U cjelosti prenosimo tekst nacrta rezolucije.
Savet bezbednosti,
Ponovo potvrđujući Povelju UN, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, i Konvenciju o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida (Konvencija),
Podsećajući da države snose primarnu odgovornost zaštitu civilnog stanovništva i da su dužne da poštuju i obezbede ljudska prava svih pojedinaca na njihovoj teritoriji i u skladu sa svojom nadležnošću, shodno releventnim pravilima medjunarodnog prava, i ponovo potvrđujući primarnu odgovornost svake pojedinačne države da zaštiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja, i zločina protiv čovečnosti,
Podsećajući na primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i izražavajući svoju rešenost da sprečava genocid,
Podsećajući na sve presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY), ustanovljenog rezolucijom 808 (1993) i narednim rezolucijama u cilju procesuiranja osoba odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, i dalje podsećajući na presudu njegovog Žalbenog veća od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića), u kojoj stoji da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid, kao i presudu Međunarodnog suda pravde (ICJ) od 26. februara 2007. u kojoj se zaključuje da su dela počinjena u Srebrenici bila akt genocida,
Konstatujući da se ove godine obeležava dvadeseta godišnjica genocida u Srebrenici, u kojem je izgubljeno preko 8,000 života, hiljade ljudi raseljeno, a porodice i zajednice razorene;
Imajući u vidu da su Srebrenica i okolina proglašeni za bezbedno područje u skladu sa rezolucijama SB 819 (1993) i 836 (1993); priznajući stalnu potrebu Saveta bezbednosti i država članica da dalje jačaju zaštitu civila u oružanim sukobima; i ističući da Ujedinjene nacije, uključujući i Savet bezbednosti, trebalo da obrate pažnju na indikacije ranog upozorenja na potencijalnoi genocid i obezbede brzu i efikasnu akciju radi sprečavanja ili okončanja genocida, u skladu sa Poveljom UN,
Priznajući da je na svim stranama tokom sukoba u Bosni i Hercegovini bilo nevinih žrtava, uključujući Srebrenicu i njenu okolinu,
Naglašavajući da važnu ulogu u prevenciji genocida imaju specijalni savetnici generalnog sekretara za prevenciju genocida i odgovornost za zaštitu (specijalni savetnici), u čije funkcije ulazi da deluju kao mehanizam za rano upozoravanje na sprečavanju potencijalnih situacija koje bi mogle imati za rezultat genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i etničko čišćenje, kao i visokog komesara UN za ljudska prava, i priznajući ulogu koju, kao doprinos ranoj svesti o potencijalnom genocidu, igraju redovni brifinzi o kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i o govoru mržnje i podsticanju na mržnju,
Pozdravljajući novu Okvirnu analizu koju je sačinila Kancelarija specijalnih savetnika, kao jedno od sredstava za procenu rizika genocida u bilo kojoj situaciji, i podstičući države članice i regionalne i podregionalne organizacije da koriste relevantne okvire kao smernicu u svom radu na prevenciji,
Dalje podsećajući na odgovornost svih država članica za poštovanje njihovih obaveza da okončaju nekažnjivost i istraže i krivično gone odgovorne za genocid, zločine protiv čovečnosti ili druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ističući da je borba protiv nekažnjivosti za veoma ozbiljne zločine od međunarodnog značaja, počinjene nad civilima, pojačana zahvaljujući radu Međunarodnog krivičnog suda na krivičnom gonjenju tih zločina u skladu sa principom komplementarnosti nacionalne krivične jurisdikcije onako kako je utvrđeno Rimskim statutom, ad hok mešovitim tribunalima i specijalzovanim odeljenjima u nacionalnim sudovima,
Konstatujući da krivično gonjenje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u Međunarodnom krivičom sudu za bivšu Jugoslaviju i u nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine ostaje ključno za proces nacionalnog pomirenja i obnovu i očuvanje mira u Bosni i Hercegovini, i dalje pozdravljajući snažnu regionalnu saradnju među nacionalnim tužilaštvima kao instrument za učvršćenje mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regionu,
Konstatujući da se procenjuje da je u sukobu u Bosni i Hercegovini, uključujući Srebrenicu, bilo na hiljade slučajeva seksualnog nasilja sa žrtvama na svim stranama;
konstatujući dalje da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti ili čin koji je sastavni deo genocida; i podsećajući da su silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja u oružanim sukobima ratni zločini i da predstavljaju teška kršenja Ženevskih konvencija i Dodatnog protokola uz njega,
1.Najoštrije osuđuje genocid i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava;
2.Najoštrije osuđuje zločin genocida u Srebrenici onako kako je utvrđeno presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog suda pravde i sve druge dokazane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba u Bosni i Hercegovini;
3.Slaže se da je prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida preduslov za pomirenje, poziva političke lidere na svim stranama da priznaju i prihvate činjenicu dokazanih zločina kao što su utvrdili sudovi, i u tom kontekstu osuđuje poricanje ovog genocida kao ometanje napora ka pomirenju, a priznaje takođe da je kontinuirano poricanje duboko bolno za žrtve;
4.Izražava saosećanje i solidarnost sa žrtvama na svim stranama sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući one u Srebrenici, i sa njihovim porodicama, i poziva odgovorne vlasti u Bosni i Hercegovini da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku preživelima, uključujući one koji su preživeli seksualno nasilje;
5.Ponovo potvrđuje podršku Mirovnom sporazumu dogovorenom u Dejtonu a potpisanom u Parizu 14. decembra 1995, kao i Sporazumu o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine koji je potpisan u Dejtonu 10. novembra 1995 (S/1995/1021, aneks) i poziva strane da striktno poštuju svoje obaveze prema ovim Sporazumima;
6. Naglašava fundamentalni značaj pomirenja zasnovanog na dijalogu, prihvatanja ranijih akcija svih strana u sukobu i opredeljenja za pravdu i podršku žrtvama kao osnove za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta u Bosni i Hercegovini i u širem regionu; i u ovom cilju pozdravlja nedavni dogovor Parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine o ambicioznom reformskom programu koji obuhvata opredeljenje za mere za ubrzanje procesa pomirenja, i ohrabruje sve građane Bosne I Hercegovine da zajedno rade na unapređenju mira, pravde, tolerancije i pomirenja;
7. Pozdravlja rad Međunarodne komisije za nestala lica i njenu pomoć vladama Bosne i Hercegovine i šireg regiona na lociranju i identifikovanju ostataka žrtava na svim stranama, što je dalo suštinski doprinos privođenju počinilaca pravdi;
8. Naglašava da žene i građansko društvo, uključujući ženske organizacije i formalne i neformalne lidere mogu da igraju značajnu ulogu u posredovanju i postkonfliktnom rešenju; ponavlja da je i dalje potrebno povećati uspeh u prevenciji sukoba time što će se povećati učešće žena u svim fazama posredovanja i postkonfliktnog rešenja i time što će se više razmatrati pitanja vezana za polnu pripadnost u svim diskusijama koje se odnose na sprečavanje sukoba;
9. Poziva sve države da spreče i da se bore protiv genocida i drugih ozbiljnih zločina shodno međunarodnom pravu, ponovo potvrđuje paragrafe 138 i 139 Završnog dokumenta Svetskog samita 2005. (A/RES/60/1) o odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti;
10. Poziva države koje još nisu ratifikovale ili pristupile Konvenciji da razmisle da to učine kao o najvišem prioritetu i, gde je potrebno, da donesu nacionalne zakone kako bi ispunile svoje obaveze prema toj konvenciji;
11. Pozdravlja napore da se istraže i krivično gone svi optuženi za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući genocid u Srebrenici, poziva sve države da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i nacionalnim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine i traži da Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju dovrši svoj rad što brže moguće, što bi bilo značajan doprinos unapređenju mira, pravde, istine i pomirenja;
12. Poziva države članice da razviju edukativne programe na osnovu kojih će buduće generacije izvlačiti pouke u vezi sa genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i zločinima protiv čovečnosti kako bi se sprečilo njihovo eventualno ponavljanje;
13. Ohrabruje države članice da razmotre imenovanje nacionalnie kontakt osobe koja bi se bavila zaštitom svog stanovništva od svireposti kroz efikasnu prevenciju i reagovanje i koje se mogu redovno sastajati i koordinisati korake u razmeni najboljih iskustava u brzim odgovorima u sprečavanju svireposti sa drugim zemljama članicama i relevantnim regionalnim podregionalnim mehanizmima za sprečavajne i reagovanje na masovna zverstva, specijalnim savetnicima i drugim relevantnim telima Ujedinjenih nacija, i s tim u vezi priznaje odgovornost globalne mreže nacionalnih kontakt osoba u pogledu zaštite;
14. Ponovo potvrđuje značaj pouka koje treba izvući iz grešaka Ujedinjenih nacija u sprečavanju genocida u Srebrenici, kao što je navedeno u izveštaju generalnog sekretara u vezi sa rezolucijom Generalne skupštine 53/35 (A/54/549), kao i poziv iz ovog izveštaja upućen međunarodnoj zajednici da se uradi najviše moguće kako ne bi dozvolila ponavljanje strahota, i odlučuje da treba brzo i efikasno delovati kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i angažuje sva odgovarajuća sredstva koja su joj na raspolaganju, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija;
15. Priznaje da ozbiljna kršenja ili zloupotrebe međunarodnog humanitarnog prava ili ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog zakona, uključujući one koje sadrže seksualno ili polno zasnovano nasilje, mogu biti rani pokazatelj puta u genocid, i s tim u vezi pozdravlja napore Ujedinjenih nacija usmerene ka unapređenju kolektivnog reagovanja na buduće rizike kršenja i zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava kroz inicijativu Human Rights Up Front;
16. Zahteva od generalnog sekretara da obezbedi veću saradnju postojećih mehanizama za rano upozoravanje u cilju sprečavanja genocida i drugih ozbiljnih međunarodnih zločina, kako bi se pomoglo u otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore tenzije i tačke rizika ili otkrivanju ugroženog stanovništva i podstiče generalnog sekretara da Savetu i dalje dostavlja informacije i analize za koje smatra da bi predstavljale doprinos u tom pogledu.
Izvor: Nezavisne novine
