Na krov Narodne tvrđave, na kojem se nalazio velelepni aerodrUm, sleteo je bešumni cepelin Сербиа Еир Форс Ван, sa ćiriličnim ispisom. Gomila prikaza, pognutih glava, užurbano je izlazila iz njega i panično grabila ka stepenicama koje su vodile dole, duboko u samu unutrašnjost Narodne tvrđave, poslednjeg bedema srpske demokratije i simbola države. Rekonstruisana je više stotina puta, tokom višedecenijskog i konačnog rata između punjenih lignji i ljudi. Zahvaljujući jedinstvenoj i pronicljivoj srpskoj Vladi, država Srbija je ostala gotovo netaknuta (ukoliko ne računamo njihove napore da Novu Aleksandriju, sadašnji glavni grad, preoru uzduž i popreko). Oduvek im se činilo da je besmisleno ulagati u tu savremenu tehnologiju, kada još uvek nisu iscrpljeni i iskorišćeni ljudski resursi i jeftina radna snaga. Ulaganje bi bilo potpuno neisplativo i nikad prihvaćeno od strane vladajuće manjine koja je rukovodila državom već punih 236 godina. Jedna od prikaza u tamnom odelu od organskog poliestera, koja je izašla iz cepelina, ušla je u skučeni lift u kojem se nalazila samo jedna stilska fotelja sa tapacirungom boje trule višnje, ručkama i nogarama izrađenim od najfinijeg ružinog drveta, koje su krasili unikatni duborezi. Prikaza je sela u fotelju i lift je krenuo polako da se spušta duboko ispod površine, do poslednjeg nivoa tvrđave koji za javnost, zvanično nije postojao. Deo zabranjen za sve, osim za privilegovane. Što bi u prevodu značilo, potvrda overena u četvtom Opštinskom sudu i krštenica ne starija od šest meseci. Mere bezbednosti u Mermernoj dvorani su bile na najvišem mogućem nivou. Bio je to deo u kome se nalazio, lično On....Predsednik Svega.
Nakon Petog svetskog rata situacija i odnosi snaga u svetu su se drastično promenili. Srbkoin je skočio na tržištu i vredeo je više nego unca mekog brašna, tip 500. Ko zna šta bi se dogodilo, da tog prohladnog i snežnog jutra u avgustu 2204-e, Los Lagos nije napao Čubut? Rat na prostoru Patagonije, trajao je punih pedeset godina. Nakon propasti velikih sila, Sjedininjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Engleske, Francuske, Indije, Japana, uopšte Evropske unije i Burundija, Srbija je zauzela vodeću ulogu u svetu i bila jedina, koju navodno nisu kontrolisale lignje ubice i veštačka inteligencija.
U Novoj Aleksandriji, život se odvijao normalno. Dan je trajao tridesetjedan sat, mesec je imao šezdesetosam dana, a godina 1389 dana. Gladnih nije bilo jer je Vlada za vreme sprovođenja akcionog plana “Borba protiv gladi”, streljala gotovo sve gladne. Ljudi su bili preplašeni da im se u javnosti ne začuje krčanje creva. To bi značilo sigurnu smrt. Glad je bila zabranjena, ali je doručak bio obavezan. Živelo se u izobilju. BDP je skočio za neverovatnih 89%, što je doprinelo stabilizaciji, fiskalnoj konsolidaciji i konačno, ekonomskoj stabilnosti, koja je poput magneta privlačila ulagače iz nezavisne severne hemisfere.
Prikaza je izašla iz lifta i zastala na trenutak, udahnula duboko i krenula kroz dugački mermerni, mračni hodnik, u kojem su se mogli čuti samo odjeci njegovog koračanja i bolni krici nezavisnih novinara. Povremeno bi ubrzao kretanje, pa je topot lakovanih cipela stvarao sve veću buku. Na kraju hodnika, nalazila su se vrata, ispred kojih su stajale dve sablasne kreature kojima je lice bilo sakriveno iza nekakvih maski. Niko nije smeo da zna identitet osobe koja se kretala ili radila u Mermernoj dvorani. Sve se odvijalo u najvećoj tajnosti. Jedna od kreatura sa maskom je rekla –Lignja! Misteriozna prikaza, kojoj su se graške znoja sa čela slivale niz izbrazdano i istrošeno lice, odgovorila je gotovo refleksno – Punjena! Vrata su se automatski otvorila i on je prošao kroz njih. Na sredini dvorane nalazila se predivna fontana, na čijem vrhu se nalazila statua predsednika, iz čije malene piše je izbijao jak rasprkavajući mlaz koji se prelivao niz trospratnu impozantnu tvorevinu, kupljenu pre mnogo godina za neke smešne pare preko AliExpress-a. Nakon što je prošao pored fontane, došao je do dela sa nekoliko stepenika na čijem kraju se nalazilo nekakvo postolje jarko crvene boje. Stao je ispred njega, kao ispred kakvog božanstva i kleknuo na kolena pognuvši glavu, mrmljajući nešto sebi u bradu. U tom trenutku iz jarko crvenog postolja počela je da se pojavljuje plavičasta svetlost. Svetlost je postajala sve intezivnija i jača dok se konačno nije prikazala nejasna figura...Predsednika Svega.
Hologram koji je snimljen pre 230 godina sadržao je sve reči, izjave, citate, govore, naređenja i probrane delove sa konferencija za novinare, koje je Predsednik Svega izgovorio za života. Nakon toga njegov hologram je nastavio suvereno da vlada državom, koja posle njega nikada nije uspela da nađe dostojnu zamenu.
Tajanstvena prikaza je podigla glavu i obratila se Predsedniku Svega – O Vi najveći među velikima, najsvetliji među svetlima, najmudriji međ’ mudrima, zapovedajte?
Hologram Predsednika se na trenutke prekidao, bivao jačeg pa slabijeg inteziteta, na trenutke bi čak i potpuno nestajao ali bi se ubrzo vraćao. Slika je bila nejasna i sa smetnjama, a ton se nije čuo. Videlo se da hologram Predsednika Svega nešto priča ali zvuka nije bilo. Na trenutke bi se pojavio ali zbog jakih smetnji i zastarele tehnologije bi bagovao, počinjao, a zatim vraćao na početak. Prikaza je i dalje klečala na kolenima pognute glave sa spojenim prstima na rukama čekajući zapovesti od projekcije stvorene od svetla....
-Samo kompletan idiot može da ruši usred noći... Ubica će biti uhapšen za 48 sati! Pre dvadeset godina pričao sam neke gluposti kojih se danas stidim... Samo kompletan idiot...Idiot! Idiot! Borim se da iskoristim svaki trenutak za Srbiju, a ne da jedem šniclu! Ja nisam iš...Idiot! Idiot!...Samo kompl..Idiot! Idiot! Idiot Idiot! Idiot!
