Ta žena sa lepim imenom često je fascinacija balkanske krčme. Ovde se svemu što dolazi iz Nemačke doda pridev najbolje, najefikasnije, najbrže. Kod nas je uvek dobro uspevao soj germanofila ubeđenih u nadmoć nemačke kulture i tehnike.
Elem, u bh javnost prodrla je vest kako će sa našim političarima razgovorati lično i sama Merkelova o ustavnim promenama i uređenju zemlje. U skladu sa čuvenom realpolitik, razgovarano je otvoreno o onome što je navodno naš najveći problem.
U javnosti manjeg bh entiteta pojavio se čudesni entuzijazam zbog najave o otvorenim razgovorima podstaknut proglašenjem kraja multikulturalizma u Nemačkoj od strane žene sa lepim imenom. Reč multikulturalizam je upravo ono što smo najčešće slušali sa zapadne strane sveta u posleratnim danima u BiH, a sada se čini da upravo zapad napušta tu reč. Shodno tome, uspostavila se vrlo logična logika: Moćna žena iz moćne Nemačke usudila se reći da je multikulturalizam propao. Možda će se usuditi reći da nije propao samo u njenoj zemlji. Jer moćna žena je ipak iz moćne države, a moćne države znaju progovoriti o drugim državama. Posebice o nemoćnim državama.
Primetim na mnogim mojim sugrađanima i sagovornicama živu strast kada progovore spomenutom logikom o Merkelovoj i njenom iskrenom priznanju, kako mi reče jedan od njih, o propasti multikulti globalne pošasti. I to u zemlji gde nikad ništa ne propada, rekoše mi sa onim gastarbajterskim samopouzdanjem.
Ali, zašto našeg malog čoveka raduje što je jedna hrišćanska konzervativka proglasila kraj multikulturalizma, odnosno kraj jedne ideje o suživotu domicilnog stanovništva sa emigrantima?
Nije u pitanju empatija našeg čoveka koji oseća Weltshmerz, a u okviru njega i bol napaćenog Nemca iz bogatog Minhena kojeg nerviraju Turci iz obližnje četvrti? Ne, ipak to nije geteovski Weltshmerz, već jedno sasvim prijatno lokalno snatrenje da izgleda dolazi vreme kada se više neću morati praviti fin, jer to ne čini ni moćna žena iz moćne Nemačke. Neću se više morati praviti da mi ne smetaju Bošnjaci, Hrvati ili Romi. Moći će mali čovek, nada se pritvorno, uskoro reći kako su oni prljavi, gadni i smrde, ili kako su krivi za ekonomske nezgode manjeg, ali uspešnijeg entiteta. Sve zavisi od toga da li će se stvarno okončati multikulti epoha, kako se najavljuje, i hoće li se to otvoreno obelodaniti ovde, možda baš u onim otvorenim razgovorima sa našim političarima. Ide misao našeg čoveka puzavačkim hodom daleko, te kaže: Ah, možda je moćna žena već rekla Dodiku da ga razume i zajedno oplela sa njim po muslimanima i teheranskom Sarajevu.
I tako Angela Merkel po drugi put ulazi u legendu u poslejugoslovneskom prostoru. Prvi put je ulogu moćnice iz daleka dobila kada su kuloari brujali kako je upravo ona svrgnula Sanadera jer je izgubio svaku meru u neosnovanom bogaćenju. Drugi put ovu ženu sanja i uz njeno ime kafu ispija Bosna i Hercegovina. Snovi su zaista vlažni, umokrila ih je njena odlučna najava kraja multikulturalizma. Nisam čuo nikog kako govori da ima noćne more zbog neugodne asocijacije što baš iz Nemačke dolazi izjava koja će mnogima poslužiti za svesvrdnu stigmatizaciju svih doseljenika, pa i naših jugovića. Niko mi nije rekao kako je čitao disonantne glasove u nemačkoj javnosti koji upozoravaju Merkelovu da je vrlo opasno u Nemačkoj zagrejavati političku atmosferu konzervativnom tiradom koja može zapaliti strasti tamo gde je opasno da gore i gde su već jednom gorele.
Ovde u Srpskoj su uglavnom ogrejani plamičkom nade da će nas prvakinja Hrišćansko demokratske unije u potpunosti razumeti (kao što mi snishodljivo razumemo nju) u našem multikulti problemu i da će, kako uzviknuše optimistični konzervativci, stvoriti u BiH hrišćansku koaliciju. Na nekoliko javnih mesta, od kojih držim pristojnu distancu, pročitah i čuh kako su razgovori sa Merkelovom prilika za stvaranje hrišćanske koalicije. Dugo sam si ponavljao tu kovanicu u glavi i stalno mi je smrdela istim smradom opasnog kulturnog rasizma koji je ovde uvek bio u službi vladajućih politika.
Šta je to, dakle, hrišćanska koalicija? Ponovite si to ime u glavi. Pokušajte to ne uzimati kao nešto normalno, uobičajeno, prirodno i podrazumevajuće. Upravo vam se kao takva nameće, ali ako si ponovite tu sintagmu i stavite je u savremeni bh kontekst, otkrićete potpuno drugačiju dimenziju. Hrišćanska koalicija, kao jedan širok, rastegljiv, tobože sveobuhvatan i nadasve intelektualan pojam, podrazumeva kojekakvu sraslost i istovrsnost hrvatsko-katoličkog i srpsko-pravoslavnog vrednosnog sustava koji je, jakako, dijametralno suprotan bošnjačko-islamskom. Oni što ga stvaraju se valjda osećaju ugroženima i, uvereni u svoje evropejstvo i civiliziranost, okupljaju se u toj savremenoj koaliciji pod posve nesekularnim imenom. Zavapiće da na to imaju pravo jer je u pitanju odbrana suštastvenih vrednota jedne kulture koja se ovde sudara sa drugom kulturom, a mi smo ono uvek bili graničari, plotaši, međaši, odnosno napaćeni branioci hrišćanskih vrednosti na ovom značajnom i nadposebno važnom tlu gde se svet deli na dva dela. Ah, kako to gordo zvuči! Može i još gordije: mi smo branitelji judeohrišćanske civilazacije i finog zapadnog sveta itd., itd., u slinu patosa.
- A ko je na vatenoj prvoj liniji u borbi protiv nas iz unifikovane hrišćanske koalicije?
- Pa, oni iz bošnjačko-islamskog vrednosnog sustava!
- Oni koji su odrasli na Ćopiću, Selimoviću, Dizdaru, Andriću, kao i mi?
- Da, oni, oni sa drugačijom kulturom sa kojom mi više ne možemo i zbog toga se okupljamo u hrišćansku koaliciju i smerno okrećemo glavu u pravcu podobne Angele Merkel.
- Ali oni istim jezikom pričaju, iste navike gaje, iste probleme dele.
- Ne, oni su drugi sustav i mi ne kanimo naš sustav, što brani i čuva zapad tisućama i hiljadama godina, krojiti po njihovim htenjima.
- Ali njihova su htenja ista!
- Ne, nisu, a tebi ako se ne sviđa idi u njihov sustav, ionako nosiš puno zelenu boju.
- A zelena boja je, je li, deo njihovih vrednosti, ona nije naša vrednost?
- Da, mi je izbegavamo!
Dobro, odoh ja u njihov sustav da i dalje govorim istim jezikom, da i dalje čitam Ćopića, Nazora, Krležu, Andrića, da i dalje pripadam istoj kutluri, da i dalje budem isti. Odoh, jer ionako ne mogu slušati tlapnje o superiornosti i ugroženosti hrišćanske koalicije. Oduvek sam bio osetljiv na dobro potkovan kulturni rasizam. Oduvek su me plašile njegove posledice, a izluđivala očita apsurdnost i zato se svesno izuzimam iz hrišćanske koalicije koja pretenduje da me pod svoje okrilje stavi jer pripadam njenim tekovinama samo zbog svog imena koje nije Mehmed ili Hasan. Rastavi nas ipak boja, mnogo volim zeleno, a i Mehmed i Hasan su mi lepa imena. To sigurno nije po kanonima hrišćanske koalicije, tog praznog pojma lepog imena koji bi da se osmisli i ostvari Angelom Merkel kakvu priželjkuje. Mislim da se žena lepog imena još uvek znatno sadržinski razlikuje od našeg lepog imena, na našu i njenu sreću.
Hoću da se još mnogi izuzmu iz hrišćanske koalicije, namerno ne pišem da se nadam tome (umesto nade potrebna nam je reč volja kako kaže italijanski dramatičar Dario Fo), jer ja stvarno hoću da mnogi shvate kako savremenom čoveku u Bosni i Hercegovini, i bilo gde drugde, ne priliči da se gubi u inkvizicijskim maglama uplivom crkve i religije u politiku da bi sebe proglasio više vrednim, a druge manje vrednima zbog kulturnih razlika koje i ne postoje.
Uopšte nije teško shvatiti razjedajući apsurd u najavama istorijskog i neophodnog hrišćanskog političkog ujedinjenja u BiH zbog nepomirljivih razlika u vrednosnim sistemima. Dovoljno je da uđete u sarajevsku knjižaru, muzej, pozorište ili da popričate sa svojim drugom iz tzv. bošnjačko-islamskog sustava o vrednostima koje on deli. Ako ste deo hrišćanske koalicije, sigurno će vas iznenaditi koliko ste slični. Možda on malo više voli zelenu boju, ili je obrnuto, kao u mom slučaju, pa vas onda baš to izbaci iz perverzne koalicije osetljive na zelenu boju. Siguran sam da ima puno Srba i Hrvata što će glasno priznati kako vole zelenu boju, uprkos željama hrišćanskih ekumenista što bi da zađu u politiku bez zelenih.
Pitam se šta bi bilo kada bi se u javnosti stvorila neformalna islamska politička koalicija? Da li bi se ona odmah nazvala reakcionarnom, fundamentalnom i radikalnom, tj. da li bi se imenovala svim onim imenima kojima se ne imenuje ujedinjeno i vaskrslo hrišćanstvo kada grubo zalazi u politiku sa kultur-rasističkim idejama?
Možda je kvaka u tome što hrišćanska koalicija ima lepo ime, kao i Angela. A bitno je imati lepo ime, ili uveriti druge da ti je ime lepo. Naročito onda kada iz njega izvlačiš sadržaj. Sadržaj prevlasti i proklamovanih viših vrednosti na grbači drugih koje smatraš manje vrednima.
Od istog autora :
