Ispostavilo se da je frka koja se oko ovoga digla bila lažna, jer je bilo praktično nemoguće da Kosovo uđe u Interpol, pošto je za to bila potrebna dvotrećinska većina prilikom glasanja, a Kosovo, na svojoj strani, u svetskom diplomatskom ratu protiv Srbije, ima jedva natpolovičnu većinu. Uz to, statut Interpola kaže da tamo mogu da uđu samo članice UN ili zemlje posmatrači, no da je bilo dvotrećinske većine, bilo bi i „Ko jebe statut“, što je u slučaju Kosova često međunarodnopravno geslo.
Bilo je zanimljivo pratiti kako se odvijaju diplomatske bitke u Dubaiju, gde je srpsku policiju predstavljala golema delegacija predvođena doktorom za rokenrol Nebojšom Stefanovićem. Prvo su nas braća Rusi „izdali“ jer su glasali za to da se glasanje o ulasku Kosova u Interpol uopšte stavi na dnevni red. Domaća javnost je, sudeći po ishitrenim hejterskim reakcijama, jedva dočekala priliku da ispizdi na Ruse, no na kraju se ispostavilo da je ovaj potez bio zapravo nekakva strateška mudrost, budući da su Rusi, iako su glasali za galsanje, glasali i protiv Kosova u Interpolu.
Za Kosovo u Interpolu najviše su se zalagali, logično, Amerikanci, ali i Turci, kod kojih, kako nezvanično saznajemo od našeg dopisnika iz naprednjačkih redova, srpski poglavnik već izvesno vreme ugovara azil za sebe i porodicu, ukoliko stvari kod kuće pođu onako kako će jednog dana morati da pođu. Zatim, eto i prevrtljivog Kurca, koji se istovremeno predstavlja kao naš, ali i Kosovski najveći prijatelj. U Dubaiju se svojski potrudio oko lobiranja za Kosovo u Interpolu, ali je na kraju završio kao sprdnja u Dačićevom slavljeničkom ispadu.
„Evo ko je glasao protiv Kosova u Interpolu, a jedna komšijska zemlja će vas naročito iznenaditi!“, govore ovog jutra naslovi na portalima za poludebile. Reč je naravno o Bosni i Hercegovini, koja nije priznala Kosovo, pa samim tim nije ni glasala za Kosovo u Interpolu. Mađari, koji su se, posle pružanja azila Gruevskom, autovali kao deo njegove (a samim tim i Vučićeve) bande, ostali su uzdržani, a resto se svelo na zemlje koje, svaka iz svojih razloga, priznaju ili ne priznaju Kosovo, odnosno zemlje-bulje, u vidu minijaturnih pacifičkih i ostalih ostrvaca, čijim se priznanjima i povlačenjima priznanja Kosova, šamaraju Dačić i Pacoli.
Kad je sve prošlo, pobednicima je ostalo da se raduju. Idemo redom:
Aleksandar Vučić – brat vođe najjačeg narko kartela na Balkanu. Siv u licu i upadljivo podbuo (verovatno zbog poruka koje je dobio od Amerikanaca, neposredno posle glasanja) pozvao je podanike da se ne izdrkavaju nad poraženima, u ovoj velikoj pobedi jedne male ali prkosne banana-države, nad drugom. Njegov silom produbljeni glas naterao me je da promenim kanal, pa ne znam šta je dalje kenjao, ali u njegovom slučaju nije bitno šta priča, već način na koji priča.
Ivica Dačić – kontraverzni ministar inostranih poslova, koji je u doba probijanja Srbije na mapu vodećih svetskih švercera gudre bio kontraverzni ministar policije. Njegova sumnjiva prijateljstrva sa sumnjivim biznismenima i opčinjenost svetom kriminala odavno su poznate srpskim istraživačkim novinarima. Ivica, međutim, u politici pliva kao ribica i budući da je izvesno kako će nadživeti i ovog koalicionog partnera, dozvolio je sebi da, opijen velikom pobedom, zbija kafanske fore na račun Tačija i Kurca, odnosno Kurcovog prezimena.
Doktor Nebojša Stefanović – Odvažni pobednik u sudskom procesu protiv portala Peščanik i Vesne Pešić, doktor za rokenrol je svojim tvitovima direktno iz Dubaija prenosio svu lažnu dramu oko lažnog ulaska lažne države Kosovo u Interpol, a posle je usledila i njegova svečana slinava izjava, nisam imao želje da ispratim kakva. Na ovom mestu, trač: priča se po dobro obaveštenim krugovima, da FBI već mesecima ne izbija iz Stefanovićeve kancelarije, pripremajući ga za rasturanje najvećeg kriminalnog klana na Blakanu, to jest, izdaju svog Tvorca, Aleksanda Vučića. Da, da, i ja sam isto reagovao kao i vi, ali - što više razmišljate o tome, sve manje će vam izgledati nemoguće.
Marko Đurić – Videvši od predsednika instrukciju kako valja proslaviti pobedu nad pokušajem Kosova da uđe u Interpol, Đurić, koji je slomio srca mnogim studentkinjama prava, dodatno je produbio glas, dodatno je usporio izražajni način govorenja, te dodatno izbuljio oči, kako bi bio dostojanstven u očekivanoj meri. Usled hitrog menjanja kanala koje je usledilo kada sam ga ugledao i začuo, nisam stigao da čujem šta je izbrbljao.
Građani Severne Mitrovice – Sreća je za jedan grad da ima onoliko limuzina i džipova sa zatamnjenim staklima, koliko ih ima Kosovska Mitrovica. Vesela kolona skupocenih vozila išla je juče, po objavi velike srpske pobede, od Mitrovice do Leposavića i nazad nekoliko puta, svirajući automobilskim sirenama i mašući srpskim zastavama. Šta vam to znači: „Samo su rafali iz automatskog oružja falili“? Nemojte biti bezobrazni.
Šta je Kurcu trebalo da se toliko zalaže za Kosovo u Interpolu? Nije valjda zbog kosovskih islamskih ektremista i kosovskih narko-dilera, koji i jedni i drugi, jebu Austriju već godinama? Šta je Amerikancima trebalo da toliko lobiraju za ulazak Kosova u Interpol i pored toga što su znali da su šanse za uspeh minimalne? Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot ponudio je diplomatski odgovor:
„Izgleda da je organizovani kriminal jedino polje na kome Srbi i Albanci dobro sarađuju.“
