Odluka je napisana na srpskom jeziku, kao što je zahtevao predsednik SRS, pošto je prethodno odbio da primi odluku na engleskom jeziku.
Tužilaštvo tvrdi da je Pretresno veće napravilo grešku u primeni prava zbog toga što nije razmotrilo da li su preduslovi za privremeno puštanje Šešelja na slobodu i dalje ispunjeni, naročito u svetlu njegovih izjava da se neće vratiti na Međunarodni sud.
Takođe, navodi se da Pretresno veće nije razmotrilo da li je ocena Pretresnog veća da privremeno pusti Šešelja na slobodu treba da bude regulisano minimalnim uslovima i dalje validna.
S tim u vezi, Tužilaštvo je zatražilo od Žalbenog veća da poništi odluku o odbijanju zahteva za vraćanje Šešelja, povuče Šešeljevo puštanje na slobodu i naloži mu da se pojavi pred Pretresnim većem da bi se razmotrili uslovi za eventualno dalje puštanje na slobodu.
Tužilaštvo tvrdi da privremeno puštanje na slobodu može biti naloženo samo ako su ispunjena dva ključna preduslova, da se pretresno veće uverilo da će se optuženi pojaviti na suđenju i da neće predstavljati opasnost ni za jednu žrtvu, svedoka ili drugo lice.
Pored toga, Tužilaštvo navodi da u svetlu Šešeljeve izjave da se neće vratiti u Hag Pretresno veće više ne može da bude uvereno da su preduslovi i dalje ispunjeni i da je zbog toga obavezno da ga pozove da se vrati.
Tužilaštvo takođe tvrdi da Pretresno veće nije razmotrilo njegov argument da Šešeljevo ponašanje posle puštanja na slobodu podriva osnov po kom je odlučeno da mu se nametnu samo minimalni uslovi i da se od njega ne zahteva da se obaveže da će se pridržavati uslova za privremeno puštanje na slobodu.
U dispozitivu odluke navodi se da Žalbeno veće uz suprotno mišljenje sudija Tuzmukamedova i Afanđea delimično odobrava Žalbu (Žalba tužilaštva na Odluku po Zahtevu tužilaštva da se povuče privremeno puštanje optuženog na slobodu), poništava Pobijanu odluku (Odluka po Zahtevu tužilaštva da se povuče privremeno puštanje na slobodu), nalaže pretresnom veću da smesta povuče Šešeljevo privremeno puštanje na slobodu.
