"Zasrali smo stvar", citira Figaro visoko pozicioniranog pripadnika protokola Jelisejske palate, odnosno službe francuskog predsednika, koja je bila zadužena za raspoređivanje šefova država i vlada na počasnoj tribini.
"Dok su oko predsednika Makrona bili predstavnici zemalja saveznica iz Prvog svetskog rata, ali i predsednici Bugarske i Turske, kao i nemačka kancelarka, jedan čovek, iako ogroman rastom, skrajnut je niže od same zemlje i zamoljen da sedne na suprotnoj tribini, među niže rangiranim ministrima. Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, zemlje koju vezuje istorijsko savezništvo i koja je u Velikom ratu izgubila, kako piše Figaro, 28 odsto svoje populacije, tužan rekord", piše francuski list.
List dalje podseća na sve aspekte i instance srpsko-francuskog prijateljstva tokom istorije i kaže: "Tu Srbiju, sa njenim istorijskim bolom, patnjom i žrtvama za savezničku stvar, Francuska odlučila da ponizi 11. novembra. Da, ponizi. Možemo samo da zamislimo šta je Aleksandar Vučić osetio dok je, preko puta sebe, gledao osmehnute između Trampa, Putina i Makrona, ozloglašenog Redžepa Tajipa Erdogana, naslednika "genocidnog Otomanskog carstva" ili Hašima Tačija, predsednika zemlje koju ne priznaje i koja je 1914. bila tek regija u okviru Srbije.
Da, "zasrali su stvar". Iako se francuski ambasador u Srbiji Frederik Mondoloni u ponedeljak izvinio u ime Pariza (a Vučić prihvatio izvinjenje), u Beogradu reakcije nisu izostale. Spomenik zahvalnosti Francuskoj, tek restauriran, je išaran, a čuli su se i pozivi da se ulice Pariska i Francuska preimenuju.
Šestog decembra Emanuel Makron dolazi u Beograd. Vučić mu je obećao grandiozan doček i rekao da Srbija neće "zasrati" kada je reč o obeležavanju istorijskog, krvlju stečenog prijateljstva između dve zemlje. Ovoga puta, Francuska je ta koja će se, možda, osetiti poniženom, navodi francuski Figaro.
