Naravno, i ja ću o govnetu koje je srpski poglavnik pojeo u Parizu. Kako odoleti toj temi. U biti, ovo je jedna od retkih pobeda srpskog naroda u poslednjih šest godina, bez obzira na to što su sendvičari ubeđeni upravo u suprotno.
Prvo, Vučić je na vlast, u to valjda niko živ nema sumnju, dovučen obećavši da će Kosovu podariti potpunu samostalnost. U tome je uspeo samo delimično, jer još uvek fali onaj završni poljubac u dupe, u vidu ulaska Kosova u UN. Mali Alek nema muda to da izvede, pošto, ma koliko ubijeni u pojam i zaglupljeni bili, Srbi na pojam nezavisnog Kosova i dalje uglavnom reaguju negativno.
Blamiranje Srbije na obeležavanju stogodišnjice od završetka Prvog svestkog rata moralo bi da se posmatra zapravo kao dovođenje lažljivog Vučića tamo gde mu je i mesto od strane, pa... manje – više, ostatka planete. Shodno tome, prva „diplomatska“ poruka došla je pre same „proslave“, u vidu bešenja zastave Kosova u Notr damu, čija su zvona 1389. zvonila u čast Cara Lazara i ostalih srpskih junaka, koji upravo na Kosovu izgiboše
Težak prc. Ali, to nije bio prc upućen vama. Bio je to prc upućen onome ko je u poslednjih šest godina ponizio Srbiju do te mere da se ona u očima ostatka sveta jedino sa njim (i pomalo Đokovićem) može identifikovati. Bio je to, osim otvorene podrške nezavisnom Kosovu, i diskretni podsetnik Aleksandru Vučiću na obećanje dato Angeli Merkel i ko zna kome još. Vijoreći se, kosovska zastava kao da je, bez imalo takta, šaputala: „Priznaj Kosovo, priznaj Kosovo!“
Digla su teška frka, Srbi su vitlanje zastavom Kosova u zemlji koja nam je zbog Kosova prosipala bombe na glave, shvatili ličnu uvredu, zaboravivši da ona to i jeste, ali nije bila upućena njima, već Vučiću, kao onome koji se, uz svesrdnu pomoć domaćina predstojećeg skupa i njihovih saveznika, uzdigao do nivoa poistovećenja sa celom državom, upravo zato da bi tako velik i svemoćan lakše isporučio Kosovo Ujedinjenim Nacijama.
Posle Notr Dama, na samoj svečanosti, usledila je potpuna katastrofa, u vidu žive kosovske zastave, baš iza naslednika glavnih aktera Prvog svetskog rata, zavijorio se Hašim Tači. Istorijski gledano, to je korektno. Kosovski Albanci radovali su se nemačkim i austrijskim vojnicima koji su gonili srpsku vojsku preko Prokletija, a predstavnica upravo tih sila, Angela Merkel, sedela je u prvom redu, maltene ispred prdsednika Kosova.
Kad se imaju u vidu hvalospevi sprskoj vojsci, koje je pisao Ante Pavelić 1918, onda ne čudi prisustvo Kolinde Grabar Kitarović, isto u drugom redu, odmah iza glavnih zvezda „proslave“. Ali gde je Srbija? To jest, gde je Vučić? Gde je zemlja koja je izgubila skoro trećinu stanovništva u tom prokletom ratu? Gde je jedna od najvažnijih sila pobednica? Kako gde je, pa tu je! Ko je gledao direktan TV prenos, sa uzbuđenjem očekujući da vidi poglavnikovu balavu njušku, RTS mu je ispunio želju.
U tri navrata tokom direktnog prenosa, ovo je sad već sasvim izvesno, prekaljeni montažeri javnog servisa ubacili su fotku na kojoj se vidi pokisli Vučić sa još nekoliko luzera, koje je zadesila crna sudbina da mu prave društvo u trećem redu, skroz levo, pa preko puta, u odnosu na glavne aktere događaja, Angelu, Makrona, Trampa, Putina i Tačija.
Tri puta, jebote. Znači, desilo se sledeće: videvši da se njegove crnje slutnje ostvaruju (Merkel, Makronu: „Onog šontavog iz Jajinaca moje oči da nisu videle“, ostali gosti odobravaju), Vučić je uspaničeno pogledao roba ili još verovatnije robinju, koju vucara unaokolo na svojim kretenskim putovanjima, a ova je uspaničeno pozvala „žutog Bujketa“, ili Krla, ili Branka Kockicu, ili koga već, iz RTS.
„Šef je u kurcu!“, vrištala je! „Kako to?“, čudili su se RTS-ovci. „Bukvalno!“, nastavila je. „Strpali su ga na deo tribina gde stoje oni čije zemlje nisu učestvovale u ratu!“ „Ijao, pa šta ćemo sad!“, glumili su uzbuđenje RTS-ovci. „Slikala sam jednu fotku mobilnim, šaljem vam je preko vibera, pa je umontirajte dok traje prenos!“ „Kako to mislite?“, pravili su se nevešti RTS-ovci. „Triput je umontirajte, prokleti bili!“, grmela je Vučićeva robinja.
Ova zgoda dosta podseća na naslovnu stranicu „Večernjih novosti“, iz 2000, kada su majstori fotošopa klonirali učesnike mitinga podrške Slobodanu Milioševiću i to tako da si istu grupu od dvadeset ljudi mogao jasno da vidiš umnoženu deset puta, ne bi li delovalo kako je miting bio krcat. Naravno, odmah smo to tada primetili i smejali se tim degenericima, isto kao što smo i sad odmah primetili (a neki od nas nisu ni gledali prenos) i smejemo se podaničkom, kukavičkom i bedničkom ponašanju RTS-a.
Najbolniji prc usledio je kada je cela Srbija ugledala Hašima Tačija kako razgovara sa Vladimirom Putinom! Ijao, majko! Pa, to je kao kada bi mužu prikazali kako mu ženu kreše njegov venčani kum! Kako su samo opušteno pričali, ćaskali su tako prirodno, kako iskrivljeni ukočeni čiviluk Vučić Aleksandar nikada sa Putinom nije pričao. „Jel vidiš da sam ja normaljniji od Vučića. Hajde popusti malo“, delovalo je kao da govori Hašim. „Ha, ovaj razgovor mi prija, za razliku od Vučićevih ženomrzačkih viceva, koje moram da slušam svaki put“, delovalo je kao da se vajka Putin Tačiju.
Ne znam, doduše, šta su ludi Srbi očekivali. Da Vladimir izvadi tetejac i izroka „Zmiju“ u sred Pariza? Da ga pljune u facu? Nije, doduše, morao ni da deluje toliko gotivno taj njihov razgovor. Ruski predsednik je i ovim gestom potvrdio ono što bi svi trebalo da znaju - da suštinski igra za isti tim kao i Angela Merkel i da ga boli uvo da pravi diplomatske incidente zbog jedne lažljive srpske gnjide, što je zapravo super, jer se savršeno uklapa u osnovnu tezu, da ništa od svih ovih sranja nije bilo upućeno Srbima i Srbiji, već onome koji je Srbiju kidnapovao.
Da je tako, dokazuje i izvinjenje francuskog ambasadora Vučiću, Srbiji i srpskom narodu, koje je usledilo narednog dana, a u kom stoji kako je došlo do „propusta u protokolu“ tokom ceremonije. Prevedeno sa diplomatskog jezika, on je rekao: „Dok god vam je ovaj smrad na vlasti, tretiraćemo i njega i vas kao govna“. Da je bukvalno bilo ko drugi predstavljao Srbiju na ovom skupu, dobio bi i bolja „mesta“, a i bolji tretman.
Nema veze, biće bolje kad budemo slavili dvesta godina od pobede u Prvom svetskom ratu.
