Dušan Topić, direktor Autoputeva Republike Srpske, za BUKU govori o planiranoj gradnji dionice autoputa Banja Luka – Mliništa, teške 620 miliona evra, o ekonomskoj isplativosti ove dionice, ali i gdje završava novac koji građani kroz akcize za gorivo izdvajaju za autoputeve.
Postoji li Studija izvodljivosti za planirani autoput Banja Luka - Mliništa, odnosno prvu dionicu, od Glamočana do puta AVNOJ-a u Mrkonjić Gradu?
Naravno, urađene su studija izvodljivosti i studija uticaja na životnu okolinu, kao početni dokumenti, da bismo ispoštovali i naše procedure, ali i procedure kineske banke. U nastojanjima smo da obezbijedimo sredstva za ovaj projekat kroz novac koji je kineska Vlada namijenila za ovaj dio Evrope u vidu povoljnih tzv. preferencijalnih kredita. Uslov za kandidovanje projekata jesu odgovarajuće studije sa odgovarajućim sadržajem i, pored studija, dogovoren je i parafiran čak i komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom koju je kineska Vlada predložila za taj projekat. Mi smo krajem prošle godine sve to prikupili, u međuvremenu dobili saglasnost Vlade RS za potpisivanje tog ugovora, parafirali smo ga i zajedno sa studijama dostavili kineskoj banci. I na samom početku, kada je iniciran projekat i prijedlog, dobili smo načelnu saglasnost od banke. Očekujemo negdje na proljeće da nas banka pozove na konačne završne pregovore, gdje će se donijeti konačna odluka o svim uslovima, a nas najviše interesuju osnovni uslovi samog kredita, a to su kamate, rokovi otplate i grejs period.
Da li je urađena studija ekonomske isplativosti?
Studija opravdanosti odnosno studija isplativosti je mnogo širi dokument, ali naravno jedan od glavnih elemenata jeste i ta ekonomska i finansijska isplativost. Ona se u ovom momentu, u ovoj fazi, radi na osnovu tog idejnog projekta, gdje mi imamo jednu određenu procjenu i kasnije, kada se bude razrađivao glavni projekat, kada se dođe do preciznije cijene koštanja samih radova, onda će se i ta sama studija potvrditi ili eventualno malo korigovati, ali radi se o nekih 10 procenata gore ili dole. Znači, i to pitanje opravdanosti i funkcionalnosti je malo kompleksno, imamo čitav projekat i svaka od tih faza ima svoju opravdanost. Mi, kada smo radili studiju opravdanosti, posmatrali smo, naravno, i čitav projekat do Splita, ali pod broj jedan ovu prvu fazu, jer od kineske banke tražimo novac samo za ovu prvu fazu.
Kolika je cijena ove dionice?
Predračunska vrijednost za 63 kilometra je 620 miliona evra. Prosječna cijena je nešto skuplja od autoputeva koje gradimo. Jer, ipak, ovo što smo do sada radili, uradili smo kroz ravničarske krajeve, a ovdje već ulazimo u planine.
Ali tu nije zabilježena neka značajnija frekvencija vozila, kako je onda ekonomska isplativost moguća?
Ovaj projekat je ipak specifičan u odnosu na druge projekte, jer kod ovih ostalih projekata imamo dionicu, posmatramo tu dionicu i ta dionica je projekat sam za sebe. A kada govorimo o ovoj dionici koju trebamo graditi, cilj nam je da se ovaj autoput spoji sa autoputem Gradiška-Banjaluka i sa Splitom na jugu. Međutim, u startu to što se treba izgraditi prolazi kroz različite države i entitete. Kroz RS prolazi 93 km, kroz Federaciju BiH 60 km i nekih 30 km kroz Hrvatsku, kako bi se povezao na njihov autoput kod Splita. Tek kada se to sve spoji, imaće puni efekat i funkcionalnost, i puni broj vozila koji će opravdati ovaj autoput. Na taj način će biti omogućen saobraćaj na relaciji centralna Evropa-centralna Dalmacija. Znači, taj veliki projekat je podijeljen na tri djela i svako mora da gradi svoje, ne možemo mi graditi u Hrvatskoj i Federaciji BiH. Pored toga, mi smo i ovih naših 93 km podijelili u dvije faze. Prvo što je to malo zahtjevniji teren, pa je i cijena viša, ali i funkcionalna.
Prva faza bi bila produžetak našeg auto-puta do Mrkonjić Grada, odnosno do puta AVNOJ-a i ta prva faza kada se izgradi, može da služi svrsi, da se vrši naplata i da se polako počne otplaćivati. Broj vozila, naravno, neće biti kao što se projektuje sve dok se ne spoji sa Splitom.
Kada se očekuje povrat investicije za ovaj autoput?
Računali smo na nekih 30 godina, ali to opet zavisi od toga hoće li u međuvremenu i Federacija BiH i Republika Hrvatska izgraditi dionice koje prolaze kroz njihovu teritoriju.
Kada se planira gradnja u FBiH i Hrvatskoj, zar nemate neki dogovor?
Imamo dogovore, ali je posebna priča kakvi su nam dogovori. Ima tu dosta politike, dug je to put, ali ovo treba posmatrati kao jedan dugoročni projekat. Smatramo da nam je u interesu da mi napravimo prvi korak i onda će se lakše i kolege u Federaciji i u Hrvatskoj odlučiti da pripremaju svoj dio, kada vide da smo mi već krenuli u tom pravcu. Nama je taj pravac svakako u prioritetu, jer pored te nekakve teoretske opravdanosti i funkcionalnosti, prva faza sama za sebe ima određena opravdanja da se gradi, da se i taj dio južnih srpskih teritorija malo poveže i, na kraju, kao prvi korak u realizaciji kompletnog projekta.
Da li su nam baš za svaku dionicu zaista potrebni krediti, od Kineza, Evropske banke, kada se od akciza na gorivu za autoputeve godišnje u budžet slije 120 do 130 miliona maraka, od čega RS dobije 35-40 miliona maraka?
Da, ta sredstva iz akcize, zajedno sa sredstvima iz naplate putarine, služe za izgradnju autoputeva, odnosno, u ovom slučaju, služe za vraćanje kredita. Krediti se uzimaju kao taj neki početni zamajac, jer ako bismo se oslonili samo na akcize i naplatu putarine, pa samo sa tim gradili, to bi u samom početku bilo veoma sporo.
Da, ali za autoputeve izdvajamo već godinama, zar ne postoji račun na kome ta sredstva stoje, zar se sredstva nisu akumulirala, pa da barem neku dionicu možemo sami finansirati? Ipak, za sada imamo izgrađenu samo dionicu od 32 kilometra Banjaluka-Gradiška i to opet preko kredita?
Autoput Banja Luka-Gradiška je otvoren za saobraćaj 2011. godine. Dvije godine ranije je počela da se radi druga faza finansirana iz kredita Evropskih banaka. I ti krediti su već prispjeli na otplatu. Tako da se ova sredstva sa strane koriste za otplatu.
A šta je sa novcem od ranijih godina što su kroz akcize izdvajani za autoputeve, prije početka gradnje autoputa Banjaluka-Gradiška?
To je trošeno. Teško je i očekivati da se to tako može akumulirati i da se drži na jednom mjestu.
Mislila sam da novac koji se izdvaja za tu svrhu stoji na računu za tu svrhu i troši se za tu svrhu?
U svakom slučaju, malo je to da se krene u nekakvu veću izgradnju u samom početku. To možda kasnije, u nekoj drugoj fazi, kada se izgrade dva ili tri pravca, pa da se stane sa kreditima, onda će biti i veća naplata samih putarina. Ono što se naplati od putarina opet će se prvenstveno koristiti za vraćanje ovih kredita i ono što preostane za dalje investicije i izgradnju. Sada je pitanje opredjeljenja kojom dinamikom mi to sve hoćemo da gradimo. To bi moglo, naravno, ali bi to išlo mnogo sporijom dinamikom nego što smo mi krenuli.
Sve zemlje u okruženju su išle tim modelom, tim putem da su se prvo kreditno zaduživale. To su sada i povoljni krediti, koje daju evropske banke, pa i kineska banka. Sve su zemlje išle na takav način. Pitanje je samo da se ta sredstva domaćinski iskoriste, realno ugovore. Mi već ulazimo u tu fazu kada se vodi računa o nekim kapacitetima kreditnog zaduženja same države. Bolje sada o tome voditi računa, nego kasnije kada krediti dođu na naplatu. Hrvatska se suočava sa takvim problemom. Izgradili su odličnu mrežu autoputeva, ali vjerovatno nisu vodili računa o tom kapacitetu i sada imaju malo problema oko vraćanja kredita, i kompanija, ali i sama država.
Zemlje u okruženju su par koraka ispred nas, Federacija BiH, Srbija, Hrvatska, Slovenija. Mi treba da gledamo šta su oni radili i da ne ponavljamo njihove greške.
Možete li saopštiti dosadašnje prihode od putarine na autoputu Banjaluka-Gradiška?
Pravili smo sredinom decembra devetomjesečni presjek. Planirano je bilo da ćemo na godišnjem nivou ostvariti po ovim cjenama i po ovom broju vozila nešto preko 4 miliona maraka i to se baš tačno i potvrdilo jer smo za devet mjeseci imali 3 miliona. Situacija će biti još bolja kada bude izgrađen most na Savi. Broj vozila će tada biti značajno povećan, a samim tim i naplata putarine.
Kada bi mogla početi gradnja mosta?
Ja se nadam da ćemo do kraja ove godine provesti tender i izabrati izvođača kako bismo bili spremni da početkom iduće godine krenemo sa izgradnjom. Mislim da to nije previše optimistički, ali ako bude tako, ja ću biti zadovoljan.
Zašto na sajtu autoputeva RS nema javnih podataka o svim dioncama: kolika je dužina dionice, koliko košta izgradnja puta, koliko je ukupno novaca dato za zemljište, dokumentaciju i ostalo. Slične podatke imaju autoputevi Federacije BiH?
Nisam poredio te stvari i te podatke. Prije svega, naš sajt je malo zapušten i mi smo sada našim planom nabavki planirali da u prvoj polovini ove godine osvježimo malo taj sajt, modernizujemo i, naravno, dopunimo. Do sada je to sve bilo malo sporo i neopravdano, neodgovarajuće. Ti podaci i bilo koji drugi podaci koji nisu na sajtu, nisu tu ne da bi se nešto krilo. Tu vrstu podataka, posebno o cijenama i novcu koji je uložen, ko god je do sada pitao za te podatke dobio je informaciju. To su javni podaci koji se znaju i, naravno, tim prije nema razloga da ne budu i na sajtu. Ne mislim samo na finansijske, već i tehničke podatke, za sve one koje interesuje koliko je i šta urađeno u tehničkom smislu, ali i šta se planira graditi.
Kada bi mogli očekivati da budu pušteni prvi kilometri autoputa Banjaluka – Doboj?
Trenutno imamo gradilište u dužini od 72 km, od Mahovljana do Doboja. Podijeljeno u dva projekta. Prvi koji je započeo je od Doboja do Prnjavora u dužini od 36 kilometara. To je u završnoj fazi i tu ćemo završiti sve na ljeto ove godine, kada će ova dionica i biti puštena u saobraćaj. A druga dionica od 35, 3 km od Prnjavora do Mahovljana, ugovoreni rok je kraj 2017. godine i za sada radovi uglavnom teku planiranom dinamikom.
A finansijska konstrukcija, nema nekih nepredviđenih troškova?
Za sada nema.
Razgovarala Tatjana Čalić
