Festival nauke u Banjaluci: Pogledajte tele iz epruvete, podvodni vatromet, zlatnu kišu i oluju, naučite kako da napravite fontanu...

Osmi Festival nauke koji se održava danas u Banjaluci nudi mnoštvo zanimljivih eksperimenata, prezentacija i predavanja iz raznih naučnih oblasti, koje posjetiocima predstavljaju profesori i studenti fakulteta, učenici i nastavnici srednjih škola.

T. Čalić / 06. Novembar 2018

Foto: Maja Isović Dobrijević


Približavanje naučne djelatnosti opštoj populaciji predstavlja veliki izazov jer složene teme treba pretvoriti u nešto jednostavniju formu, svima razumljivu, a opet ne izgubiti na važnosti, odnosno naučnosti.

Takođe važno je približiti nauku različitim dobnim grupama - tako stariji žele saznati čime se nauka bavi i gdje je primjenjiva u svakodnevnom životu, dok mlađi žele saznati čime bi se možda bavili jednoga dana.


Mladena Malenović, student Prirodno-matematičkog fakulteta, studijski program hemija, kaže da se svake godine svi učesnici trude prezentovati što više eksperimenata, kako bi potaknuli, posebno mlade ljude na poimanje svijeta oko sebe. 

Tu su hemijski kameleon, sijevanje u epruveti, zlatna kiša, pametni sat, hologram, čarobne granule, tele iz epruvete, podvodni vatromet, „šareno“ mlijeko, a posjetioci mogu naučiti i kako napraviti fontanu, te kako se to vidi zvuk, ali i kako izmjeriti visinu zvukom.


„Za hemiju mnogi kažu da je teško razumljiva i komplikovana nauku, a kada pogledaju naše eksperimente shvate koliko je zapravo zanimljiva, značajna i prisutna svuda oko nas. Život ne možemo zamisliti bez vode, vazduha, hrane, a sve je to sačinjeno od hemijskih molekula“, istakla je Mladena dodajući da hemija i pored ovako velikog značaja nije toliko popularna, te da su ovakvi događaji neophodni da bi se razbile predrasude, a nauka popularizovala.
 

 


 


Tema ovogodišnjeg festivala je proizvodnja hrane pa smo posjetili štand Instituta za generičke resurse Univerziteta u Banjaluci koji je predstavio svoje laboratorijske radove i analize domaćih biljnih sorti, ali i "in vitro" uzgoj autohtonih biljnih vrsta poput domaćeg krompira i malina.


Zlatan Ristić, diplomirani inženjer poljoprivrede kaže da se naši krajevi mogu pohvaliti se starim sortama voća koje daju bogat rod, otporne su na mnoge bolesti, štetočine, ekstremne vremenske uslove, pogodne su za organsku proizvodnju, a ono što je posebno važno - ne moraju se tretirati hemijskim preparatima. 


„Danas se obično podrazumeva nekontrolisana upotreba raznoraznih pesticida, koja je višestruko štetna, a glavna prednost starijih sorti jabuka, krušaka ili šljiva je u tome što su otporne i ne zahtevaju puno zaštite“, pojasnio je.


Maja Šibarević, viši asistent nam je predstavila štand Prirodno-matematičkog fakulteta. Ovdje su posjetitelji dobili priliku  da pod mikroskopom vide bakterije koje se nalaze na našoj koži, kao i parazitske vrste koje se nalaze u mesu -pantljičaru i trihinelu, a pod lupom sitne endemične puževe Bosne i Hercegovine, veličine od 2 do 5 milimetara, koji žive u slatkovodnim vodama.


Na štandu su i riječni rak, hobotnica, gušter i kornjača, a svi zainteresovani su mogli saznati nešto više o tome kako izvor svjetlosti utiče na rast biljaka. 


Za ljubitelje astronomije tu je planetarijum – sferni bioskop koji projektuje slike zvjezdanog neba i nebrojenih spektakularnih objekata koje možemo posmatrati u našem univerzumu.


Posjetioci sve do 18 časova mogu pogledati ove maštovito osmišljene radionice i programe.
 


Buka preporuka

Društvo

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.