Činilo se, u minulo praznično vreme, da su čistači snega i leda iz brojnih izveštaja u TV dnevnicima i posle odjavne špice ostajali u televizijskim kutijama i, kao što su to radili na ulicama, onaj sneg na starim dobrim domaćim klasicima, čistili i na ekranu. Jer RTS i Jugoslovenska kinoteka (JK) obradovali su nas početkom godine sasvim drugačijim, blistavijim, jasnijim, lepšim doživljajem gledanja naših kultnih filmova. Seka Sablić nije štedela reči posle gledanja „Maratonaca". „Kao da sam sinoć gledala svetski film", rekla je ona.
U čemu je tajna?
Rukovodilac Službe digitalizacije i digitalne restauracije JK Dubravko Badalić otkriva za Nedeljnik da ti procesi „čišćenja" slike podrazumevaju korekcije, uklanjanje mrlja, maskiranje fizičkih oštećenja i korigovanje svih vidljivih deformiteta slike i da sve to iziskuje mnogo vremena, u tri smene. Ali i mnogo novca.
„Radi se ručno, kvadrat po kvadrat. Restauracija je kolektivni rad i u zavisnosti od trenutnih ljudskih resursa i stepena oštećenja, proces traje od četiri do osam nedelja", kaže on i objašnjava kako izgleda početak takvog rada.
„Rad započinjemo odabirom kopije koja će se digitalizovati, odnosno filmske trake koja ima najkvalitetniju sliku i najmanje hemijskih i mehaničkih oštećenja. Dok su se filmovi snimali na filmsku traku, producentske kuće su imale obavezu da Jugoslovenskoj kinoteci dostave originalni negativ slike i tona, kao i najbolju finalnu pozitiv kopiju. To nije uvek poštovano, tako da za većinu domaćih filmova imamo original ili dubl negativ, a od pozitiva uglavnom budu preostale bioskopske kopije", objašnjava Badalić i dodaje da su neki od filmova odležali 40 i više godina, pa su kadrovi raznoliko osvetljeni, tonaliteti boja pomereni, a da oni zapravo i nisu znali kako je film izgledao kada je snimljen.
„Stoga je naredna faza kolor korekcija i od dragocene pomoći su nam ljudi koji su radili na filmu. U toj fazi, pozvali smo u pomoć reditelje Gorana Markovića, Srđana Karanovića, Gorana Paskaljevića, Slobodana Šijana i direktore fotografije Milorada Jakšića Fanđa, Milorada Glušicu. Ovo je dosta složen deo posla u kojem treba usaglasiti želje i mogućnosti da se iz 'ostarelog' filma izvuče maksimum informacije i dobije nov master koji će budućem gledaocu najpribližnije dočarati sliku koju su imale prilike videti starije generacije na filmskim premijerama pre više decenija", priča Badalić.
Direktor JK Jugoslav Pantelić kaže da je digitalna restauracija nepovratan proces koji ne sme biti prekinut sve dok se i poslednji film sniman u Srbiji ne „očisti".
„U prvi mah, cilj je bio afirmisati digitalnu restauraciju na ovom tržištu. I mislim da smo u tome uspeli. Što se tiče redosleda filmova koji će ubuduće biti restauirani, to zavisi od dogovora sa njihovim vlasnicima, kompanijama, nosiocima producentskih prava, autorima... Naravno, gledamo i stanje u kojem se nalaze negativi određenih filmova, pošto su neki od njih čuvani na neadekvatan način", kaže Pantelić i zaključuje da će, osim toga, kriterijum restauracije biti i značaj filmova snimljenih od 1945. do danas, na domaćim, regionalnim i međunarodnim prostorima, kada je reč o istoriji kinematografije, piše Nedeljnik
