Samo jednom predstava nije odigrana kad je buila na repertoaru. Razlog za to nije bila bolest glumca, jer su svi članovi anasambla na čelu sa Zokijem Radmilovićem igrali i kad su imali visoku telesnu temperaturu zbog poštovanja publike koja je kupovala ulaznice za Radovana dva-tri mjeseca unaprijed. Razlog zašto Zoran Radmilović nije htio da izađe na scenu ateljea 212 otkrio nam je pisac komada Duško Kovačević. - Pozvao me je Zoran da se nađemo u Srpskoj kafani dva sata pred početak predstave. Kad sam stigao, on je već sjedeo sa čašom pića - prisjeća se Duško Kovačević i nastavlja: - Pitao me je da li ja, kao autior teksta, imam nešto protiv da se predstava te večeri ne odigra. “Nemam drugi način da se borim za ono što mi pripada. Danas na Zboru radnih ljudi nisam dobio rješenje za stan, iako mi je ono, ti to dobro znaš, obećavano deset godina. Ovo je jedini način da se izborim za ono što mi pripada. Važno mi je samo da me ti podržiš. Za ove ostale me baš briga”, rekao mi je Zoki. Rekao sam mu da ima moju punu podršku. Nastavili smo da pijemo. Petnaestak minuta u kafanu je ušao Zoran Ratković po nalogu upravnice Mire Trailović. Obavjestio nas je da je publika u sali i da svi čekaju Zorana. Nismo se pokolebali. Zoran je još dva puta dolazio da moli Zorana da igra predstavu. Nije vrijedelo. Kad je postalo “vruće”, prebacilio smo se u drugu kafanu u komšiluku u kojoj nas nisu mogli tako lako naći. Zoran je sutradan dobio rješenje o dodjeli stana - otkriva naš najbolji dramski pisac.
