Ko to može Srbina da nadjača? Ko to smije Srbina da nadglasa? Ljudski pitam i u oči gledam: Ima li ko da stisne, pa da se sa Srbinom potuče, uhvati u koštac, počepuša ili, u najmanju ruku, načini kavgu?
Nema brale, ne smije to niko, jer Srbin je junak. A, zar ima od Srbina većega junaka? Neka kaže neko, slobodno, nećemo mu ništa! Da li se i gdje takav junak rodio?! 'Ajde, nek digne dva prsta, neka se javi ako smije!
Naravno da se niko javit neće, jer junačine, do momčine srpske, i ne postoji niđe, nit' će ikada postojati! Pa đe more od Srbina junak veći biti? Od kakvoga se čelika taj dasa može iskovati, od kakvog mermera isklesati i kakvom vatrom prekaliti, a Srbinom ne nazivati? Smijurija je i pomisliti da se takvo biće igdje naći može.
Da nije, more bit, to nekakav Švaba? HE, HE, HE! Ili Turak da nije slučajno? Ajd' neka neko i veli da se Švaba kak'im čudom Svemogućega do koljena Srbinu po junaštvu popeti more, ipak je Švabo rimsku imperiju razjeb’o, al’ ko mi kaže, ili samo zucne, da je Turak do nožnoga prsta srpskoga, nek' se odmah etnički očisti odavlen!
Ili da to nije, nedobog, onaj šugavi Enjglez, što od pamtivjeka slabije od sebe kinji i omaložavljava i crnoga čovika u pamuk utura. E, ko mi veli da je Enjglez i j od junaka, e, ko mi to veli, neka se i taj namah etnički očisti odavlen, al' ne u Sjevernu Jevropu, jer sustiću ja njega do tamo, nego nek' se čisti u Tunguziju, đe ga moje oči za vjeke vjekova viđet neće.
Čuj, molim te, Enjglez, a junak da bude. Ha, ha, ha.... udari me da zaplačem, jer od smijeha krepaće mi duša.
Amer'kanac! Dal' to neko veli Amerikanac ili me možda uvo štreca? Čuj, Amer'kanac! To kravlje krmče što je po vascijelom svijetu šenlučilo i indijansku čeljad prepadalo, te ih naposlijetku i u vječna lovišta oćeralo. Ma ko mi bude kazo, ma ne kazo, kome bude na vrh jezika da izusti kako je Amer'kanac, ne junak, nego čo'ek, more stvari pakovat i u Amer'ku namah emigrirat. Zucne li ko da Amer'kanac govedo nije, nek' se sa zemljine kore katapultira.
Čuj Amer'kanac, pa čoek, đe to more bit? Vid'jo sam jednog preko gajtanske televizije zavalio se pred tevejom i jede neku okruglu kiflu od 17 inči i u njoj uturen šnjicl od pet kila žive vage, nepečen. Sjedi za sofrom, guta, ne žvaće, sav ulitan oko ustiju od kečepa. Sa svojih dvjesta triest kila na sve liči, al’ na čo'eka nikako. Pa zar se tako čo'ek egzistencijom bavi, zar tako junak izgleda?
I sad, usporedit’ svu tu silnu živad, svinjad, jarad sa, recimo, jednim čo'ekom, junakom i gospod'nom k’o što je Rus. Plav, mada može bit i garav, ima i nas svakakvih, očiju plavih, mada ne moraju bit’, jer ima i nas raznobojnih, elegantan, šlank, u kondiciji. Nema ni manjka, ni viška. Ne ije ni masno, ni nemasno, ni puno, ni premalo, već onako kako valja i pasuje, po zakonu prirode i mjeri čo'eka. E, moj baćko, kako? Rus je Rus, to se poredit ne mere.
Prvo i prvo, Rus je najprvi u svemiru bio i svakavih podviga, pride, načinio. Zaustavio Napoleona, porazio ga, unizio i ćoravu mu vojsku kući vratio. Pa ondak, Rus se s Monjgolima, po Monjgoliji, bo i za vratove vato, te sve ratove časno i pošteno dobio. Nikada nejač diro nije. Ako neće pomoć’, neće ni odmoć’, jer Rus je taki!
Malo li je to? – upit'o bi neki Rus.
Ma, đe malo! – odgovorio bi pošten i častan Srbin.
Ondak, Rus je Hitlera u bunker saćero i dobro mu ućero! E, ni to ne more svako, samo Rus! Ondak, Rus je Staljina trpio i istrpio i nije podlego torturi, nego je stojički izduro diktaturu smrdljivog Gruzijana, debeloguzijana i derikožu.
E, moji sinovci! Rus je sila, kažem ja vama! Nepotkupljiv, nezajedljiv, nezajebljiv. Tuđe neće, a svoje, ako ne proda - ne da!
Da ne spominjemo intelekt u Rusa: književnost, filosofiju, političko znanje, te ono što ih krasi i što im zlatnim sjajem na časnost i poštenje ukazuje, a to je vjera u Boga i Krst Pravoslavni.
Ipak, ni to Rusu ne pomaže da od Srbina bude jači, jer ne može se jači od samoga sebe biti. To bi isto bilo kao kad bi neko kazo kako je Herkules od Herkulesa jači. Nije Rus Rus zato što je Rus, već upravo zato što je od Srbina poteko. Srbin je njegov prauzrok, izvorište, apeiron, alfa i omega, Romeo i Žulijeta. Srbin je Rusu Srbin, jer je Rus od srpskoga roda, krvi i duše. Rus je Srbin, zato imade stabilne osnove za dobar kvalitet i karakter!
I kojekude, poslije ovoga teksta junačkoga, herojskom rukom ispisanog, svim Rusima velim:
Ej, ruski herojski čovječe, junače nad junacima, Srbine. Ako je Rusija Srbinu maćeha oduvijek bila, a ti vamo u Srbiju dođi - Srbija će Rusu majka vazda biti!
