Ako se dočeka sutra
Šansa je na dohvat ruke. Stotine šansi na putu od kuće do škole, od posla do kuće, od parka do prodavnice, preko rijeke je puno šansi. Samo u Sarajevu postoji nekoliko stotina sportskih kladionica. Marka se uvijek nađe za kladionicu, nekada i dvije, u bolja vremena i pet. Deset, ako je „sigura“. Sutra će se znati rezultati, možda večeras. I čovjek sam odlučuje. Nije kao u bingu ili na lutriji, zavisan od mašine i prepušten samo Gospođi Sreći. Sam čovjek bira parove i ređa koeficijente. Svoj je, može šta hoće. A hoće da pogodi sve. Sve!
Eksperti eksperimenta
Dopamin počinje djelovati već pri razmišljanju o opkladi. Dopamin golica mali i veliki mozak pri gledanju „knjiga“, „čitaba“, „svetog pisma“ „kurana“, kako već ogrezli kladioci zovu papire sa koeficijentima. I, kad se ispune listići, ide se u hram, pred redovno zgođušnu boginju koja će primiti i „omuhurati“ papirnu svetost, kartu za bolji život i porodični mir.
Adrenalin i dopamin
Onda se čeka. Prva utakmica. Prvi pogodak ili trenutni pad. Ili... Ako se štogod pogodi, uzbuđenje raste. Ako se dosta toga pogodi, a i to se dogodi, počinje se javljati i euforija. Dopamin zauzima cijelu koru velikog mozga, ne da mislit ni na šta drugo. Adrenalin počinje strujati tako jako da se mnogi počinju češati ispod pazuha i trljati po preponama. Nelijep prizor, ali šta ćeš... A kući... Može dijete plakat vascijeli dan, može se žena derati sve u šesnaest, vi samo čekate rezultate. Ako u kući postane nepodnošljivo, uzima se jaketa i izađe među druge hazardere, srodne duše i vječne optimiste.
Povratak patnika
Jer, kad se dobije koja desetina hiljada na uloženih par maraka, pokazaće dobitnik svima. Neće se ušutjeti, nije beg cicija. Odmah će kupiti nova stara kola, spram dobitku. Ili čak nova, nikad se ne zna. Ženi će odmah dati nekoliko hiljada, samo da prestane torokati i zanovijetati. Djeci će nakupovati bicikla i dati im pare za sendviče za narednih pet – šest godina, da više ne dranče. Jeste, često ih je ćaća znao ostaviti bez užine da bi uplatio sportsku kladionicu, ali će sutra vidjeti da je ćaća kockao za njihovo dobro. I, naravno, počastiće sve, naročito one koji su mu govorili da pod hitno prestane kockati. Čuj, kockati? Pa, zar je to što on radi kocka? Na televiziji se reklamira, zaboga!
Kablovski orgazmi
Gledanje utakmice i teleteksta, simultano, orgazmičko je iskustvo za klasičnog kockara. Slike, brojke i slova. Sva su čula isturila antene i gledaju se papiri. Zna se više napamet šta je na njima, ali se provjerava da se nije „štogoć u možđanima“ prevrnulo. Udarac prstima po papiru i grč lica kažu da je igrač „pao“. Obično psuje i redovno ustaje sa sjedalice. S grimasom na licu čeka da i ostali „padnu“, da nije sam. Glumi da se raduje sreći onih koji su još u igri. Ne dao Bog da se na njemu vidi da im zavidi, nipošto! To nije kolegijalno. Na stranu žena i djeca, pred tim „saborcima“ treba ispasti laf.
Na posletku...
I, prođe i taj dan. Ništa se nije dobilo, nada se potrošila. Ženi se neće umiriti jezičina pustim hiljadama, ništa od dječijih bicikla i višegodišnjeg užinanja peciva s Nutelom. Ništa. Nema novih starih, pogotovo skroz novih kola. Samo praznina u želucu i nedostatak volje da se čovjek, tako prazne duše i džepova, uopšte vrati kući. Opet će svi iskati pare za gluposti, za užine i struju, za vodu i čistoču, za telefon, Tv pretplatu i nove cipele. Kako tom nezajažljivom svijetu kod kuće dokazati da taj prokleti Arsenal kupuje igrače sa dvije lijeve noge? Da je Bajern totalno podbacio, a Leverkuzen namjerno igrao bolje nego što treba, kako!?
Na početku...
Ukus duhana i smrad alkohola ne pomažu. Vadi se kakva žvakaća guma. Treba se sad ponijeti kao pravo muško, objasniti svima da je to samo privremeno, loša sreća i tako to. Drva će nacijepati sutra, struju im neće isključiti – zna on neka ljude. Čistoću ionako niko ne plaća. Cipele... Vala kad su mogle dosad, mogu još malo, dan dva! A sutra je druga pjesma, zna pet „sigura“. Kako objasniti svijetu koji ne razumije ono što on radi? Kako objasniti djeci da je tih njihovih par maraka za sendvič bolje uložiti u budućnost nego pojesti i na kraju ispustiti u kanalizaciju? Čudan je taj svijet koji ne poznaje jad kockarski... Zapravo, nije to kockanje, to je samo bezazlena kladionica. Razbibriga, ništa drugo.
Nada
Ma, neka, razumjeće oni. Kad im se prekosutra pojavi s parama. Kad im nakupuje i cipela, i auta i bicikla. Pokazaće im kome nisu vjerovali i kome su plakali. Sutra će izaći novi parovi, naći će se nekoliko maraka, provjeriće se ko ima koliko igrača i kako je ko počeo sezonu. Mudrije je jutro od večeri. Samo neka se strpe večeras, samo da shvate da je sutra novi dan, prvi dan ostatka njihovih života. Boljih života.
