Ministarka spoljnih poslova Australije Džuli Bišop ukazala je da su džihadisti odgovorni za to što stotine hiljada migranata beže u Evropu, te da je neophodno proširenje koalicije koja se bori protiv Islamske države, javlja AFP.
"Više od 40 odsto ljudi koji trenutno traže azil u Evropi su iz Sirije i potreban nam je jedinstven front kako bismo porazili terorističke organizacije koje izazivaju raseljavanje tolikog broja ljudi", rekla je Bišop novinarima u Sidneju.
Podsetila je da 60 zemalja već na neki način pruža podršku koaliciji koju predvode SAD, ali je naglasila da zemlje mogu i više toga da učine kad je riječ o podršci vazdušnim napadima, koji se pokazuju kao efikasni u sprečavanju Islamske države da proglašava svojim teritorije suverenih vlada i da sprovodi varvarsko nasilje.
"Zemlje koje se graniče sa Sirijom i Irakom, Liban, Jordan i druge, trpe teret miliona ljudi koji ulaze na njihove teroritorije bježeći iz svojih zemalja, a potom odlaze u Evropu. Zato smatram da Evropljani moraju da se angažuju u koalicionim vazdušnim udarima u Siriji i Iraku", istakla je Bišop u intervjuu Australijskim novinama koji je objavljen.
Samo nekolicina evropskih zemalja trenutno učestvuje u vazdušnim napadima na džihadiste, među kojima su Francuska i Britanija, kao dio koalicije zapadnih i arapskih sila, navodi francuska agencija.
Australija u koalicionim akcijama učestvuje sa šest lovačkih aviona RAAF F/A-18 i dva aviona za podršku, baziranim u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Iako Kanbera izvodi vazdušne udare u Iraku, još nije uzela na nišan mete u Siriji, pozivajući se na pravne razloge, ali razmatra zahtjev koji su SAD uputile ovog mjeseca da učestvuje u napadima i u toj zemlji.
Očekuje se da će ministri unutrašnjih poslova Evropske unije održati vanredni sastanak 14. septembra u Briselu posvećen eskalirajućoj migrantskoj krizi u Evropi, kako je juče saopštila luksemburška vlada.
Broj izbeglica iz ratom zahvaćenih područja koji dolaze do granica EU dostigao je skoro 340.000 u prvih sedam meseci ove godine, što je znatno više u poređenju sa brojkom od 123.500 koliko ih je registrovano u istom periodu 2014. godine, prema podacima evropske pogranične agencije Fronteks, zaključuje AFP.
