Kada su u pitanju velike aukcije, na kojima se prodaju predmeti čija vrednost se meri milionskim iznosima, kupci najčeće šalju ponude telefonom i preferiraju da ostanu anonimni. To je bio i slučaj na nedavnoj aukciji u Sotbiju, kada je jedan kupac platio preko 66 miliona dolara za sliku Van Goga “L’Allée des Alyscamps”. Iako je identitet kupca ostao nepoznat, njegovo prisustvo u njujorškoj aukcijskoj kući se i te kako osećalo.
Sedeo je u donjem delu sale, bio je obučen u farmerke i jaknu sa kapuljačom, a već to ga je razlikovalo od ostalih ponuđača koji su mahom bili obučeni u odela. Diler umetnina iz Japana koji je sedeo pored njega, potvrdio je da ga je čuo kako telefonom priča kineski, ali je rekao kako misterizni kupac nije Kinez.
Van Gogova slika na kojoj se nalazi drveće u jesen, nastala je 1888, tokom “zlatnog perioda Van Gogovog stvaranja” kako navodi Sotbi. Slika je nastala otprilike mesec dana pre nego što je Van Gog sebi odsekao uvo. Njena prvobitna vrednost je procenjena na 40 miliona dolara.
To je inače druga najviša cena za neko Van Gogovo delo. Njegova najskuplja slika je bila “Portrait of Dr. Gachet” koju je 1990. jedan japanski kolekcionar platio astronomskih 82.5 miliona dolara. “L’Allée des Alyscamps” su prestigli sliku “Still Life, Vase with Daisies, and Poppie” koju je jedan kineski biznismen prošle godine platio 61.8 miliona dolara.
Ovogodišnja Sotbijeva aukcija bila je druga po uspešnosti, kada je u pitanju zarađeni novac. Najuspešnija je bila prošlog novembra, kada je inkasirano 422 miliona dolara, dok je ovog aprila kuća napravila pazar od 368 miliona. Jedna Pikasova slika je prodata za 29 milion, jedna Moneova za 20,4 miliona, a takođe Moneova “Nympheas” za cela 54 miliona dolara. Sve slike su nadmašile prvobitno očekivane sume.
Svetsko tržište umetninama je prošle godine oborilo rekord, Kada je u pitanju suma novca novca na svetskom tržištu kojom su plaćena velika umetnička dela, prošle godine su oboreni svi rekordi jer je ta brojka na globalnom nivou iznosila čak 51 milijardu evra.
Imajući u vidu svetsko finansijko tržište i poreske oaze koje se sve više kontrolišu, broj bogataša koji kupuju umetnine umesto da čuvaju svoj novac u bankama porastao je prošle godine za celih 1%.
Većina tih kupaca dolazi iz Kine – od svih kupaca svetskih umetnina prošle godine, čak 22% njih čine Kinezi. Kako je kineska vlada u konstantnoj borbi protiv korupcije, biznismeni koji kupuju preskupa umetnička dela su konstantno pod lupom države.
S obzirom na to, identitet kupca u jakni sa kapuljačom zanimaće mnogo širi krug ljudi od onih koje zanima isključivo umetnost.
