Ambasadorica Andrea Rauber Saxer za BUKU: Uvjerena sam da bi Bosna i Hercegovina mogla biti kao Švajcarska

Sa Njenom ekselencijom ambasadoricom Švajcarske Andreom Rauber Saxer, razgovarali smo o sličnostima i razlikama između naše dvije države.

BUKA portal / 05. April 2019

Foto: Buka

Švajcarska je jedna od najrazvijenijih država na svijetu, sa najvišim nominalnim bogatstvom po odrasloj osobi i ima osmi najveći bruto domaći proizvod na svijetu. Nalazi se među prvih deset država na svijetu po pitanju transparentnosti vlade, građanskih sloboda, kvaliteta života, ekonomske konkurentnosti i humanog razvoja. Ova mala država u srcu Zapadne Evrope bogata je prirodnim ljepotama, planinskim vrhovima, travnatim dolinama i impresivno čistim jezerima.

Stoga, kada poredimo našu zemlju sa Švajcarskom, možemo govoriti samo o potencijalu koji Bosna i Hercegovina ima, ali, nažalost, ne i o njegovoj realizaciji. 

Švajcarska pruža ogromnu pomoć Bosni i Hercegovini kako bi se stvorili uslovi u kojima bi građani BiH živjeli bez siromaštva, u dostojanstvu i sigurnosti. Švajcarci na ovaj način pokazuju solidarnost sa građanima, ali takođe smatraju da prosperitet i bezbjednost same Švajcarske u velikoj mjeri zavise od međunarodnog okruženja. Od 1996. godine do 2016. god. Švajcarska je uložila 1 milijardu KM u programe pomoći Bosni i Hercegovini, a za period od 2017. do 2020. god. planirano je ulaganje od 135 miliona KM u ekonomski razvoj i zapošljavanje i druge oblasti. 

 

BUKA: Vaša ekselencijo, Bosnu i Hercegovinu ponekad poredimo sa Švajcarskom, ako ni zbog čega drugog, onda zbog planina. Da li je uopšte moguće praviti takvo poređenje?

RAUBER SAXER: S jedne strane, planine, rijeke, jezera i uopšte pejzaži, mnogo me podsjećaju na Švajcarsku. S druge strane i politički sistem je uporediv. Mi imamo kantone, vi imate kantone u Federaciji BiH, politički sistemi jedne i druge zemlje su relativno kompleksni. Međutim, politički sistem u Švajcarskoj nastoji da uzme u obzir interese svih i da se postigne saglasnost kako bi se zajednički išlo naprijed. U tome vidim razliku.

BUKA: Mi često kažemo da imamo potencijal jedne Švajcarske, ali koji nikad nije realizovan.

RAUBER SAXER: Bila sam u Mostaru prije par sedmica i na oba univerziteta sam održala predavanje o političkom sistemu Švajcarske. Na kraju sam razgovarala sa studentima i oni su me pitali ‘mislite li da BiH može biti kao Švajcarska?’. Da, uvjerena sam da može, ukoliko postoji politička volja da se to postigne’, rekla sam tada. To je ono što je najvažnije.

BUKA: Političari su građanima BiH obećavali “Švajcarsku” jednog dana, ali naravno nikada nisu održali svoja obećanja. Kakvo je vaše mišljenje o političarima u BiH?

RAUBER SAXER: Voljela bih da se političari u Bosni i Hercegovini više bave pitanjima oko kojih se svi mogu složiti, nego da nalaze pitanja oko kojih se ne slažu. U mojoj zemlji se slavi postizanje političkog konsenzusa oko nekog pitanja, to ne znači da je uvijek lako postići konsenzus, naprotiv. Postoji mnogo pitanja oko kojih se godinama vode žestoke rasprave ,  ali kada se postigne konsenzus onda svi aplaudiraju.

BUKA: Obzirom na sastav stanovništva i više zvaničnih jezika, postoje li etničke ili jezičke tenzije u Švajcarskoj?

RAUBER SAXER: To je možda još jedna razlika između Švajcarske i BiH. Naš lični identitet je više vezan za kanton ili opštinu u kojoj živimo, nego za činjenicu da govorimo francuski, njemački ili talijanski, a to ima veze sa istorijom Švajcarske. Švajcarska je izrasla iz malih entiteta, kantona, koji su počeli da se udružuju i tako je nastala Švajcarska kakva je danas. Kada razgovaramo jedni sa drugima, odmah po akcentu znamo odakle je ko, imamo i dosta šala na račun jedni drugih. Takođe, jezičke granice se ne podudaraju sa religijskim granicama, tako da na njemačkom govornom području, na primjer, imamo kantone gdje većinski žive katolici i kantone gdje je većinsko stanovništvo protestantsko, a i mješovite kantone u kojem su zastupljeni i jedni i drugi. Isto je i sa francuskim dijelom Švajcarske, a i sa italijanskim govornim područjem. Možda smo srećni što nemamo tako jasne granice gdje se vjerska i jezička granica poklapaju tako da nas je teže podijeliti. Kao što sam rekla, imamo kantonalni identitet, ali povrh toga i švajcarski. Svi se osjećamo kao Švajcarci. Većina u Švajcarskoj govori švajcarski njemački i kao većina osjećamo odgovornost da manjine budu uključene u sve. Vlada se zaista trudi da postoji ravnomjerna zastupljenost.

BUKA: Švajcarska nije članica Evropske unije, zbog čega?

RAUBER SAXER: Trenutno za to nema većine, a u našem ustavu stoji da je za pridruživanje nadnacionalnoj zajednici potrebna dvostruka većina: građanska većina, ali i većina samih kantona, jer neki kantoni su manji, pa je to način da se zaštite od preglasavanja. Ne očekujemo da će u bližoj budućnosti biti većine za takvu odluku. To je uglavnom zbog toga što Švajcarska ima sistem direktne demokratije, pa građani misle da bi pridruživanjem Evropskoj uniji dosta izgubili u tom smislu. Ali, bez obzira na to, mi veoma blisko sarađujemo sa Evropskom unijom. Unija je naš najveći trgovinski partner. Imamo veliki interes da sarađujemo sa EU u oblasti nauke, o raznim političkim pitanjima, dio smo šengenskog sporazuma. Za to imamo većinu, iako se ponekad moramo snažno boriti da dobijemo većinu o tim pitanjima, ali generalno građani dobro znaju da je to izuzetno važno za našu ekonomiju i za naše društvo uopšte.


BUKA: Pomenuli ste direktnu demokratiju, na koji način to funkcioniše?

RAUBER SAXER: Mi glasamo na mnogo tema, četiri puta godišnje izlazimo na glasanje, imamo referendume, na svim nivoima, državnom, kantonalnom i opštinskom. Rezultati referenduma su obavezujući za vladu.

BUKA: Kakva je izlaznost građana?

RAUBER SAXER: Izlaznost zavisi od teme, između 30 i 50%. Ako je nešto ljudima “bliže srcu”, ako je lako za razumjeti, onda je izlaznost visoka. Ako je nešto što je dosta tehnički i ljudi ne razumiju baš najbolje o čemu se radi, onda je izlaznost manja. Ako je u opštini referendum o izgradnji nove škole, onda je izlaznost izuzetno visoka, jer je to nešto što interesuje ljude.

BUKA: Švajcarska podržava BiH na njenom evropskom putu. Zašto smatrate da je za BiH važno da postane članica EU?
 
RAUBER SAXER: Prije svega, BiH je dio Evrope, kao i mi. Podržavamo prvenstveno zbog toga što je i sama BiH izrazila želju da se pridruži Evropskoj uniji. Uvjereni smo da je to dobro za vašu zemlju i njene građane, jer ćete već na putu ka EU morati provesti važne reforme, koje su neophodne da bi se poboljšao život građana. Mi smo naročito zbog toga veoma angažovani u vašoj zemlji, jer želimo da njeni građani imaju bolji život ovdje. Uvjereni smo da će reforme to i donijeti.

BUKA: Švajcarska provodi mnoge programe i projekte koji za cilj imaju zapošljavanje mladih ljudi u BiH, možete li nam reći nešto više o tome?

RAUBER SAXER: To je izuzetno važno pitanje jer je nezaposlenost mladih ljudi veoma visoka u BiH. S druge strane, u Švajcarskoj je procenat nezaposlenosti mladih veoma nizak, oko 3%, i među najnižima u svijetu. Vjerujemo da je jedan od razloga za to naš obrazovni sistem. Većina mladih ljudi kada završi školu, započne praksu, koja je zakonski regulisana i plaćena. Tačno se zna šta mlada osoba treba da nauči tokom prakse. Kuvar nauči da kuva, stolar nauči kako da napravi sto. i kada završe praksu, oni to zaista i znaju da rade. Primijetili smo da u BiH to nije uvijek slučaj i da mladi ljudi, na primjer završe školovanje za kuhara, ali nisu naučili kako se kuha, jer nemaju dovoljno praktičnog iskustva. Htjeli bismo da pomognemo da se ovdje uvede takva praksa. Ali nije dovoljno samo da imate praktičnu nastavu, morate uključiti i poslodavce. Juče sam razgovarala sa Unijom poslodavaca i oni su veoma zainteresovani za ovakav pristup. Oni moraju reći školama ‘želimo da zaposlimo ljude koji znaju da rade to i to, da se već znaju služiti određenim mašinama’ ili slično, tako da morate spojiti škole i poslodavce koji će zajednički raditi na izradi nastavnih programa, kao što se radi u Švajcarskoj. Država treba da bude posrednik, da poveže obrazovanje i poslodavce i da poboljša zapošljivost mladih ljudi. Takođe, država treba da pomogne mladim ljudima u traženju posla, to je primarni zadatak biroa za zapošljavanje. Ovo je ujedno dio našeg programa saradnje u BiH.

BUKA: U Švajcarskoj živi 60 000 ljudi porijeklom iz BiH, kako se ova zajednica percipira u vašem društvu?

RUBER SAXER: Veoma pozitivno, prepoznati su kao vrijedni ljudi, dobro integrisani, neki žive u Švajcarskoj već 50-60 godina, još iz perioda Jugoslavije, i oni su poštovani članovi našeg društva. Sada ih pokušavamo ohrabriti da se aktivnije uključe u razvoj svoje domovine. Mnogi od njih šalju dosta novca kući, što je pozitivno za porodice koje su ovdje ostale. Ako pogledamo strukturu investicija koje stižu u zemlju, uglavnom je u pitanju dijaspora. Oni poznaju zemlju, poznaju jezik i za sada to vidimo kao najlakši način da se dovede što više investicija u zemlju, da podstaknemo dijasporu i da ih podržimo u tome. I ovdje smo aktivni kroz projekat “Dijaspora za razvoj”.

BUKA: Koliko ljudi iz BiH je emigriralo u Švajcarsku u ovom posljednjem talasu?

RAUBER SAXER: Što se tiče Švajcarske relativno je teško dobiti radnu dozvolu ako niste državljanin EU. Imamo sporazum sa EU o slobodi kretanja ljudi, tako da se prioritet daje državljanima EU, koji mogu slobodno dolaziti i raditi u Švajcarskoj. Tako da iz tog razloga ne možemo govoriti o “talasu” kada je Švajcarska u pitanju. Ali što se tiče drugih zemalja Evropske unije, zaista se radi o velikom broju ljudi iz BiH koji odlaze tamo. To je veliki razlog za zabrinutost, jer BiH gubi mnogo ljudi koji su potrebni ovdje. To nas jako zabrinjava.

Foto: Ambasadorica Andrea Rauber Saxer

BUKA: Prije ovog intervjua, razgovarali smo sa ambasadoricama Slovenije, Njemačke, Austrije, čini se da je trenutno dosta žena u diplomatiji. Je li to slučajnost ili to pokazuje napredak kada je u pitanju rodna ravnopravnost u diplomatskoj službi?


RAUBER SAXER: Da, u Bosni i Hercegovini je trenutno 12 ambasadorica. Dolazimo iz različitih zemalja, ali kao žene imamo dosta zajedničkog, tako da smo napravile mrežu i družimo se, što je jako lijepo i korisno. Ne znam za ostale zemlje, ali cilj moje vlade svakako jeste da unaprijedi rodnu ravnopravnost unutar diplomatske službe. Nismo još sasvim postigli cilj, ali radimo na tome. 

BUKA: Kakav je vaš utisak o rodnoj ravnopravnosti u BiH?

RAUBER SAXER: U politici još uvijek ima više muškaraca nego žena, naročito ako pogledate strukture u kojima se donose odluke. Voljeli bismo to promijeniti, ali još nismo našli rješenje. Inicijative treba da dođu od političkih stranaka, koje moraju biti zainteresovane za promjene, zatim od glasača koji treba da glasaju za žene, i na kraju od samih žena kada budu izabrane, da budu u stanju da iznesu svoj stav i da se aktivno uključe. Ali ja dolazim iz zemlje gdje su žene dobile pravo glasa prilično kasno, tako da mi nismo u poziciji da govorimo drugima šta treba da rade. Stvari su se sada poboljšale, još uvijek to nije 50-50%, ali postotak žena u politici je porastao i danas imamo dosta žena koje značajno utiču na politiku. Od kada žene u Švajcarskoj imaju pravo glasa, one su direktno uticale na politiku. Neka istraživanja pokazuju da bi rezultati mnogih referenduma bili drugačiji da žene nisu glasale. Drugim riječima, žene su doprinijele promjenama otkada su dobile pravo glasa.

BUKA: Šta motiviše žene da uzmu aktivno učešće u politici u Švajcarskoj?

RAUBER SAXER: Mislim da je to zbog toga što žele da promijene nešto u svom društvu, za svoju djecu, da aktivno koriste svoja građanska prava. Švicarska državna agencija za rodnu ravnopravnost je je mnogo radila na tome da motiviše žene da se uključe u politiku, ali su i same političke stranke radile na tome. U početku su ljevičarske stranke bile te koje su promovisale rodnu ravnopravnost, ali sada se nijedna stranka ne bi usudila da ima kandidatsku listu bez žena.

BUKA: Postoje li kvote?

RAUBER SAXER: Ne zvanično. Uvijek se polemiše da li bi trebalo da postoje kvote. Kvote imaju prednosti i nedostatke. Lično smatram da bi za žene bilo uvredljivo kada bi se mislilo da su izabrane samo zbog kvote.

BUKA: Kakva je situacija u svakodnevnom životu, koliko su žene ravnopravne u porodici, poslovnim odnosima?

RAUBER SAXER: To se takođe dosta promijenilo. Naročito zato što je sve više žena koje rade i imaju porodicu, pa je neminovnost da se i odnosi u kući promijene. Žene ne mogu raditi sve same, muževi i očevi moraju preuzeti više odgovornosti. Mislim da se i to dosta promijenilo posljednjih godina.

 

Razgovarala Milica Plavšić

 

Pročitajte još:

AMBASADORICA SR NJEMAČKE ZA BUKU: Radnici iz BiH su potrebni i cijenjeni u Njemačkoj, ali radimo puno na tome da ljudi ostanu u BiH
 

AUSTRIJSKA AMBASADORICA ZA BUKU: Ljudi ne odlaze iz BiH samo zbog posla, oni žele dostojanstven život za sebe i svoju djecu

 

Sa narodima BiH veže nas zajednička prošlost, ali i srodnost slavenskih duša


Buka preporuka

Intervju

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.