Radi se o trogodišnjem aranžmanu u iznosu od milijardu eura i taj program treba da odobre najviši organi te međunarodne finansijske institucije, saopštila je danas u Beogradu šefica Misije MMF-a za Srbiju Zuzana Murgasova.
Ona je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa srbijanskim ministrom finansija Dušanom Vujovićem, guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković i stalnim predstavnikom MMF-a u Srbiji Daehengom Kimom rekla da će ekonomski program Vlade Srbije biti podržan standby sporazumom iz predostrožnosti.
Predstavnici MMF-a i Vlade Srbije najavili su da aranžman obuhvata reformu u javnom sektoru i sektoru javnih preduzeća, ali nisu odgovorili na pitanje novinara koliko će biti smanjenje broja onih koji plate primaju iz državnog budžeta.
Istakavši da ekonomski uslovi u Srbiji i dalje predstavljaju izazov, Murasova je navela da se očekuje da će se BDP u Srbiji smanjiti u narednom periodu zbog poplava koje su Srbiju zadesile u maju ove godine, slabljenja domaće tražnje i problema u bilansima privrednih društava.
„Visoka stopa nezaposlenosti i dalje predstavlja značajan socijalni problem“, rekla je šefica MMF-a za Srbiju, dodavši da ekonomski program za Srbiju obuhvata fiskalnu konsolidaciju i sveobuhvatne ekonomske reforme s ciljem stvaranja makroekonomske stabilnosti i stvaranja novih radnih mjesta.
Fiskalna konsolidacija ima za cilj zaustavljanje rasta javnog duga i da on od 2017. godine popčne padati, dok bi strukturalne reforme trebalo da se sastoje od konsolidacije tržišta, rasta privatnog sektora i stvaranja radnih mjesta.
„Fiskalna konsolidacija će imati dva široka cilja - da se obuzda trenutna visoka obavezna potrošnja što podrazumijeva visoke troškove za zarade u javnom sektoru. Druga oblast se odnosi na smanjenje potrošnje budžetskih sredstava u javnim preduzećima“, podvukla je predstavnica Misije MMF-a koja je tokom posljednje tri sedmice razgovarala sa predstavnicima državnih organa u Beogradu.
Poručila je da bi restruktiiranje javnih preduzeća trebalo da pomogne smanjenju pritisaka na budžet Srbije te da će donošenje novih zakonskih propisa omogućiti sprovođenje sveobuhvatnih reformi.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković je ocijenila da je sklapanja aranžmana sa MMF-om veoma značajno za ekonomsku politiku Srbije kako bi napori koje vlada i NBS imali podršku od međunarodne finansijske javnosti.
Ona je rekla da će NBS sniziti referentnu kamatnu stopu i da će na taj način podržati dio mera koje je vlada usvojila. Istakla je da će većina faktora u Srbiji djelovati bezinflatorno i da su očekivanja da će banke pod novim uslovima imati jače kreditne potencijale utjecati na veću kreditne aktivnosti.
„Nije sramota prihvatiti ruku podrške oličenu u institiciji kakv je MMF. Tu ruku podrške moramo iskoristiti na najbolji način“, rekla je guverner NBS-a.
Srbijanski ministar finansija Dušan Vujović je za sklopljeni dogovor rekao da je ključ izvještaja Misije MMF-a što on sadrži osnove za ekonomski rast, razvoj i zaposlenost.
On je uz naznaku da „to neće biti sutra“ naglasio da se ekonomski rast u Srbiji očekuje od 2016. i 2017. i to od jedan i po do dva posto.
„Ovo je put izlaska i novog početka za Srbiju. Očekujemo nove investicije, povećanje poljoprivredne proizvodnje, agroindustrijkog kompleksa i cijelog metanog kompleksa i svih djelova koji se već pokazuju kao vitalni djelovi privrede koja je godinama bila hendikepirana“, ukazao je on i dodao da će napredak ići korak po korak.
Jedna od mjera su rješenja za javna preduzeća, najavio je on, i podvukao da razvoj privatnog sektora jedino može da bude uspjeh u razvoju društva.
Prema njegovim riječima, program će efektivno biti primjenjivan od 1. januara 2015. godine.
Prema nekom procjenama u Srbiji od strane države zarade prima više od pola miliona građana i nekoliko desetina hiljada je višak. Srbija je u posljednjih 14 godina imala šest aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.
