"Naša elita ne želi realnost koja je proizašla iz istorije, već iz narodnih pesama i pseudo mitologije. Ono što imamo u udžbenicima po školama i fakultetima je serija nebuloza i mistifikacija koje su proistekle iz slepačkih guslanja. To nije smešno, to je tragično", rekao je Basara na promociji knjige u Novom Sadu.
Komentarišući deo knjige posvećen jedinom predstavniku "dominantne elite" Dobrici Ćosiću, Basara je rekao da je često pisao oštro protiv njegove ideologije, misleći da je Ćosić taj koji je "prevario ogroman broj Srba".
"Međutim, Srbi su želeli da budu prevareni i vrlo rado su prihvatili tu njegovu prevaru. Postoji izreka dasvetina voli da bude varana i da će uvek radije čuti priču kako je uzvišena i posebna, nego istinu o samoj sebi, koja je vrlo često neprijatna", rekao je Basara.
U knjizi je detaljno analizirano 13 istorijskih ličnosti koje su uticale na društvena i politička kretanja, a recezent Milan Subotić objasnio je da su bilo kakve kritike o izboru tih ličnosti deplasirane, jer su to ljudi koje je Perovićeva poznavala, razumela njihov rad, a zajedno sa nekima od njih i pripadala "neželjenoj eliti".
Novinar Dimitrije Boarov objasnio je da knjiga pokazuje da Srbija nije imala sreće sa "nedodirljivim, vodećim nacionalnim idejama dominantne elite", te da je zbog njih ostala jedna od najnerazvijenijih i najsiromašnijih zemalja Evrope.
"Uvek u fatalnom istorijskom zakašnjenu i mimo duha tekućeg evropskog vremena, boreći se za razrešenje istočnog pitanja uz istočnu braću, Srbija je sebi stvorila istoriografiju kao pomoćnicu nacionalnim interesima, a najviše kao pomoćnicu praideji o nacionalnom oslobođenju i ujedinjenju", objasnio je Boarov.
Publicista iz Zagreba Slavko Goldštajn rekao je da je ova knjiga najvrednije suočavanje sa prošlošću u Srbiji, ali i u celom regionu bivše Jugoslavije.
"Mi u Hrvatskoj nemamo ovakvu knjigu, a trebala bi i nama. U njoj se može shvatiti i da nerazumevanje između Srba i Hrvata ne traje 20 ili 70 godina, već mnogo duže, još od Prvog rata", rekao je Goldštajn.
Autorka knjige Latinka Perović rekla je da je veoma bitno razlikovati istorijsko saznanje i istorijsku svest.
"Saznanje je rezultat proučavanja i iskustava, a ono je po nekom usudu našeg društva često bivalo inferiornije od istorijske svesti koja je sazdana od sećanja legendi i mitova. Bilans na prelazu iz 20. u 21. vek nalaže nam da pokušamo, ne samo da postavljamo pitanja, već i da tražimo odgovore kojima bi pripremali jednu drugačiju elitu da krči put ovom zapuštenom, siromašnom i zaostalom narodu. To su odgovornosti i obaveze istoričara", rekla je Perović.
Upozorila je i da istorija mora biti odvojena od dnevne politike, propagande i banalizacije, te da mora biti shvaćena kao ozbiljan poziv profesionalaca i intelektualaca koji imaju znanja, ali i morala.
Suizdavači knjige "Dominantna i neželjena elita" su Dan Graf i Radio-televizija Vojvodine.
