskih ratova mnogi su povoljni uslovi za rađanje i razvitak velikih pojedinaca bili upropašćeni: i tako zaista proizvodnja genija zavisi od sudbine naroda. Ako su zameci za genije veoma česti, ipak su veoma retki sticaji svih najnužnijih pogodnosti.
Ta reformacija Helena, kako je ja snivam, bila bi najčudesnije tlo za proizvodnju genija, kakvo još nikad nije postojalo. Bilo bi to za priču. S njom smo izgubili nešto neizrecivo.
Visoko moralna priroda Helena pokazuje se u njihovom smislu za celovitost i jednostavnost. Time što nam ljude pokazuju pojednostavljeno, raduju nas, kao što to čini pogled na životinje.
Filozofi streme tome da razumeju ono što njihovi savremenici čine već time što samo žive. Dok sebi tumače svoje postojanje i razumevaju opasnosti koje ih vrebaju, istovremeno svome narodu tumače njegovo postojanje.
Filozof hoće da umesto narodne uspostavi novu sliku sveta.
Nauka proniče tok prirode, ali nikada ne može da naređuje ljudima. Naklonost, ljubav, zadovoljstvo, nezadovoljstvo, uzvisivanje, iscrpljivanje – sve to nauka ne poznaje. Ono što živi i doživljava, čovek mora to nekako sebi da protumači, i time da proceni. Snaga religija u tome je što su one merilje vrednosti, merila. Viđen u mitu, neki događaj izgleda drukčije. Religijsko tumačenje ima po sebi to da ljudski život meri prema ljudskim idealima.
Eshil je živeo i borio se uzalud: došao je prekasno. To je ono što je tragično u grčkoj povesti: najveći, poput Demostena, dolaze suviše kasno da bi uzdigli narod.
Eshil jamči veličinu grčkog duha, koja izumire s njim.
Sada se divi jevanđelju kornjače – ah, Grci trče prebrzo! Ne tragam za srećnim vremenima u povesti, već za takvima koja su nudila povoljno tlo za proizvodnju genija. Ta vremena nalazim pre persijskih ratova. Nemogućno ih je dovoljno tačno upoznati.
Mnogi ljudi žive dramski život, mnogi epski, mnogi jedan neumetnički i zbrkani.
Persijskim ratovima ušao je u grčku povest daemon ex machina.
Poduhvat o narodnoj kulturi.
Rasipanje najskupocenijeg grčkog duha i grčke krvi. Pokazati na tome kako ljudi moraju naučiti da žive mnogo razboritije. Tirani duha su u Grčkoj skoro uvek bili ubijani i imali jedino mršavo potomstvo. Druga vremena su svoju snagu pokazivala u mišljenju do kraja i praćenju jedne velike misli u svim njenim mogućnostima: npr. hrišćanska vremena. No, tu premoć je bilo, kod Grka, veoma teško domašiti; sve je tu bilo izmešano u neprijateljstvu. Gradska kultura, jedina je koja se do sada dokazala - i sada je još živimo.
Gradska kultura
Svetska kultura
Narodna kultura: kako je slaba kod Grka, postoji zapravo samo atenska gradska kultura, bleda.
1. Filozofi, izolovani svaki za sebe.
2. Onda kao svedoci helenskoga (njihove filozofije, senke iz Hada grčke biti).
3. Onda kao borci protiv opasnosti od helenskoga.
4. Onda u toku helenske povesti kao neuspeli reformatori.
5. Onda nasuprot Sokratu i sektama i onom vita contemplativa, kao pokušaji da se postigne oblik života koji još nije postignut.
Izvor: Knjiga o filozofu, prevod s nemačkog Jovica Aćin
Friedrich Nietzsche / DAS PHILOSOPHENBUCH
Izvor Gledišta
