Malo je bendova koji se dvadeset i kusur godina od prestanka rada mogu pohvaliti tolikim brojem poštovalaca kao što mogu Džoni Štulić i grupa Azra. Mnogo misterija ostalo je iza ovog benda, mnogo neotkrivenih detalja i mnogo zagonetki koje čekaju odgovor baš kao što pomenuti ljubitelji (uzaludno) čekaju Džonijevu svirku na ovim prostorima. Jedna od tih zagonetki ipak ima odgovor.
Tokom jednog intervjua krajem osamdesetih, novinarka „Politike Ekspres“ je željela da u intervjuu sa Štulićem riješi misterije koje su pratile rad Azre. Jedna od njih je bila i otkud to da Džoni piše patriotske pjesme. Kada ga je pitala zašto je pjesmu posvetio Balkanskom podneblju, Džoni je kratko odgovorio – „Nisam.“ Začuđena novinarka, pitala je „Kako to da niste? A Balkan?“.
A onda je i ova misterija riješena.
„Nije to patriotska pjesma.“ Džoni Štulić je nakon ove rečenice poručio novinarki „Moja kita miruje a furala bi furke. Balkane moj, budi mi silan i dobro mi stoj“ polako uzdižući svoj srednji prst. „Ukoliko želite da objavite ovu priču, imam samo jedan uslov – stavite naslov da je Balkan ku*ac!“ Postalo je jasno o čemu pjesma zapravo govori. Ipak, s obzirom na društvene prilike i kodekse u tadašnjim medijima, ovaj intervju nikada nije objavljen.
Jednog dana nema me da nikada ne dođem,
prijatelje koje znam ne poznajem kad prođem.
Kao da me nikada na svijetu nije bilo,
kao da me njezino tijelo nije htilo.
Moja kita miruje a furala bi furke.
Lepe dekle moderne ne padaju na zurke.
Brijem bradu brkove da ličim na "Pankrte".
Još da imam Fendera vidio bi svirke!
Balkane, Balkane, Balkane moj,
budi mi silan i dobro mi stoj...
Mi smo ljudi Cigani sudbinom prokleti,
uvijek netko oko nas dođe pa nam prijeti.
Ni bendovi nisu više kao što su bili...
Moj se amaterski priprema da sviri.
