Miladin Šobić je rođen 1956. godine u Nikšiću gde je odrastao i završio srednju školu, a u tim danima Šobić je prvi put počeo da komponuje i da piše. Najviše su ga inspirisala dela grupe “S vremena na vreme” i fantastičnog akustičara Ibrice Jusića.
Nakon srednje škole, Šobić upisuje fakultet za turizam u Dubrovniku. Pod utiskom studentskog života stvara svoje najveće pesme. Taj period se smatra ključnim za njegovo stvaralaštvo. Iako autobiografske, pod lupom detaljnije analize, dolazi se do utiska da one predstavljaju “sudbinu i istoriju” svih nas.
Godine 1975. objavljuje prvu pesmu “To sam ja”, koja u to vreme u privatnim studentskim dubrovačkim krugovima dobija status studentske himne. Godinu dana kasnije, Šobić je imao drugi javni nastup. Desilo se to na muzičkom festivalu “Omladina” koji se tradicionalno održavao u Subotici. Osvojio je drugo mesto sa pesmom “Daj nam neba”. Na tom festivalu je nastupao i Đorđe Balašević sa grupom “Suncokret” te osvojio treće mesto. U jednom intervjuu Balašević je izjavio da otkad Šobić ne svira, on više nema pravog konkurenta. U narednom periodu Šobić se isticao fantastičnim pesmama koje su čuli mnogi ljudi. Preselio se u Sarajevo gde je i briljirao.
U saradnji sa klavijaturistom Gaborom Lenđelom i studijskim muzičarima snimio je 1980. godine svoj prvi album “Ožiljak” za sarajevski “Diskoton”. U tom trenutku je bio na vrhuncu karijere. Godine 1982. postavlja rekord kada za neverovatno kratko vreme završava svoj drugi (epopejski) album “Umjesto gluposti”, sa istim izvođačima. Album počinje da se radi u Studiju muzičkog ateljea u Subotici, u noći 21. februara a završava se u jutro 8. marta iste godine. Tada i počinje sa koncertnim aktivnostima na kojima je mnogo puta okupio veliki broj ljudi. Uvek se odazivao i na pozive studenata i ljudi iz manjih gradova. Tako je 1983. godine posetio i Berane kada je u Domu kulture, koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta, održao četvorosatni koncert. I sam je kasnije izjavio da taj nastup nikada neće zaboraviti. Pesme sa ta dva albuma legendarnog plavokosog, razbarušenog i skromnog mladića sa gitarom, godinama nisu silazile sa čuvenih Venovih top – lista.
Snimio je i treći album pod nazivom “Barutana ljubavi”, ali zbog porodične tragedije (umire mu sestra) ostavlja muziku i album nikad nije izdan. Nakon svega Šobić se povukao. Od tada o njemu ne postoji nijedna zvanična informacija. Govorili su da je nestao bez traga, da se zamonašio … Neki su pričali da je mrtav, neki su govorili da se nastanio u Herceg Novom ili da živi u dedovoj kući u nekom selu nedaleko od Nikšica. Poslednji put su ga, kako kažu, videli na Žabljaku krajem devedesetih. Pričalo se i da je samo ponekad umeo da zasvira za svoju dušu i društvo. Godine 2002. Ibrica Jusić, njegov prijatelj, najavio je njegov povratak. Od tada se stalno u javnost puštaju priče o njegovom novom albumu.
Svojevremeno je i redakcija lista “ITD” probala da dođe u kontakt sa njim, rečeno im je da se nalazi u Beogradu i da radi na novom projektu.
Miladin Šobić se po mnogim stvarima razlikovao od ostalih pevača. Pre svega i zato što je pevao iz duše i po svom ličnom iskustvu, što je danas retkost. On je kroz svoje pesme, savetovao i govorio o životu onakvom kakav jeste, te nam je na svoj način pokušao otkriti njegov smisao. Nije se stideo da bude krajnje iskren i da govori o emocijama na tako jednostavan način pristupačan svima.
O tome da ne postoji taj producent ili čovek iz muzičke industrije sa Balkana koji ne bi hteo da sponzoriše Šobićev povratak, ne trebati ni pričati. On, međutim, ne želi, niti je ikad hteo, da pravi pare na svojoj muzici, niti je ikad imao neke pare od nje. Hteo je samo da je deli sa ljudima. Ima ogromno poštovanje prema svojim obožavateljima i dobro zna da je za razliku od drugih zvezda njegovog kalibra, bio dignut narodom, a ne televizijom i parama.
Kažu da i dalje vozi prastaru ladu. Oduševi se kad čuje da neko još uvek ima njegove ploče i gramofon.
Pre dve godine Miladin Šobić je doživeo težak moždani udar, primljen je u Klinički centar Crne Gore zbog krvarenja u mozgu. Nakon operacije je usledila veštački izazvana koma, a zatim i buđenje i početak oporavka.
Trenutno je u dobrom zdravstvenom stanju, ali njegov oporavak još nije završen.
“Oporavak kod ovakvog oboljenja je dugotrajan, a kod pacijenta Šobića za sada ide uobičajenim tokom”, saopštio je tada dr. Novak Lakićević.
Početkom ove godine je izdat dvostruki CD “Ožiljak”/”Umjesto gluposti”, s oba albuma koja je svojevremeno objavio Miladin Šobić.
On danas živi u Nikšiću, a o njemu brinu majka i sestra.
“Miladin je svakim danom sve bolje. Njegov oporavak ide dobrim tokom. Dobro je raspoložen, čemu je doprinijelo i objavljivanje CD-a s njegovim pjesmama. Naravno da bi on volio da je mogao učestvovati u svemu tome, ali bit će prilika,” rekla je nedavno Miladinova sestra Donizada Beba Šobić.
Šobin krug u kojem komunicira veoma je uzak pa je tako prije nekoliko dana prvi put nakon što je imao moždani udar telefonski razgovarao s veoma bliskim prijateljima.
Rođeni Nikšićanin prvu pesmu je objavio 1975. godine, a vrhunac karijere doživio je u prvoj polovini osamdesetih godina u Sarajevu, gde je prije više od 30 godina izdao svoja dva albuma – “Ožiljak” i “Umjesto gluposti”.
(Izvor: https://www.facebook.com/miladin.sobic & http://www.gitare.info)
