Firma „Andrićgrad“, u većinskom vlasništvu Emira Kusturice, mora da plati 1,2 miliona KM poreza na dodatnu vrijednost, jer je utvrđeno da su sve zgrade u „Andrićgradu“ pored Višegrada izgrađene bez građevinske dozvole, navodi Uprava za indirektno oporezivanje.
Opet je ova vijest, poput ekonomske bombe, odjeknula u našoj državici. Kažem opet, jer se, eto, Emiru Kusturici zalomilo već treći put da ne izmiri svoje obaveze prema državi.
...Ludom radovanje
Likuje i staro i mlado, ne znajući da velikom reditelju, neimaru, književniku, počasnom džudisti, scenaristi i privredniku, vlasniku famoznog preduzeća „Lotika“ mogu samo pljunuti pod prozor. Naime, oni koji su pročitali ovu vijest najšečće ne čitaju dalje, misleći da nema potrebe. Misle da je, eto, pravda informacijom zadovoljena. A, da malo bolje, dublje i dalje čitaju, razočarali bi se u svoje donkihotovske snove o nekakvoj uređenoj državi.
A, evo šta je na stvari.. Predobra, fleksibilna i, u Kusturičinom slučaju impotentna Uprava za indirektno oporezivanje veli da onog trenutka kada „Andrićgrad“ pribavi neophodne građevinske dozvole, stvoriće se zakonski osnov da najveći dio ovog duga više ne postoji, odnosno da se mora platiti samo dug u iznosu od 150 hiljada KM.
Tako to funkcioniše kod velikih igrača i Dodikovih miljenika ili, kako se to kolokvijalno kaže, potentnih ulagača. Tresla se gora, rodio se miš. Naravski, srBski Diznilend će i sa ovom, gotovo bespotrebnom viješću, nastaviti da radi kao i do sada, a Uprava za indirektno oporezivanje je kobiva iskezila svoje mliječne zubiće prema Kusti, pa je čak i „zaprijetila“ da će mu zaplijeniti čitava dva-tri dostavna vozila.
Tu neugodnost oko poreza i ostalih obaveza predobri neimar će do kraja hefte izmiriti, namaknuće mu para već neko, da l' narod preko poreza, da l' neki od Dodikovih tajkunčića, tek, do naredne nedjelje, desiće se jedno veliko NIŠTA.
Andrićgrad, simbol...pa, simbol utapanja naših para u prelivene vode Kusturičinog neimarstva nastaviće da strši na Drini, sa polulegalnim pravnim i građevinskim dozvolama, sa nedovršenim utopijskim maketama stvarnosti, koje kvaziarhitekta podiže u slavu svog kompleksa, sa desetak ucijenjenih i zaposlenih Višegrađana, koji „čudo“ očima ne mogu da gledaju, al' im valja djecu prehranjivati...
A, ostatak „građanstva“ Republike Srpske, koji nema sreću direktno učestvovati u Nemanjinom ekonomskom čudu, preko poreskih obaveza iz budžeta namiče slavnom reditelju već poodavno desetine miliona maraka. Pa, Kusta ako ih se za Dan lažova sjeti, sjeti, ako ne...
Kusto, mirno spavaj
I sve dok je tako, Emir Kusturica na krilima entitetske odbrane i zaštite može da radi šta hoće i koliko hoće.
Podsjećanja radi, još 2013. godine je Glavna služba za reviziju javnog sektora RS-a, dajući Ministarstvu trgovine i turizma mišljenje sa rezervom, istakla da nema pregleda imovine, obaveza i izvora sredstava u „Andrićgradu“:
„Evidentiranjem sredstava kojima se finansira izgradnja naselja ‘Andrićgrad’ kroz rashode granta ne obezbjeđuju se informacije u finansijskim izvještajima (pregled imovine, obaveza i izvora) o učešću Vlade RS (putem Ministarstva trgovine i turizma) u realizaciju projekta ‘Andrićgrad'“, upozorila je Glavna služba za reviziju javnog sektora RS.“
A, ta Glavna služba za reviziju u slučaju „Kusturica vs zdrav razum“ pita se taman koliko i potpisnik ovih redova. Ako ćemo pravo, pita se još manje, jer osim što evidentira stvari u koje se ne petlja, biva izvrgnuta ruglu i sprdnji od strane vlasti.
A, evo i kako. Neko ko se pak pita u manjem BiH entitetu, shvatio je da su, bre, mnogo dosadni ovi revizori i da kao muhe lete oko velikog neimara, smetaju mu i remete kreativne uspone, dok dela nove građevine na drinskom sprudu.
I tako se, na osnovu odluke Vlade RS, za sve poslove koji se rade u „Andrićgradu“ ne mora više primjenjivati Zakon o javnim nabavkama Bosne i Hercegovine.
Aha!
Rajo, poreznici, potražioci zemljišta i građevina, zli jezici, opozicionari i ostali defendisti, sad horski možete da pljunete Nemanji pod jedan od prozora, andrićgradskih, mokrogorskih, pariskih ili ostalih. Ovaj antiglobalista mondijalističkog tipa, nastaviće da gradi sve nove i nove gradove, sela, bazene i ostala Potemkinova čudesa. Može mu se, sistem zvani Baja ga podržava, a raja blene, k'o tele u šarena vrata.
Sad kad završi snimanje filma sa Monikom Beluči, nadati se da će nam veliki reditelj prirediti igrokaz radnog naziva „Novi Gradonačelnik Trebinja“. A, tada će prave igre krenuti.
PDV, porezi na zgrade, nepostojeće građevinske dozvole...ko će se toga sjećati.
Rajo, budi se!
Dakle, hajdemo se zapitati hoće li u RS-u biti uvedeno novo pravilo po kome će se prvo graditi bez građevinskih dozvola raznorazni „kapitalni objekti“, jer kad može firma „Lotika“, mogu svi, a onda šta Bog i Dodik daju!? Hoće li biti normalno za 8,5 miliona maraka prodati objekat, koji po UIO nema dozvolu, energetskom preduzeću „Hidroelektrane na Drini“, a koje je od naših para sagrađeno? Hoće li biti normalno da građani RS-a izdvajaju na desetine miliona maraka narečenoj „Lotici“, za koju stoji da je Kusturičina firma?
Hoćemo li jednom zasvagda shvatiti da „Andrićgrad“, osim što je finansiran od naših para i što se nalazi u RS, NIJE NAŠ????
A, Kusturici i Dodiku je melem za uši ono prostodušno narodno observiranje koje kaže - Hajd' boga ti, šta ima veze, samo nek' se radi!
A, dok god se „radi“ tako i pod takvim okolnostima, dok god neimari i ko zna čije firme peru narodne novce, ništa od nas. Budi se, rajo, zabetoniraće te „Lotike“ i ostale betonske bolesti!
Nego, narode, ti ako nemaš para, pješke u svoj „Andrićgrad“, pa sisaj maketu sladoleda do mile volje.
Dragan Bursać je novinar i kolumnista BUKA portala. Možete ga naći na Twitteru@dijalekticar
Vezani tekstovi: Aleksandar Trifunović: Dođu tako vremena kad Ivo Andrić zaćuti
