Pokličima "Jovo,Srbine!", građani Sarajeva su, na mirnim protestima u subotu, izrazili svoje nezadovoljstvo lišavanjem slobode penzionisanog generala Jovana Divjaka.
Jovan Divjak je, pored toga što je penzionisani general, pri tome i Srbin. Srbi su, koliko se zna, gostoljubivi ljudi koji brane svoje i poštuju tuđe. Koji cijene komšiluk više od rodbine. Pravdoljubiv narod koji je iznad svega ponosan i častan. Poput Jovana Divjaka.
Jovan Divjak je proveo rat u opkoljenom Sarajevu, svojim znanjem i umijećem pomagao je svojim izmučenim sugrađanima, trpio profesionalne i lične pritiske od bošnjačkih nacionalista, a od srpskih još i više. Prvi su sumnjali u njega - kad je izdao ,,svoje“, onda će i ,,naše“. Drugi su ga proglasili najvećim srpskim izdajicom i kopiletom. Izdržao je to Jovan. A onda, poslije klanice, slušajući negdje radio, čuo je kako je ražalovan i penzionisan. I ništa ni od tapkanja po ramenu, ni od pljuvanja. Primirili se.
A onda, 15 godina poslije, u sveobuhvatnoj akciji srbijanskog tužilaštva pod kodnim nazivom: ,,Izblamiraj svoje pravosuđe koliko možeš“, biva zatočen u Beču. Inače, ova akcija se sprovodi, koliko zdrav razum može zaključiti, u cilju konačne amnestije ,,druge strane“. Tako je bilo sa Ilijom Jurišićem, Ejupom Ganićem, Tihomirom Purdom, pa se očekuje da će i Jovan Divjak za koji mjesec i zvanično, od strane Republike Srbije, biti slobodan čovjek.
Nego, sve bi to bilo u redu i normalno da se nisu pojavili niotkud nacionalisti, koji za generala zahtijevaju smrt, kamenovanje, doživotni zatvor i ine stvari.
Srpski mediji, većinom, kliču kako je sad pravo vrijeme da se ,,završi sa Divjakom“, šta god to značilo. Milorad Dodik se čudom ne može načuditi što Jovan nije ranije dospio u bukagije, mada mu general nije bio ni u malom mozgu do petka ujutro. Ali, sad je dobrodošao.
Nacionalisti sa one strane Drine već prijete da će na ,,sve načine“ osuditi akciju srbijanskog pravosuđa i natjerati isto da ,,odistinski“ hapsi ljude.
Društvene mreže vrište od mladobošnjaka koji brane lik i djelo Jovino, i pravosrba koji čekaju konačno linčevanje generala. To što je Divjak Srbin, a situaciji izvrnuta naglavačke u bosanskohercegovačkom loncu besmisla, samo daje na još većem nacionalističkom zanosu. Jer, zaboga, pravi srpski nacionalista od balije i ustaše može mrziti više samo Srbina izdajicu. Kako bi se stvari istjerale na nacionalni čistac, pokrenuta je i velika rodoslovna potraga u prebrojavannju Jovanovih srpskih krvnih zrnaca. Pošto je dokazano da je Divjak Srbin, svaki pravi nacionalista može zaključiti da on Brankovićev potomak.
Inače, za one koji ne znaju, Divjak je optužen za zločin u Dobrovoljačkoj ulici kada su ,kako srbijansko pravosuđe navodi, ubijena 42, a ranjena 73 vojnika, oficira i civila različitih nacionalnosti.
Ova optužnica je tako jadno sklepana da ima više tumačenja od lošeg horoskopa.
Da li je Divjak optužen što je izazvao masakr, što ga nije spriječio, što je pokušao ali nije uspio da ga spriječi, što je podstrekivao pokolj, što nije dovoljno urlikao "Ne pucajte" to samo Gospod i možda Bruno Vekarić znaju. Možda.
Zanimljiv je i izlaz iz ove, milijardite po redu, krize u Bosni i Hercegovini. Većina nacionalista, na obje strane grudvališta, gotovo jednoglasno se slažu da je jedino riješenje u starom dobrom klanju. Ovaj zulum od mira se više ne da trpjeti, jednoglasni su balavci po forumima. Na ove konstatacije, roditelji ih blagonaklono maze po glavi, a blagonaklone su i Javne tele. kuće koje su se zaželjele ,,Na braniku otadžbine“.
Ko ti dade majicu, Sergej?
U čitavom ovom ,,Jovan horor pictures show-u“, nekako se trefio i Sergej Trifunović. Glumac je u subotu, promovišući megapopularni Bjelogrlićev uradak ,,Montevideo“ u Sarajevu, nosio majicu sa likom Jovana Divjaka.
Naravno da poslije ovoga nikad neće zaigrati u Kustinom filmu, neće biti dobrodošao u srbijanskim secikesa-misijama u Srpskoj, nacionalisti u matici će ga dočekati na, nadajmo se samo figurativni, nož, bez obzira što je njegov čin, možda i nesvjestan.
Sergej se dan-dva poslije sabrao, pa je medijima sitno slovo napisao. "Bili smo na žurci povodom filma 'Montevideo', u Meeting Point kinu u Sarajevu. Igralo se, zabavljalo, pevalo, ja sam se oznojio i hteo da odem u hotel da promenim majicu. Neko mi je u gužvi rekao: 'Nema potrebe, imamo par majica' i dobacio mi neku crnu u najlon kesi. Ja sam izvadio, pogledao, na njoj je bila silueta nekog ljudskog lika.
Na majici ništa nije pisalo! Mene je lik podsetio na papu Wojtyłu, pa sam ga u šali upitao 'Jel' to papa?' - 'Nije, ovaj ti je pravoslavni', dobacio je taj neko, kroz smeh, ja sam se na brzinu presvukao, atmosfera je bila vrlo prijateljska i ni na kraj pameti mi nije palo da bi moglo biti ikakvih problema. Za Jovu Divjaka sam prvi put u životu čuo to jutro, kad smo iz Mostara kretali za Sarajevo i kad je neko javio da su u Sarajevu demonstracije zbog njegovog hapšenja.
Istu noć, kasnije, na partiju povodom filma, ta informacija mi nije bila ni blizu mozga, niti je bilo razloga da posle uspešne filmske premijere, na kojoj su nam bili dragi sarajevski prijatelji, iko i razmišlja o događajima od tog jutra koji ionako imaju veze sa politikom.
Ne znam, dakle, ni ko je čovek, ni šta je uradio! Kasnije su mi samo rekli da je bio kratko vreme komandant odbrane grada i da ga terete za zločin. Izvinjavam se ako sam ovim aktom bilo koga povredio, zaista nije bilo namere", navodi se u reakciji glumca Sergeja Trifunovića.
Džaba Sergej, mlijeko se već prosulo po serbskom itisonu.
Kontrareakciju nije trebalo dugo čekati. Na dnevniku RTRS-a, voditeljka je zabrinuto rekla kako će Sergej, pazite sad, ,,morati objasniti svoj postupak i izviniti se“. Bogami se Sergej, glede serbskih odnosa, prontno i izvinio.
Kako sajber-naci mladež nikad na spava, na Fejsu je osvanula grupa ,,Bojkotovati premijeru filma "Montevideo, Bog te video". Vjerovatno poradi Trifunovićeve majice. Ono, jest da je premijera bila iiiihaj, ali opet dobro zvuči, valjda.
Gro mladih desno ponešenih je izrazilo svoje razočarenje pošto je film dobar i gledali su ga, ali da su znali da će Sergej nositi majicu, ne bi ga gledali. Kunu se i u Amfilohija i u Nikolaja Velimirovića. Eh, da je babi...
Nije ni Sergej znao, ali mu je te noći bio jako dobar propagandno-ideološki pamučni materijal u Sarajevu. A i, kako reče, neko mu je ,,dobacio majicu“.
Nego, kako riješiti sad tu kinematografsko-političku dilemu u kinima u Srpskoj i Srbiji. Da li da se gleda ,,Montevideo, Bog te video“ poslije Sergejeve majice? Možda da se gleda film, ali sa majicama tipa -Mrzim Sergeja, ili Jovo-mjesto ti je u zatvoru.
Eto kako modni detalji mogu izazvati buretinu, uragan čak.
Podrumaši, sve vam je u šaci!
Za to vrijeme, sarajevska mahala jednakom mjerom uzvraća udarac. Već se pojavilo na hiljade Jovana Divjaka na Fejsu. ,,Svi smo mi Jovo“, ,,Jovo, Srbine, Sarajevo je uz tebe“, odjekuje sa obe strane Miljacke. Probudili su se podrumaši da podrže Divjaka. Bilo je dosta onih koji su se morali podsjetiti ko je taj starac, prije nego što su grudvama zasuli srbijansku ambasadu.
Sva servilnost je isplivala da brani čovjeka koji je poslednjih 15-ak godina čamio u nekoj polu-nvo paučini. I ko ne zna, sad zna za Jovu.
E, Jovo, Srbine, pa što nisi presjedao u Stambolu, ništa od ovoga se ne bi desilo! Ovako je ,,Montevideo“, od narodne zabave, preko noći postao andergraund film. A, Sergej se za kratko, od Crnog Gruje, pretvorio opet u Stršljena. Ali, priznajmo, u toj ulozi i jeste najbolji.
Nego, priča li iko da već 6 mjeseci u Bosni i Hercegovini nije formirana vlast?
