Rizik od toga da se ostvare najcrnje prognoze vezane za temperaturne promene je ogroman. Kada bismo ga nekim slučajem ignorisali, to bi bilo isto kao kada bismo tolerisali rizik od letenja u periodu u kom se dešava 10.000 fatalnih avionskih nesreća dnevno, kažu naučnici objedinjeni u grupi “Earth League” povodom Svetskog dana planete Zemlje.
Stručnjaci su sastavili spisak aktivnosti koje je potrebno da se usvoje na sastanku Ujedinjenih nacija u Parizu u decembru, kako bi se zaustavile klimatske promene.
Naučnici su izračunali da se svet već zagrevao u proseku oko 0,85 stepeni Celzijusa tokom poslednjih 120 godina i da dalje povećanje od svega dva stepena predstavlja gornju granicu posle koje nam prete najgori scenariji na koje su nas prethodnih godina upozoravali.
“Treba da se trudimo da ostanemo ispod dva stepena Celzijusa, jer će čak i toliko povećanje temperature izazvati značajna oštećenja ekosistema. Međutim, trenutno smo na putu povećanja od oko četiri stepena Celzijusa do 2100. godine, što bi moglo da stvori nezamislive probleme u životnoj sredini”, stoji u pisanom saopštenju grupe.
“Ako sada ne reagujemo, šanse su jedan prema 10 da će se prosečna temperatura povećati za šest stepeni do 2100. Takav visok rizik od kataklizme je neprihvatljiv”.
Istraživači “Earth League” među kojima su i ekonomisti Džefri Saks i Lord Stern kao i renomirani klimatolozi iz Evrope, Brazila i Indije, upozoravaju da svet ima sve manje vremena da sprovede mere kojima će fosilna goriva sve više zamenjivati čistiji i održiviji izvori energije.
Ova godina je možda jedna od najpresudnijih u modernoj ljudskoj istoriji, kada je reč o stvaranju uslova za blagostanje devet do 10 milijardi ljudi, koliko će svet naseljavati u narednom veku.
“Prostora još ima, ali vrlo malo. Još imamo šansu da klimu u budućnosti učinimo stabilnom, a odluke koje ćemo doneti u 2015. ključne su za tu mogućnost”, klaže Johan Rokstrom iz stokholmskog centra koji se nalazi na čelu “Earth League”.
Plan od osam tačaka za spas planete
- Vlade moraju ograničiti globalno zagrevanje na ispod dva stepena Celzijusa, kako bi se smanjili rizici.
- Ograničenja budućih emisija ugljen dioksida moraju biti ispod 1.000 gigatona, kako bi postojala realna šansa da temperatura ne raste više od dva stepena.
- Države se moraju posvetiti prelasku na čistije izvore energije i kretanju ka društvu bez emisije ugljen dioksida i to do 2050.
- Svaka država mora formulisati putanju u skladu sa takvim planovima. Bogate i progresivne zemlje i industrije treba da predvode tranziciju i postanu “dekarbonizovana društva” pre 2050.
- Ciljana istraživanja, razvoj i demonstracija sistema s niskom emisijom ugljen dioksida ključna je za pokretanje talasa klimatskih inovacija.
- Globalna strategija treba da se fokusira na izgradnju otpornosti na štetu usled klimatskih promena.
- Države se moraju složiti da čuvaju ključne ekosisteme poput šuma.
- Vlade moraju podsticati finansiranje industrijskih oblasti koje štite od globalnog zagrevanja.
