Možda ste se i sami nekada, kao dete ili mlad čovek našli u situaciji koja se može lako i jednostavno definisati kao scena užasa i bespomoćnosti. Ako na svoju sreću niste, sigurno jeste sa nesrećnom pričom nekoga koga poznajete ili ko poznaje nekog kome se to desilo, ili se pak dogodila nekom nepoznatom kao trauma provučena kroz štampane ili elektronske medije, izazivajući bes i nemoć. Ogroman je broj sumornih priča koje od sramote i straha nikada ne ugledaju svetlost dana ali uvuku večni mrak u dušu nevinog, ostavljajući neizbrisiv doživotni ožiljak. Neke ostanu tajna zbog premalog broja godina žrtve koja sigurno shvata bol ali ne shvata način na koji to može dalje da spreči.
Prema zvaničnim podacima prikupljenim od strane Incest trauma centra iz Beograda, a za potrebe Nacionalne studije o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece, utvrđeno je da u ovom trenutku u svakom školskom odeljenju postoji četvoro maloletnika koji su preživeli određeni vid seksualnog nasilja ali ujedno još četvoro koji poznaju nekoga ko je tome (bio) izložen. Više od polovine žrtava neće naići na razumevanje onih kojima su se obratili za pomoć dok svega 7 odsto prijavljuje počinjeni zločin!
Žrtva koju je podnela zlosrećna, silovanjem i ubistvom uklonjena osmogodišnja devojčica, podstakla je njenog oca na pokretanje inicijative donošenja novog zakona u Srbiji pre dve godine – Zakona o posebnim merama za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnicima, što svakako jeste dobar uvod u neke nove procedure koje bi siledzije pravedno kaznile. Takozvani „Marijin zakon“ propisuje stroži nadzor nad pedofilima 20 godina nakon odsluženja kazne zatvora. Takođe, nakon izdržavanja kazne pedofil postaje obavezan da se svakog meseca javlja policiji u mestu prebivališta, da posećuje profesionalna savetovališta, da obaveštava vlasti o promeni prebivališta, radnog mesta ili o putovanju u inostranstvo. Dobar pomak u odnosu na pređašnju situaciju, no kako činjenice govore, zločincu se velikodušno može odrezati kazna najviše do 15 godina, što se inače nikada ne dešava, da bi sa žalbama i dobrim vladanjem boravak u instituciji sa besplatnom hranom i izležavanjem nakon dve godine bio prekinut a isti se obično dočepao slobode. Ono što statistika neumoljivo tvrdi jeste da se preko 65% nasilnika vrati pređašnjem životu, kao i da su preko 80% onih koji su neko slično nedelo izvršili u periodu pre punoletstva definitivno na putu da isto krivično delo ponove kasnije tokom života. 
Jedna od predloženih dodatnih mera koja se inače već u nekim zemljama sprovodi, odnosi se na hemijsku kastraciju koju sačinjava redovna mesečna hormonska terapija kojom se potiskuje seksualni nagon. U nekim državama se ova terapija sprovodi na dobrovoljnoj bazi (računajući na savest i svest počinioca, čime se naravno i smisao kazne anulira), dok se neretko na sav glas izriče primedba protiv tretmana uzimajući ga kao ugrožavanje ljudskih prava i sloboda! Kao protivargument navode se i hemijske promene u organizmu pacijenta pedofila (preciznije seksualnog psihopatu) koji može zbog navedenog zaraditi osteporozu, povišen holesterol, nestabilan krvni pritisak, što je definitivno po nekima nehumani produkt ozvaničene invazije na hormonski status osobe koja pak po nekim novijim objašnjenjima američkih psihijatara u stvari predstavlja ličnost sa osobitom seksualnom orjentacijom (ukoliko samo ima ideje o pedofiliji ali ih ne sprovodi iz nekog razloga) a ne sa psihičkom bolešću (koja to navodno jeste ako se ispad desi i još ima grižu savesti – pedofili sa savešću?!).
U Velikoj Britaniji roditelj ima prava da zatraži informaciju iz zatvorenih registara o počiniocima, kako bi utvrdio da li stanuje u blizini potencijalnog manijaka. U Norveškoj kriminalac poput kućnog ljubimca nosi ugradjeni čip pomoću koga je moguće pratiti njegovo kretanje. U Sjedinjenim Američkim Državama je doživotna za ponovljene prestupnike neretka kazna, kao i potpuno javna, dostupna lista imena svih počinioca sa fotografijom, detaljnim fizičkim i opisom njegovih dotle načinjenih prestupa.
Za razliku od neidentifikovanih letećih prestupnika koji se u slučaju našeg podneblja uglavnom „prepoznaju“ i pogadjaju po inicijalima i kojima uglavnom preti ukor sudskog starešine i simbolična kazna, osuda žrtve što je bila nepažljiva, dovoljno bezobrazna da ne prećuti izazovnost situacije koju je možda sama prizvala, ili nezrela da proceni opasnost je mnogo izvesnija.
Pedofila ima svuda, čak i na onim mestima gde ih niko ne očekuje. Sramotni su i veoma opasni deo najbližeg okruženja, ima ih među članovima porodice, bliskim rođacima, komšijama, prijateljima, prolaznicima, među onima koji zvanično obrazuju, leče ili štite. Sakriveni su iza zavese krvnog srodstva ili vrata virtuelnog sveta. Čekaju svoj trenutak i parče zadovoljstva. I mogu se kladiti da je velika šansa da zbog još uvek prisutne patrijarhalnosti i straha od osude žrtve a ne počinioca, a delom i neverovanju u instituciju zaštite i deljenja pravde, mnogi bivaju nekažnjeni za svoje mentalno izvitoperenje.
Ono što je krucijalno jeste – koja je to kazna koja je adekvatna za urušavanje ideje o ljudskosti i ličnom integritetu? Da li bolesnike treba skrivati i tolerantno davati nove šanse za oporavak uz 65 ako ne i više % mogućnosti povraćaja na mesto zločina? Da li ih u sistemu ozvaničenih ali traljavo sprovedenih zakona treba propustiti kroz sopstveni filter odmazde? Da li ih treba zauvek ostaviti u šumi sa sebi sličnim zverima, ograđenoj visokom žicom sa strujnim naponom? Da li je lična nesreća bivanjem čudovistem za nekog dovoljna kazna da bi bila tolerisana kao nebitna stvar koja se može lečiti antibiotikom najkraće moguće kazne ali i razumevanjem sredine za njihovu bolest (ili seksualno opredeljenje što bi neki rekli)? Da li ipak treba verovati sistemu koji ima obavezu ne samo da fizički već i psihički zaštiti jednu naciju od potencijalnih opasnosti? Pitam, jer imam ideju kako bi to izgledalo ali ne znam kako bi trebalo. Možda….
Ali ćutati nemojte!! Ne budite slepi i gluvi saučesnici priče u koju je teško poverovati ali postoji neka šansa da jeste istina. Ne bojte se i verujte da je Pravda ipak dostižna, makar sumnjali u Sopstvenu sposobnost njenog dosegnuća.
