Sve počinje od vas: Uskoro ćete dobijati novce za zamjenu prozora i nove krovove

Znate li da sve može biti puno jeftinije?

Elvir Padalović / 30. Juni 2018

 Zemlje zapadnog Balkana imaju ogroman potencijal da iskoriste veću iskoristivost mjera za obnovljive izvore energije i energetsku učinkovitost. 

 

Juna 2012. godine Upravni odbor Okvirnog investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrio je EBRD-u grant od 23,35 milijuna eura za uspostavu Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni Balkan. WBIF je zajednička inicijativa Evropske komisije zajedno s partnerskim međunarodnim finansijskim institucijama (CEB, EBRD i EIB) i bilateralnim donatorima koji ujedinjuju sredstva za dodjelu sredstava kako bi se iskoristili krediti za finansiranje prioritetne infrastrukture i socioekonomskog razvoja na Zapadnom Balkanu.

 

Novi REEP za Zapadni Balkan želi imati koristi od prethodnih iskustava s održivim energetskim objektima (SEFFs) repliciranjem modela kako bi najbolje podržao zemlje učesnice da ostvare svoje održive energetske ciljeve kako su navedene u svojim NEEAP-ovima. REEP se tako izrađuje od tri komplementarna "prozora".

 

Prozor 1 se naziva prozor "dijaloga o politikama i pripremi projekata". Ukupno je 6 miliona eura za tehničku pomoć izdvojeno za ovaj prozor, koji će olakšati intenzivan politički dijalog s vlastima u regiji i podržati javne vlasti za pripremu ESCO projekata energetske efikasnosti. Rad nastoji uspostaviti regulatorne okvire i nadvladati tržišne barijere koje će katalizirati ulaganja u energetsku učinkovitost i omogućiti nastanak tržišta energetskih usluga (ESCO). Podijeljena je na dva tematska područja: podrška ESCO-a i opšti dijalog o politikama.

 

Prozor 2 je prozor objekta kreditne linije (WeBSEFF II). Ovaj prozor rada sastoji se od okvira kreditne linije od 92 miliona eura. Kreditne linije će se proširiti na lokalne finansijske institucije za pozajmljivanje na manje energetske projekte i projekte obnovljive energije. Finansije su dostupne javnim institucijama i privatnicima. WBIF osigurava finansijsku podršku za tehničku pomoć i poticaje za ulaganja.

 

Prozor 3 je prozor s izravnim finansiranjem objekta (WeBSEDFF). EBRD je dodijelio ukupno 50 miliona eura za nadopunjavanje WeBSEDFF finansiranja. To je uloženo iu obnovljive izvore energije srednjeg stepena i poboljšanja energetske efikasnosti u industrijskim predduzećima. Nadalje, objekt namjerava osigurati finansiranje ESCO projekata. WBIF osigurava finansijsku podršku za tehničku pomoć i poticaje za ulaganja.

 

Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) ima za cilj osloboditi potencijal kroz kombinaciju instrumenata finansiranja, tehničke pomoći i politike podrške za stvaranje održivog tržišta za energetsku efikasnost na zapadnom Balkanu. Ciljane zemlje su Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Srbija.

 

REEP podržava ulaganja u energetsku efikasnost u privatnom i javnom sektoru - te potiče javni sektor da preuzme vodeću ulogu, kako je to predviđeno Nacionalnim planovima djelovanja za energetsku efikasnost (NEEAP), koji su razvijeni kao dio procesa energetske zajednice.

 

Zahvaljujući fondovima EU biće olakšana zamjena prozora i vrata, kupovina novih kotlova za stanove ili kuće, kao i ulaganja u tehnologije za štednju energije.

 

Ova mogućnost je osigurana početkom apruila ove godine kroz Regionalni program za energetsku efikasnost za Zapadni Balkan (REEP Plus) koji finansira EU, a zahvaljujući uspostavljanju Programa finansiranja zelene ekonomije (GEFF) Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) čija je ukupna vrijednost za regiju 85 miliona eura.

 

Ovom inicijativom kombinuju se kreditne linije i grantovi EU za podršku takvim investicijama, pomaže se ekonomski rast, povećava energetska sigurnost i smanjuju emisije. Mogućnosti u okviru programa REEP Plus i GEFF predstavljene su 10. aprila u Sarajevu povodom pokretanja nove kreditne linije sa finansijskom institucijom ‘Partner mikrokreditna fondacija’ koja je pristupila programu nakon što su to učinile Unicredit banka Mostar, Unicredit banka Banja Luka i Sparkasse banka.

 

Andrea Vera, šef Odjela operacija za ekonomski razvoj, infrastrukturu i prirodne resurse pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini, naglasio je obim podrške EU u promociji zelenih tehnologija i ulaganja u održivu energetsku efikasnost u stambenom sektoru u Bosni i Hercegovini i regiji.

 

“Kroz Regionalni program za energetsku efikasnost (REEP Plus) EU je obezbijedila 30 miliona eura za cijeli Zapadni Balkan. Ovo pokazuje našu predanost pružanju podrške BiH i drugim zemljama u regiji da ozelene svoje ekonomije kroz ulaganja u štednju energije i nove tehnologije. Zahvaljujući namjenskom paketu za investicijske poticaje i kroz podršku u okviru tehničke pomoći, doprinos EU za EBRD-ov Program finansiranja zelene ekonomije za stambeni sektor pomoći će u obebjeđivanju kredita u vrijednosti od 85 miliona eura za energetsku efikasnost u regiji. Samo u Bosni i Hercegovini sredstva od 22 miliona eura su već namijenjena za četiri partnerske institucije, zajedno sa dodatnih 4,5 miliona eura iz grant fondova EU kroz Program REEP Plus”, rekao je Vera.

 

Ovi krediti, zajedno sa grantovima EU biće namijenjeni za finansiranje mjera energetske efikasnosti kao što su: toplotna izolacija objekata, zamjena prozora i vrata, kupovina kotlova na pelet i biomasu, solarni kolektori, fotonaponski paneli, toplotne pumpe, ekonomska rasvjeta i druge mere koje donose štednju i udobnost krajnjim korisnicima.

 

Efikasno korištenje energije podrazumijeva primjenu energetski efikasnih materijala, uređaja, sistema i tehnologija koji su dostupni na tržištu, s ciljem smanjenja utroška energije uz postizanje istog efekta (toplinskog, rashladnog, rasvjete, procesa kuhanja, pranja...). 

 

Način na koji trošimo energiju ima direktan i indirektan uticaj na životnu sredinu i klimatske promjene kroz emisije stakleničkih plinova koji nastaju uslijed izgaranja fosilnih goriva u našim kotlovima, pećima te u termoelektranama.

 

Zašto je  bitno ulagati u energetsku efikasnost?

 

Garret Tankosić - Kelly direktor Fondacije "Mreža za promjene Jugoistočne Evrope kaže kako je ulaganje u energetsku efikasnost način broj 1 za smanjenje računa za energiju kod građana, smanjenje energetskog siromaštva i smanjenje potražnje za prljavim ugljenokopima koji prljaju okolinu, pa pozdravljamo EU u uspostavi tog fonda. 

 

"Ono što nedostaje je politička volja i Naše otvoreno pitanje je zašto naši politički lideri nisu motivisani da snažno promovišu i potiču nešto što će smanjiti energetsko siromaštvo za starije i jednoroditeljske porodice te nešto što će pomagati ljudima imaju toplu kuću s jeftinijim računima i i nešto što će očistiti naš vazduh?" rekao je Tankosić - Kelly.

 

Zelena ekonomija je dosta širok pojam a u našim se krajevima ne shvata u svojoj potpunoj obuhvatnosti pa se često važni elementi ni ne primjećuju. Kod nas se to shvata kao trgovačka ili u najboljem smislu kao industrijska vrijednost, međutim ne posmatra se čitava ciklus u smislu društvenog konzumiranja resursa, njihove prerade i pretvaranja u neku vrijednost.

 

Stanje u regiji - mora biti bolje

 

Jasminka Dimitrova Kapac iz makedonskog Centra za energetsku efikasnost kaže kako je u toj zemlji ove godine bila velika zagađenost kad je bila grejna sezona.

"Nekoliko gradova iz Makedonije su bili među prvih 5 najzagađenijih u svijetu. Zagađujemo sredinu zato što se grijemo na drvo, na sječku. Siječemo šume, uništavamo ih, a to je jedan začarani krug - ako uništiš biodiverzitet, uništiš rijeke, vodu, klimu... Svi stremimo održivom načinu života, a to znači ne zagađivati, ne uništavati ono što imamo, nego to koristiti pametno" ističe ona.

Kako kaže, radi se na dekarbonizaciji sektora proizvodnje električne energije u cijeloj Evropi, uključujući i Zapadni Balkan. Izbaciće se fosilna goriva iz proizvodnje el. energije i to 95% do 2050. godine. Nijemci su vodeći u tome i oni to guraju, ali doći će i kod nas. Ali da bi to zaživjelo, moramo se povezati.

Ona naglašava kako u Makedoniji svi znaju svi znaju šta je dobro i šta je efikasno, ali morate imati novac da to implementirate.

"Sa pragom siromaštva od 50%, to je još uvijek naučna fantastika. Mislim da su svi već dovoljno obaviješteni, toplinske pumpe i invertori su popularni, ali nije bilo nekih ozbiljnijih istraživanja, metodologija. Sve je to populistički, obično kad se bliže izbori, gradonačelnici imaju neku kampanju, ali nemamo ništa u zakonu ili podzakonskim aktima, ništa studiozno, samo nešto ad hoc" naglašava Jasminka Dimitrova Kapac.

Ona dodaje kako je Makedonija do sada imala samo zakon za energetiku, a sada se po prvi put radi zakon za energetsku efikasnost, tako da možda i "bude nešto, ali zakon to ne reguliše, to regulišu podzakonski akti".

"Najavili su, ali to još nije na snazi, subvenciju od 5000 evra ako neko kupi električni auto, grad Skoplje je imao nekoliko akcija za subvencioniranje peći na pelet, subvencije za bicikle itd. Ministarstvo ekonomije subvencionira do 300 evra za solarne kolektore, ali po principu lutrije" zaključuje Jasminka Dimitrova Kapac.

 

 

Zvezdan Kalmar, direktor Centra za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice kaže kako u tom kontekstu energetika i saobraćaj bivaju oblasti koje ispadaju iz tog koncepta pa se desi da imamo situaciju u Srbiji da se u drugom izvještaju o klimatskim promenama kao mera mitigacije predviđa izgradnja četiri do pet velikih termocentrala na ugalj. 

 

Na drugu stranu, zelena ekonomija predstavlja povećnje efikasnosti, podrzumijeva smanjivanje uzimanja resursa i povećavanje ukupne vrijednosti ekonomije i povećanje ukupnog društvenog života. U tom smislu je energetska efikasnost jedan od nultih prvih mjera. 

 

“Nažalost kod nas se energetska efikasnost najviše doživljava kao nešto što industrija prvo treba da uradi međutim to treba da bude ukupna upotreba energije. U tom smislu u Srbiji a možda i u ostatku regiona nije doprlo do svijesti koliko je značajna energetska efikasnost u smislu smanjenja zagađenja i povećanja ekonomske konkurentnosti, smanjenje uvozne ovisnosti našeg regiona - uvoz goriva i tehnologija i slično.” Ističe Kalmar za BUKU.

On kaže kako je apsolutno tačna tvrdnja da se političke vlasti u region deklarativno zalažu za nešto pred Evropskom unijom ali u stvarnosti rade potpuno suprotne stvari, što je vrhunsko licemjerje.

" Mi od već dvadesetak godina imamo situaciju da se energetska efikasnost promoviše u javnom sektoru a ja sa užasom mogu konstatovati na na sajtu Ministarstva energetike Srbije dešava promocija 20 objekata u javnom sektoru koje će biti rekonstruisane uz pomoć vlade u narednim godinama. Mi posle 15 godina ponovo prepoznajemo javne objekte koje treba sanirati, dok se ni ne pomišlja na uspostavljanje mehanizma za široku pomoć gradjanima. Pri tome smo naprimer, ukinuli Fond za energetku efikasnost u Srbiji" kaže on za BUKU.

Pri tome je, kaže naš sagovornik, pokrenut budžetski fond koji je netransparentan i ne pomaže.

" Niko ne spominje kako pomoći građanima. Napominjem da preko 60% građana u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje. Pri tome postoji jedna izuzetna efikasna mera koja se može uraditi a to je da se uspostave fondovi na opštinama. Ali takve ideje nisu ni na dalekom horizontu a pri tome govorimo koliko smo energetski siromašni i koliko smo ovisni o uvozu. A mi umesto to da smanjimo, mi pravimo termocentralu" kaže 

On kaže kako je su na regionalnom nivou rađeni mnogi veliki projekti u vezi sa zelenom alternativom, i kako se došlo do zaključka da se za relativno male novce mogu postići izuzetno veliki rezultati u prelasku na zelenu energiju međutim postoji splet raznih okolnosti na domaćem nivou ali i na međunarodnom nivou zašto se ovaj “naš tanker" teško odlučuje da promijeni kurs plovidbe.

"Imate i strane kompanije koje prodaju "prljave" tehnologije i njihove interese, interese da se njihovi poslići zadrže u narednim godinama. Običan građanin je na drugu stranu sluđen uterivanjem straha od energetske nesigurnosti i siromaštva a pri tome se uopšte ne govori da se ovim merama uopšte ne smanjuje energetsko siromaštvo." Naglašava Kalmar.

On kaže da postoji veoma licemjeran odnos prema Evropskoj uniji od strane domaćih vlasti ali istovremeno i jak lobi u zapadnoevropskim kompanijama koji datira duži niz godina. 

" To su kompanije koje nam prodaju mašine za kopanje uglja, koji nam prodaju filtere i kojima je u interesu da se prodaju rezervni dijelovi, to je sve čelična industrija. Tu je jedna obostrana hipokrizija i teško je izboriti se sa tim lobijem" ističe naš sagovornik.

On dodaje kako ogromne subvencije koje se daju stranim investitorima te privredi najčešće vode do neizvesnih ishoda po dugotrajnije zapošljavanje i ne dovode do značajnijeg povećanja zaposlenosti te materijalne sigurnosti a on što je nacionalni interes prvog reda-energetska efikasnost-prepušta se komercijalnim bankama koje nisu sposobne niti zainteresovane da subvencionišu široke mjere energetske efikadnosti u zgradarstvu

Za kraj on kaže da je moguće napraviti Srbiju energetski efikasnijom kroz nekoliko mjera

"Prvo je da se uspostave zeleni energetsko-ekološki fondovi na nivou lokalnih zajednica, bukvalno kao institucije, koje bi pomogle građanima u odnosu na platežnu moć. Ova tema je biti ili ne biti. Jedna od  konsekvenci nerešenog pitanja energetske efikasnosti i prevelikih računa za energiju, vodu , struju , saobraćaj koji dovode do energetskog siromaštva je ogroman proces iseljavanja.Ljudi nisu u stanju da plaćaju račune i moraju bježati" zaključuje direktor Centra za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice za BUKU.

Podsjetimo za kraj da je GEFF u Bosni i Hercegovini dio Regionalnog programa energetske efikasnosti za Zapadni Balkan (REEP), koji finansira EU, a realizuje se u partnerstvu sa Sekretarijatom Energetske zajednice. Ukupno, Program REEP Plus će imati koristi od 135 miliona eura investicija u stambenom  sektoru, uz podršku od 30 miliona eura iz grantova EU, 1,8 miliona eura iz Evropskog zajedničkog fonda za Zapadni Balkan, kao i 3,3 miliona eura obezbijeđenih od strane Saveznog ministarstva finansija Austrije.

 


Buka preporuka

EU/BiH

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.