Na prvi pogled ironično, ali šta kažu istraživanja, u kom životnom periodu smo zaista najmanje zadovoljni svojim životom?
Istraživanja sprovedena u 160 zemalja pokazuju da zadovoljstvo životom opada u srednjim godinama, posle čega, nakon 54. godine, ponovo raste.
Pad zadovoljstva životom dešava se negde oko 45. godine i traje do 54. godine, pokazala su istraživanja sprovedena u bogatim zemljama engleskog govornog područja (SAD, Kanda, Velika Britanija i Australija). A slični nalazi dobijeni su i za emocionalni aspekt sreće.
Smatra se da se to dešava zbog toga što ljudi u srednjim godinama doživljavaju više stresa, ljutnje i imaju više briga od onih u starijem dobu.
Profesor Angus Diton, jedan od koautora istraživanja, kaže:
“Ovakav nalaz je gotovo očekivan. Ovo je period u kome zarada dostiže vrhunac, takođe ovo je period kada je rad najproduktivniji i postoji mogućnost još veće zarade, makar i na štetu trenutnog blagostanja, a sve sa ciljem da se zarada i dobrobit povećaju i osiguraju za kasniji život.”
Finansije su samo jedan od mnogih mogućih faktora.
Zapadne, bogate zemlje imaju i bolji sistem zdravstevenog osiguranja, koji sa lakoćom ublažava neke od problema starenja.
Međutim, grafik zadovoljstva životom, koji je u obliku slova “U” nije univerzalan. Naime, u siromašnim zemljama postoji opadanje zadovoljstva životom sa godinama.
Na primer, u bivšim sovjetskim zemljama, zadovoljstvo životom opada sa godinama, takođe i u zemljama Latinske Amerike. Jedini izuzetak su afričke zemlje, gde je prosečno zadovoljstvo životom nisko tokom čitavog života.
Predstavljamo vam grafik koji pokazuje promene zadovoljstva životom sa godinama u četiri različite oblasti u svetu:
Profesor Diton kaže:
“Finansijska teorija predviđa opadanje u blagostanju kod sredovečnih ljudi u bogatim zemljama, engleskog govornog područja. Zanimljivo je da ovaj obrazac nije univerzalan. Druge oblasti, kao na primer Istočna Evropa, pogođene su raspadom komunizma i drugih sistema. Takvi događaji pogodili su starije ljude, zbog toga što je nestao sistem koji je, ma koliko bio nesavršen, davao smisao njihovim životima i u nekim slučajevima penzije i zdravstveno osiguranje.”
Ovi nalazi zasnovani su na podacima istraživanja iz 160 zemalja sveta, što predstavlja čak 98% svetske populacije. (Steptu et al., 2014).
Posmatrajući sreću i smrtnost, istraživači su pronašli da je ključ dugotrajnog života osećaj svrhe. Kada stariji ljudi osete da njihov život ima neku svrhu, smisao, njihova šansa za umiranje se dramatično smanji.
Autor istraživanja zaključuje:
“Iako rezultati istraživanja ne pokazuju jednoglasno da su sreća i blagostanje uzročno povezani sa smtrnošću, oni ipak ukazuju na intrigantnu mogućnost da je dobrobit pozitivno povezana sa smanjenjem rizika od zdravstvenog oboljenja.”
Izvor: Psyblog
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović
Tekst je preuzet sa Psihoverzum.com
