Mnogi od saveta koji nam stižu sa različitih medija mogu biti i vrlo stresni jer ili ih nije moguće uvek i svuda poslušati, ili su toliko opšti da nama kao pojedincu štete. Evo samo nekih od njih.
1. Pijte bar 2 litra vode dnevno. Da, na vrućini naše telo gubi više tečnosti. Ali, ako neko pije inače duplo manje, počne li baš na odmoru da se naliva vodom, može očekivati stomačne tegobe. Stresno je i brojati čaše vode, gutati je na silu, misliti o tome ceo dan. S druge strane, nekim ljudima je potrebno znatno manje tečnosti, nekima više. To da se pije 2 litre vode dnevno je skraćenica od saveta: 2 litre tečnosti, posebno vode, za čoveka prosečne konstitucije i umerenih aktivnosti.
2. Na odmor bar 3 nedelje. Savet datira iz prošlih vremena, kada se govorilo da se prvi efekti odmora osećaju posle dve, a pravi rezultati postižu posle tri nedelje, posebno ako putujete sa decom na more ili planinu. A vi dobili jedva 10 dana odmora, uz matematiku koja kaže da je platu moguće razvući na 7 i ni dan više. I šta sad? Stresirate se vi. Bolje da ne idem, nema svrhe, samo se cimam…Svaki odmor je dobar odmor, makar i od par sati. Uostalom, neka nova istraživanja (upropastiće nas statistika) kažu da je najbolje češće tokom godine putovati na kraće, tri a može i pet dana. Odmor ne određuje lokacija već vaša promena dnevne rutine, misli koje nisu okrenute poslu i problemima i društvo.
3. Jedite dosta voća. To je isto kao i savet „češći a manji obroci“. Kaže mnogo, a u stvari ništa. Jer, nekome je mnogo dve jabuke, a nekom malo pola dinje, neko i inače jede 5-6 puta dnevno, a neki to rade jednom. Šta je mera za vas, to će vam reći ili nutricionista ili lekar opšte prakse u vašem domu zdravlja, a najbolje da poslušate svoje telo. Nije svaki dan isti, pa ni potreba za hranom, kao ni mogućnost da uvek jedete u isto vreme. Ako količinu voća koja je za vas sada „normalna“ odjednom povećate na količnu „dosta“, vaše telo doživeće stres, a ni grčevi nisu nemogući. Možete po malo da povećavate količinu voća koje jedete inače (ili ne jedete uopšte), posebno ako ste na nekoj od turističkih destinacija, na kojoj vaš organizam i inače preživljava razne manje ili više nagle promene, pa nema potrebe da ga sada stresirate i ovom.
4. Više fizičke aktivnosti na svežem vazduhu. Kako naći bar sat dnevno za tako nešto? Pravite planove, nervirate se, od sutra, od ponedeljka, od srede, a leto izmiče, i vi se opet stresirate. Ovakve savete obično prate i fotografije mladih, zategnutih, i u vrhunskoj formi dama koje nasmejane (i našminkane) trče na plus 50 plažom. Takvi nikada nećete biti, a i ne treba. One se samo slikaju, jer da stvarno trče imale bi razmazanu šminku, bar. Za početak, ovaj savet podrazumeva šetnje na prostorima bogatim prirodom, drvećem, da probudite telo u najzdravijem mogućem okruženju, a ko može i hoće više, bira ostale sportove. Najveći je stres kad odlučite da krenete sa fizičkim aktivnostima na odmoru, pa prvog dana trčite, plivate, šetate (ronite, jašete, vozite bicikl) i onda najkasnije trećeg završite u krevetu.
5. Milion tajni i saveta za savršeni odmor. Da biste ih poslušali, svaki dan (bez spavanja) trebalo bi da traje bar 30 sati, a godišnji oko 6 meseci. Zato ih shvatite kao zabavu. Napravite svoj plan odmora, šta želite da radite (od najvažnijeg do skoro nebitnog), šta očekujete od tih dana van mesta boravka, šta ne želite da radite, koji je vaš glavni cilj na odmoru i razlog zbog kojeg ga koristite. Potpuno je u redu ako vam je cilj da se naspavate, ne kuvate, čitate knjige, ćutite, slušate muziku, upoznate nove ljude, pobegnete od svih ljudi, obilazite sve moguće lokalitete ili se zakucate na jednom mestu s pogledom u jednu tačku… Zapamtite, to je vaš i samo vaš odmor od svakodnevice. Ne dozvolite da ga pokvarite i protraćite na nerealne ciljeve i planove.
Izvor: Antistres vodič
