Više od 80 posto Evropljana se u internet-anketi izjasnilo da žele da se ukine pomeranje kazaljki sata i promena na letnje i zimsko vreme, pa je Evropska komisija odlučila da predloži da se u EU odustane od te prakse. Sad se postavlja pitanje - na kom ćemo vremenu ostati.
“Ispitivanje zdravstvenih učinaka svake opcije bi pomaklo vagu prema zimskom računanju vremena”, kaže Timo Partonen, profesor u finskom Nacionalnom institutu za zdravlje.
“Više od deset studija je objavljeno na ovu temu, i ključna poruka je da su svetlija jutra tokom cele godine bolja opcija. I istraživanja koja su se bavila unutrašnjim telesnim satom imaju slične zaključke”, objasnio je.
Da li je bolje letnje ili zimsko računanje vremena? Većina Evropljana, prema anketi, želi da se prebaci na letnje računanje. Neke druge zemlje, kao Turska (2016. godine) i Rusija (2011. godine) već su se odlučile na letnje računanje vremena.
.
Godinama se rade studije da bi odgovorile na pitanje koja je praksa bolja za ljudski organizam.
Iako je trenutno većina ljudi za letnje računanje, istraživanja su pokazala da je prvi problem to što pomeranjem sata unapred remetimo “naš sat u organizmu”, odnosno naš svakodnevni biološki ritam.
Pomeranjem sata u proleće gubimo sat sna, što je nekim ljudima manja neprijatnost, ali postoje i ljudi kojima to stvara veće probleme.
Kanadska studija je ustanovila da je promena vremena najveći krivac za povećan broj saobraćajnih nesreća koje se dogode u ponedeljak ujutro posle prolećnog vikenda u kom se menja vreme. Povećan je i broj nesreća koje se događaju tog prvog radnog ponedeljka, ustanovili su naučnici fakulteta u Mičingenu.
Najočitiji problem sa permanentno letnjim računanjem vremena su jutra, koja bi duže bila mračna, što je posebno veliki problem u severnijim zemljama tokom zime.
Istraživanja iz Rusije su pokazala da je posle prebacivanja na letnje vreme broj saobraćajnih nesreća ujutru povećan, da ljudi osećaju veći stres i da je uopšte povećan broj zdravstvenih problema.
Iako je promena bila popularna, godinu kasnije manje od trećine Rusa je htelo da se zadrži na letnjem računanju vremena.
Nisu baš sve studije donele isti zaključak. Naučnici sa Kembridža, doduše pre desetak godina, utvrdili su da stalno letnje računanje vremena ima niz prednosti.
Tvrde da bi se u proseku smanjio broj saobraćajnih nesreća, pojačala trgovina i smanjila potrošnja energije u kritičnim vremenima za osam posto. Tvrde da su sve prednosti moguće, budući da su nam aktivni periodi u danu bolje sinhronizovani sa dnevnim svetlom.
Ustanovili su da bi jedan dodatni sat dnevnog svetla zimi doneo energetske uštede, recimo u Velikoj Britaniji oko 485 miliona funti, budući da bi ljudi koristili manje električne energije i manje grejali stanove.
Od letnjeg računanja vremena profitirao bi i turizam. Britanska turistička zajednica tvrdi da bi se dodatnim satom dnevnog svetla posle podne tokom predsezone i postsezone podstakli ljudi na posećivanje turističkih atrakcija i restorana.
