Ona je još jedan instrument za polarizovanje Srba na tobože „pametne“ koji hoće kulturno uzdizanje i na „zatucane“ koji hoće rijalitije. Tako se čitav koncept svađanja i prepucavanja između pravih i krivih, pametnih i glupih, preneo sa televizije u svakodnevnicu svakog od nas. Potpisnici peticije ili zagovornici potpisivanja, postali su akteri rijalitija sa druge strane kamera, hteli to ili ne.
Nema mi šta tu da hoćemo ili nećemo. Mediji serviraju, a ko ih je gladan on ih i žvaće. Nije problem u rijalitijima već u televiziji koja je glavni ađutant kapitalizmu. U medijima se okreću velike pare zato je odavno prestalo da se razmišlja o potrebama gledalaca već o tome šta hoće potrošač. Ako nećete da budete saučesnici koljačima morala u toj virtuelnoj klanici, nemojte žvakati šta vam nude.
Potpuno bizarno i kontradiktorno upravo mediji koji najviše izveštavaju o rijalitijima pišu pompezne naslove o tome kako se mnogo ljudi diglo da potpisuje peticiju protiv rijalitija. Njih nije briga ko je za a ko protiv, već da se pravi priča koja se prodaje. Naša dijagnoza je glad za senzacijom, a sada su akteri senzacionalističke priče van televizije, van ograđene livade u Barajevu ili ograđene kuće na Košutnjaku. Nova realnost Srbije: Nobles protiv plebsa, akademici protiv paora, građanstvo protiv malograđana.
Nadam se da će ovi osvešćeni potpisnici pomenute peticije pokrenuti isto tako neku peticiju protiv duvanskog dima jer šteti fizičkom zdravlju ljudi, ili protiv farmacetske mafije, i na kraju krajeva da će toliko osvešćeni izabrati na predstojećim izborima neku bolju opciju da se Srbija više ne zlopati u mukama. Idemo biciklom na Rusiju, internet peticijama na vetrenjače i klikom miša na kapitalizam. Bravo!
Ne može nama pomoći daljinski upravljač jer ne menja programe u našim glavama, niti nam bilo koja peticija može vratiti kulturu jer je u Srbiji ona odavno, i pre pojave rijalitija, na aparatima za disanje. Umesto što pozivate na njihovo potpisivanje, učite decu da čitaju knjige više nego žutu štampu, da gledaju filmove više nego rijalitije, vodite ih češće u pozorišta nego u šoping i ne brinite šta ima na TV-u jer ako ih posvećeno vaspitavate ne postoji taj rijaliti program koji će ih prevaspitati.
Izvor Blogdan
