Berlin, Beograd - Frenk Moravic, koordinator za Balkan nemačko-francuske Kancelarije za mlade, poslednjih petnaest godina radi na procesu pomirenja na Balkanu. Srbiju, Crnu Goru, BiH, Albaniju, Hrvatsku i Makedoniju upoznao je sprovodeći različite interkulturne programe Nemačko-francuske kancelarije za mlade, sa ciljem da se poveže omladinu na Balkanu. Ubeđen je da će jedino susreti i stalna komunikacija pomoći mladim ljudima iz ovog regiona da prevaziđu probleme iz prošlosti i unaprede svoje sredine.
Izjava albanskog premijera Edija Rame prilikom njegove poslednje posete Srbiji o nezavisnosti Kosova protumačena je kao provokacija. Kvalifikacioni meč Srbije i Albanije za Euro 2016. prekinut je nakon incidenta sa dronom. Da li je moguće početi saradnju mladih u trenutku netrpeljivosti i netolerancije?
- Za pomirenje i uzajamno razumevanje potrebno je vreme. Čvrsto verujem da je sada pravi trenutak da se ojača regionalna saradnja, jer bez dijaloga sa susedima, kretanje ka EU nije izvodljivo. Ono što vidim je da mnogi mladi ljudi iz Srbije nikada nisu bili na Kosovu, u BiH ili Albaniji, a njihovi vršnjaci iz ovih zemalja ne poznaju Srbiju. Ovaj nedostatak znanja zamenjen je imaginacijom, mitovima, strahom i slikama iz medija, podacima tipa „rekla-kazala“. Od najvećeg je značaja da zamenimo te mitove činjenicama, dijalogom, da bi mladi ljudi mogli da stvore svoju sliku i saznaju kako da rade zajedno i šta su njihovi obostrani interesi. Dobar korak ka tom cilju i opštem poboljšanju odnosa je Memorandum o razumevanju i saradnji o razmeni mladih, koji su ministri spoljnih poslova Srbije i Albanije nedavno potpisali. Cilj ovog dokumenta je širenje duha tolerancije i dijaloga između mladih iz dve zemlje. I ostali susedi treba da budu uključeni u ovaj proces.
Frenk Moravic
Koji su koraci koje ove dve vlade treba da preduzmu?
- Ovo su prvi koraci i saradnju treba da nastavimo u tom pravcu. Neophodno je da zajedničkim akcijama Vlade i civilnog društva uključimo i druge komšije na zapadnom Balkanu. Ideja o osnivanju Kancelarije za mlade na Balkanu - inicijativa koja dolazi iz regiona i koju bi trebalo da sprovedu vlade uz pomoć civilnog društva - bila bi od velikog značaja za mir i evropski razvoj regiona.
Ko ima najvažniju ulogu u procesu pomirenja na Balkanu? Da li političari rade svoj posao kako treba?
- Često proces pomirenja ne pokreću političari, već građani. Nakon Drugog svetskog rata prve korake ka pomirenju Francuske i Nemačke načinili su upravo bivši francuski zatočenici u logorima. Takođe, zajednička ideja Francuske i Nemačke da izgrade ujedinjenu Evropu povezala je bivše zaraćene strane i pomogla u uspostavljanju dijaloga.
Isto je i na Balkanu - civilno društvo ima avangardnu ulogu. Mladima je dosta nacionalizma i populističkih govora. Oni žele demokratsku perspektivu, ekonomske mogućnosti i konstruktivan dijalog sa susedima i svojim vršnjacima u Evropi.
Ali šta sa političarima koji i dalje insistiraju na neprijateljstvu sa susedima?
- Političari su rezultat izbora. Ukoliko želite transparentne političare koji rade na približavanju zemlje Evropskoj uniji, treba da glasate za njih. Drugi način je da postanete deo političkog sistema koji aktivno radi na unapređenju onoga čime nije zadovoljan u svom društvu - da postanete aktivan član partije ili osnujete svoju, ili da podržavate rad cvilnog društva. Živimo u doba političke i ekonomske nesigurnosti, kada se mnogi ljudi osećaju dezorijentisano, nesigurno i nemoćno da dođu do jasnih odgovora na komplikovana pitanja. To otvara vrata populistima koji nude laka i brza rešenja. Jedno od njih je iluzija da su nacionalne države dovoljno jake da se same izbore sa problemima. Moje je mišljenje da je to velika zabluda. Više nego ikada potrebna nam je evropska saradnja ukoliko želimo da nađemo konstruktivne i efikasne odgovore na izazove u našim zemljama. Za to su nam potrebni aktivni i posvećeni građani koji preuzimaju odgovornost za demokratski razvoj društava.
Vinston Čerčil je rekao da je problem Balkana u tome što proizvodi više istorije nego što je moguće konzumirati. Da li se slažete sa tim?
- Problem nije u previše ili premalo istorije, nego u tome kako se sa njom nosimo. U prošlosti naših nacionalnih država, nacije su često postajale instrument za interpretaciju istorije u sopstvenu korist. „Mi smo u pravu, drugi greše... Naše viđenje je jedino prihvatljivo...“ Neophodno je da prevaziđemo nacionalni i usvojimo multiperspektivni pogled na istoriju. To je interkulturni proces. U svakom trenutku treba biti svestan da vaš sused možda ima drugu verziju prošlih događaja, drugu perspektivu i potrebno je potruditi se da je razumete i razgovarate o njoj. Ne postoji jedna istina. Naravno da neke činjenice treba priznati, ali postoje i različita iskustva, tumačenja, pristupi, perspektive i potreba da se sve to uključi u dijalog, ma koliko nam se gledišta ne podudaraju.
Da li mislite da bi u školi istoriju trebalo da učimo iz istih udžbenika?
- Ne, ne iz identičnih knjiga, ali iz udžbenika koji u obzir uzimaju činjenicu da imamo različite perspektive i prioritete. Bilo je potrebno 65 godina nakon Drugog svetskog rata da bi se stvorio jedinstveni francusko-nemački istorijski udžbenik. On ne sadrži zajedničku verziju istorije, već se u njemu daju različiti pogledi na iste događaje iz perspektive Nemačke i Francuske. Osim toga, neophodno je da mladi iz različitih zemalja zajedno posećuju memorijalna mesta, raspravljaju o svojim utiscima povodom iscrpljujućih bitaka ili zločina, da se sretnu tamo gde su mnogi ljudi izgubili svoje živote i osete zajedničku patnju.
Rekli ste da je potrebno nekoliko decenija da bismo se suočili sa istorijom. Da li su ljudi na Balkanu spremni da se suoče sa poslednjim ratom i zajedno odu u Srebrenicu ili Vukovar?
- Svestan sam da je potrebno vreme da bismo se suočili sa bolnim trenucima, postali samokritični i prestali da optužujemo druge. Ali zašto posećivati memorijalna mesta samo sa svojim sunarodnicima? Zašto mladi Srbi, Bosanci i Hrvati ne bi išli zajedno? Oni bi stvorili zajedničko iskustvo o razumevanju prošlih događaja. Francusko-nemačka kancelarija za mlade učestvuje u različitim projektima. Uz njeno posredovanje, osobe iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i sa Kosova posećuju zajedno memorijalna mesta. Na primer, organizujemo posete Vukovaru, Prijedoru i Jasenovacu. To je potpuno drugačiji pristup od onog nacionalističkog, koji je koristio istoriju za svoje interese. Mi treba da prevaziđemo 19. vek, jer živimo u 21. veku.
„Ujedinjeni u različitosti“
Nakon petnaest godina koje ste proveli na Balkanu, kako biste ga opisali u jednoj rečenici?
- Kako opisati Balkan u samo jednoj rečenici? Tako je raznolik, tako specifičan, bogat u svim svojim razlikama, ali u isto vreme, zemlje koje ga čine imaju mnogo toga zajedničkog. Postoji zajednička istorija, zajednički običaji, stavovi, zajedničke vrednosti i mentalitet. Najbolji slogan za Balkan mogao bi da bude: „Ujedinjeni u različitosti“. To je takođe i moto Evropske unije.
Za projekte 260.000 evra godišnje
Francusko-nemačka kancelarija za mlade je organizacija koja neguje saradnju mladih iz više od 40 zemalja. Za projekte na Balkanu, ova organizacija troši 260.000 evra godišnje. Sva sredstva obezbeđuju vlade Francuske i Nemačke. Poslednjih 15 godina okuplja oko 10.000 mladih ljudi u više od 300 programa razmene.
Izvor Danas.rs
