Koliko se ona sama daje, a koliko njen tim, kakva je koncertna kultura Banjalučana i da li čelni ljudi grada i države shvataju značaj Demofesta, saznajte u intervjuu koji je za BUKU dala prva žena ovog festivala.
Uzeću sebi autorska prava i upitati Vas još jednom-Šta je Vama Demofest?
Jako je teško meni pričati o Demofestu. Kroz godine se mnogo štošta mijenjalo, mnogo toga je sazrelo..Recimo, u početku mi je bila samo velika želja da nešto napravimo, što će biti naše veliko hvala i Gradu i svim ljudima koji su nas podržali. Međutim, u periodu kada smo donosili teške odluke hoće li uopšte biti festivala, tu mi se već potpuno prominjenila percepcija Demofesta u mom životu. Naime, kad sam donijela odluku da ga više ne bude, imala sam privatnih problema, bila sam bolesna i onda se desila peticija i ljudi su se samonicijitaivno izborili za njegovo postojanje. E, tad sam shvatila da taj Demofest uopšte nije moj.I zato ja uopšte ne mogu donositi tu vrstu odluke-Hoće li ga ili neće biti. On pripada mnogim ljudima, a ne samo meni, a i čini mi se da nekim ljudima znači više nego meni.
Ovo je na tragu mog narednog pitanja. Koliko ste sebe uložili i što je bitnije, je li vrijedno svog uloženog truda?
Uložila sam se i dala mnogo, ali ne samo ja, nego i svi moji saradnici, zato što je koncept Demofesta-Koliko prikupimo para, toliko i utrošimo.Svoj rad ne računamo, a dosta toga znamo da uradimo i radimo cijelu godinu na tome, i nekako svi sa zadovoljstvom učestvujemo u svemu ovome. Nemamo ideju da mijenjamo koncept i želimo da održimo festival u ovakvoj formi.
Evo, za nekoliko dana će biti osmi po redu Demofest. Kako je protekao taj evolucioni put i gdje su najveće razlike, od prvog do ovog sad festivala? I da li su promjene uvijek bile na bolje?
Prvo, festival je trajo, kad smo počeli, sedam dana. I mi, bukvalno, nismo znali šta je festival! Dosta nas je završilo na infuziji poslije toga. Imali smo tu kišu, pa smo se selili u dvoranu Borik. Bilo je prenaporno, ali se nekako izdržalo. Mislim da smo svi mi zajedno nešto naučili kroz ovo vrijeme, koje je odmicalo. Naravno, bilo je momenata kada je festival bio bolji i kada je bio gori. Dali smo mi zadovoljni? Nismo. Uvijek očekujemo nešto više, ali je problem što smo ograničeni sa mnogo stvari koje ne zavise apsolutno od nas. Čini mi se da bi dali još malo sebe, ali nemamo ni prostor koji ima adekvatan kapacitet, nemamo podršku, infrastruktunu, nemamo korpus sponzora..Morate znati da nisu to neki internacionalni brendovi, pa da možemo da izađemo na druga tržišta...Postoji dakle, puno stvari koje nas sprečavaju da pravimo veće korake, a moglo bi se sve to riješiti.
Demofest ima potencijala. Ali, neću se samo ograničiti na Banjaluku i Banjalučane, nego ću malo proanalizirati sve posjetioce. Nisu li pomalo naši ljudi razmaženi? Na dese li se na svakom otvorenom festivalu vrućine, kiše, redovi...To se , naprosto, očekuje od jednog festivala.
Ja mislim da je publika svjesna svega. I mislim da je i do nas, a ne samo do njih.
Ali, možda ste ih razmazili?
Pa jesmo, ali nekao mi smo to tako httjeli. Mi nismo imali niti jednog trenutka ideju da od toga pravimo komercijalni festival i te jedne godine kad smo odlučili da naplatimo kartu, to je bilo isključivo zato što nam je „zafalilo“ sponzora. Ali i to smo nekako riješili, pa smo se sami sa sobom dogovorili da ćemo se u budućnosti „protezati“ tačno onoliko koliko skupimo para. Znači, bukvalno, koliko para toliko i muzike. Dakle, nećemo dovoditi u pitanje postojanje Festivala. A, znate kako, ovo je, ponavljam, uvijek bila naša želja da damo nešto gradu i našoj publici. I treba reći, ljudi koji dođu, oni i troše novce. Oni moraju platiti i smještaj, moraju se hraniti...To nije, dakle, nekomercijalno za sve ostale učesnike.
To jeste altruističan gest, ali, da li će to ostati u budućnosti tako?
Nekako, nemamo sad odluku da mijenjamo bilo šta. Mislim da smo mi toliko siromašna zajednica i da nije fer sada naplaćivati karte. Ali, i nama je , moram priznati, bila sve vrijeme velika dilema. Mi smo se pitali –da li ovakvim aktom pravimo štetu drugim organizatorima koji nisu u prilici kao mi da izađu na takav način u susret publici, a ali ipak ja mislim da ovako privlačimo publiku. A, što se tiče Banjalučana, to je neki poklon njima.
Tu se ne slažem sa Vama. Mislim da ljudi u ovom gradu potroše 5-10 maraka na neke trivijalne stvari, ali to je Vaše pravo.
Ma, pazite, pogledajte neke druge stvari. One se u gradu i okruženju reklamiraju. Znači, troši se novac na reklamu itd. Kako jedna advertajzing kuća da se predstavi svojoj zajednici? Mi ne trebamo da se direktno reklamiramo jer mi, banalizujem, nismo deterdžent i nema potrebe da se predstavljamo putem mas- medija ili na neki drugi način, jer mi godišnje možemo kao Aquarius da radimo desetak klijenata. I tu je kraj.A sa druge strane, mi smo društveno odgovorni i osjećamo potrebu da vratimo nešto zajednici. A onda smo iskoriastili to što znamo najbolje raditi.
Vi to znate, ja ne sumnjam, nego zna li Grad, , zna li entitet, zna li država prepoznati to sve?
E, ove godine smo dobili 10 000KM (muštuluk, smijeh).
Znači, prepoznali su, da vrijedite 10 hiljada?
Pa, dobro, super. Mi smo sretni sa bilo čim, samo da nas prepoznaju. Ja sam samo ponosna što nas je neko prepoznao i rekao da mi to znamo i možemo uraditi, a da nismo nužno NVO. Ja bih sama napravila NVO, da mi je do toga, ali nikada to nisam željela.
Ovo je više konstatcija, ali može biti neki šlagvort, pred kraj. Nije li malo čudno da vlasti već duži vremenski period preko nekih nevladinih, ali bogme i vladinih organizacija, „prepoznaju pogodne aktivnosti i dešavanja“, koja najčešće neslavno završe. Nije li tu riječ o klasičnom partijskom lobiranju, koje nema veze sa realnim potrebama i očekivanjima?
Ja kao čovjek jesam sretna što smo dobili i ovo nešto novca, ali zaista u toj raspodjeli ,smatram da tu nema nikakve logike, i da je to paradoksalno. Evo, konkretno, meni je najveći šok to Ministarstvo civilnih poslova i taj budžet koji se raspodjeljuje. Ja sam jedne godine bila u šoku zato što stvarno nisam mogla da vjerujem da neko kulturno-umjetničko društvo, a bez da mi smetaju KUD-ovi, dobije novac, a jedan Demofest nikada nije. Iskreno mislim da oni nemaju kriterijume, mislim da se te odluke donose ad hoc...
Da li se radi o nestručnosti ili o partijskim direktivama?
Ma jasno! To je kmbinacije oba slučaja. Jer, zaista neki ljudi, događaji i udruženja nemaju nikakve kriterijume da bi dobili novac.
Za kraj nešto svjetilije i ljepše. Šta da očekujemo od osmog Demofesta?
Mi smo se potruditi da u skladu sa prikupljenim sredstvima publici priredimo jedan lijep program. Želimo da to sve prođe kako treba, i organizaciono i u svakom drugom pogledu. Ono što nam je ove godine bio najteži i najveći problem je nova lokacija. Nadam se da će do festivala sve biti riješeno i sređeno i da će posjetiocima zaista biti lijepo. Očekuje nas lijepo vrijeme i nadam se da će i posjetioci i naši gosti biti zadovoljni.
Razgovarao: Dragan Bursać
