Deca šetaju po kvartu gde se škola nalazi ili po dvorištu. To nije pauza između časova, već je deo nastave. Šetnja je obavezna i ne zavisi od vremenskih prilika. Šeta se i po kiši i po lepom vremenu i po snegu. Samo u ekstremnim uslovima deca ostaju u sali, ali to se dešava jako retko. Svaki dan u nedelji ima svoju maršutu, a projekat se zove "Un chilometro al giorno".
- Deca pripreme letke i transparente koje nose sa sobom da bi bili vidljivi, grad mora da ih vidi - rekla je učiteljica Patricija Rosini. Ovako se direktno unapređuje zdravlje dece koja sve češće imaju problem s gojaznošću i ne kreću se dovoljno.
Kada se u Srbiji pomene bilo kakva promena u sistemu obrazovanja, automatski se replicira da nema dovoljno para. Italijani su dokaz da dobra praksa često nema veze sa parama već sa idejama, inicijativom, otvorenošću ministarstava i spremnošću stručnog kadra da uvede novine u nastavu.
