U Banjaluci je danas u organizaciji Centra za međunarodne odnose Banja Luka i Fondacije Friedrich Ebert Banja Luka organizovan naučni seminar na temu „Javne politike i mediji u procesu približavanja BiH Evropskoj uniji“
Kako se zemlje regiona nalaze u procesu pridruživanja Evropskoj uniji potrebno je procijeniti kako se ciklične krize odnose na te procese. Zanimljivo kako političke elite, političke institucije i javnost u zemljama jugoistočne Evrope reaguju na procese pridruživanja.
Kreiranje strategija, definisanje javnih politika, nosilaca sprovođenja javnih politika i njihova odgovornost u kreiranju javnih politika koje se tiču procesa uspostavljanja i učešća u politikama i sistemima javnih politika u oblasti medija i komunikacija zaslužuje posebnu pažnju. To potvrđuje nedavna izjava komesara za susjedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesa Hana da „mediji ostaju kritična tema u procesu pridruživanja Evropskoj uniji“ i da se „ta politika nije promijenila“.
Uvijek se može kazati da je uloga medija u procesu euroatlantskih integracija ključna u prvoj fazi, međutim proces evropeizacije je pokazao a naročito u zemljama koje su u EU ušle 2004. godine da je uloga medija bitna i u onim fazama koje su pri kraju stvaranja tog ciklusa politika , npr. u implementaciji i monitoringu.
„Pokazalo se da su mediji nerijetko bili ti koji su ukazivali na propuste u provedbi politika, nepribližavanja nečega što je bilo formulirano na razini Brisela tako da uloga medija više nije da se neke politike stave na dnevni red nego da se one poboljšaju, da se uoče nedostaci i mediji su danas jedan od najvažnijih aktera tzv. horizontalne razine politike, dakle kada maknete političare, kada maknete Evropsku komisiju, kada maknete nacionalne vlade, imate čitav niz aktera koji bitno mogu pomoći , sa jedne strane nevladine organizacije sa druge strane poslovni sektor ali i mediji. To su akteri koji ustvari surađuju u provedbi politika, oni možda nemaju moć da donose neke autoritativne odluke ali sigurno mogu djelotvornost politika značajno poboljšati” rekao je danas u Banjaluci prof.dr. Zdravko Petak sa Fakulteta političkih znanosti iz Zagreba.
prof. Zdravko Petak-foto BUKA
On je istakao da su, prema dosadašnjim iskustvima koje ima, mediji u BiH korak ispred političkih elita i da igraju značajnu ulogu u procesu evropeizacije i da uz neke nevladine organizacije glavni akter u promovisanju stvari kao što su transparentnost, vjerodostojnost, polaganje računa što se u evropskoj politici smatra kao bitno.
„Evropska unija ima velike fondove i veliki su budžeti u pitanju, ali vrlo je bitno ljudima u komisiji i u drugim tijelima Evropske unije da znaju kamo novac ide. A da bi znali kamo taj nova cide, onda morate znati i kanale gdje se taj novac troši. Da biste to pratili morate imati kontrolu.Mediji tu imaju vrlo važni jer su razmjerno niski administativni kapaciteti praćenja politika od strane državne uprave. Zajedno sa nevladinim organizacijama mediji uskaču u taj prostor i čine čitavu priču o javnim politikama transparentnom” rekao je prof. Petak.
„Ako je politika određena akcija kojom vlade na različitim nivoima nastoje udovoljiti potrebama, onda sa sigurnošću možemo ustvrditi da u BiH pa i u regionu, ako izuzmemo Sloveniju i Hrvatsku, ne postoji adekvatna javna medijska politika kada je u pitanju Evropska unija” rekao je Zekerijah Smajić, ekspert u oblasti evropskih integracija.
Zekerijah Smajić -foto BUKA
Kada je riječ o medijima i slobodi izvještavanja te selektivnom pristupu objavljivanja informacija od javnog značaja Smajić je kategoričan, treba mijenjati političare a ne medije.
„Ovo što mi gledamo na medijskoj sceni u Bosni i Hercegovini, osim Bjelorusije i djelimično i povremeno u Moldaviji, nigdje više nije viđeno. U Bosni i Hercegovini se radi, a posebno u Republici Srpskoj od određenih političkih struktura na tendenciji, na namjeri, i kontinuitetu u bojkotovanju medija, odnosno kreranju nasilničke politike prema medijima. Mediji se mogu sami boriti protiv toga ali se ne mogu izboriti ukoliko nemaju i zakonodavstvo na svojoj strani a koje je naglašeno politizirano” istakao je Smajić.
Iskustva o praćenju evropskih integracija od strane medija u Hrvatskoj u Banjaluku je došla objasniti Morana Kasapović, urednica na Hrvatskoj televiziji.
„ Pozorno su se pratili pregovori sa Evropskom unijom, dosta se o tome govorilo, ali često je to bilo taksativno, pitanje je koliko smo bili analitični u tome, nbrajali smo zatvorena i otvorena poglavlja. Po mom sudu nismo baš dobro upoznali javnost sa svim što Evropska unija donosi Hrvatskoj i njenim građanima. To se pokušava korigirati i ispraviti. Imam dojam da su pregovori trajali dugo, i da smo se svi mi pomalo izgubili u njima, tako da ni mi novinari niti građani kao da nemaju dojam da smo punopravna članica EU.” rekla je Kasapović.
Morana Kasapović- BUKA
Na pitanje novinara BUKE kako učiti iz grešaka zapadnih kolega Kasapovićeva odgovara da i novinari i urednici trebaju da shvate da Evropske teme nisu dosadne teme.
”One su dosadne ako ih prikazujete kao ljude u nekim odijelima, ili ako prikazujete samo jednu ogromnu zgradu u Briselu gdje se skupljaju jako dobro plaćeni administrativci. Međutim ako pokažete na koji način se sve te teme odnose na njihov svakodnevni život da vam je recimo roaming jefitniji ako ste članica Evropske unije. Da recimo pokažete da će prava građana kao potrošača biti bolje zaštićena, da s emogu izboriti za neku svoju poziciji i interes unutar EU.Onda te teme neće biti dosadne” rekla je Morana Kasapović.
Miloš Šolaja, direktor Centra za međunarodne odnose rekao je da se današnja konferencija odnosi na kreiranje javne sfere i uloge medija u političkim procesima u BiH.
Miloš Šolaja - foto BUKA
„Put za Evropsku uniju zaista pretpostavlja reforme u društvu i to ključne reforme koje polaze od uloge pojedinca pa do uloge institucija”
On kaže da je ključ napretka u kreiranju jevnih i medijskih politika u obostranom poboljšanju odnosa između politike i samih medija.
”Mediji se moraju izboriti za svoju poziciju da se sa tih pozicija mogu baviti analitičkim i uštinskim pristupom događajima a sa druge strane bi politički predstavnici trebali stvoriti takav ambijent u kojima će novinari dobiti takav položaj i takvu važnost” kazao je Šolaja.
On je kazao kako naša politička kultura često izbacuje one političare koji misle da su dobijanjem neke parlamentarne ili izvršne pozicije dobili i vlasništvo nad društvom.
Zasigurno najbolju definiciju odnosa medija i političkih struktura u jednom demokratskom društvu dala generalna konzulica Hrvatske u Banjaluci Dunja Jevak koja je kazala : „Bolje da se vlast boji medija, nego mediji vlasti!
