Bez obzira na to je da li je reč o kafi s kofeinom ili bez njega, taj napitak blagotvorno utiče na opšte zdravstveno stanje, tvrde članovi harvardske Škole za javno zdravlje.
Istraživanjem su obuhvaćene osobe koje ne piju kafu ili konzumiraju dnevno manje od dve šoljice, potom one koje ispijaju umerene količine tog napitka i osobe koje dnevno popiju i do pet šoljica.
"Bioaktivni sastojci kafe smanjuju otpornost na insulin i na upale", kazao je Ming Ding, glavni autor studije. "Ovo je delimično objašnjenje za naše otkriće, ali moramo obaviti dodatna istraživanja kako bismo istražili biološke mehanizme koji rezultuju takvim učinkom".
Suprotno prethodnim istraživanjima, ova studija nije omogućila da se otkriju pozitivni učinci kafe na potencijalno sprečavanje razvoja karcinoma.
Rezultati istraživanja temelje se na podacima prikupljenim u trima velikim anketama sprovedenim među 300.000 medicinskih sestara i zdravstvenih radnika koji su odgovarali na upitnike o sopstvenom zdravstvenom stanju i životnim navikama tokom tridesetgodišnjeg razdoblja.
"U svakoj grupi ispitanika pokazalo se da je umerena konzumacija kafe bila povezana sa smanjenim obolevanjem i smrću povezanom s kardiovaskulanim bolestima, dijabetesom, neurološkim bolestima, poput Parkinsonove bolesti, a primećena je i manja sklonost samoubistvu", pokazuju rezultati studije.
Međutim, s obzirom na to da se studija temelji na subjektivnim odgovorima ispitanika o njihovim navikama, njena verodostojnost može biti dovedena u pitanje. Naučnici upozoravaju da se konzumiranje veće količine kafe ne može savetovati svakome.
"Redovno ispijanje kafe uključuje i redovne i zdrave prehrambene navike", kazao je koautor studije, profesor nutricionizma i epidemiologije na Harvardu Frank Hu. Dodao je da neke populacijske grupe, poput trudnica i dece, moraju da vode računa o količini kofeina koji unose u organizam.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Circulation.
