Svetislav Basara: Kultura lopovluka

Laki keš, bato.

BUKA portal / 06. Novembar 2018

Gornji naslov je puki ustupak suboti, danu za kulturu, lopovluk inače uopšte nije kulturan, ali jeste vrlo unosan, zato i jeste toliko popularan, naročito ako je nekažnjiv, a u zemlji Srbiji je – ako si na vlasti ili bar uz vlast – ne samo da je nekažnjiv, nego i obavezan, eto, uzgred, zašto se u Srbiji vlast uglavnom krvlju brani i krvlju osvaja.

Laki keš, bato.

Do pre desetak-petnaestak godina živeo sam u zabludi da su srpski državotvorni lopovi neobjašnjiva anomalija, nekakva neočekivana sila koja dolazi niotkuda i krade sve pred sobom, a onda sam – iskustvo je učinilo svoje – dokonao da državotvorni lopovi, iako jesu anomalija, nisu nikakva neočekivana sila i da ne dolaze niotkuda, nego IZ NAS, to jest IZ NARODA u kome su vaktile (a verujem i sada) ogromnu popularnost, pa i divljenje, sticali tipovi – mnogi sa fakultetskim diplomama – koji su odlazili, da kažemo, u Beč, u Beču ulazili u robnu kuću, oblačili najskuplji sako, obuvali najskuplje cipele, ostavljali stare dronje i ne plativši robu izlazili iz robnih kuća.

Srpska država i državnici jesu truli, ali zapitajmo se – da nisu možda truli i državljani koji (ubeđen sam većinski) veruju da postoje dozvoljeni i nedozvoljeni lopovluk, kao što postoje dobar i loš holesterol. Ima li, pitam ja vas, u Srbiji kućne biblioteke u kojoj nećete nabasati na knjigu sa pečatom „Narodna biblioteka Mijailo Mrkonjić Cune“ na takozvanoj zaštitnoj strani, koju je vlasnik biblioteke „zaboravio“ da vrati pre 35 godina.

A da li ste se možda ponekad u nekom selu – dok ste upoznavali našu zemlju da bi je više voleli – zapitali otkuda saobraćajni znak zabrane preticanja na ogradi svinjca? Već čujem uzibrećene glasove osvedočenih poštenjačina. Sve je to što kolumBnista nabraja tačno, ali sve to radi krezava, radikalska i primitivna Srbija?

Ma je li boga ti. Ako je tako, neka mi onda poštenjačine objasne zašto sam nekoliko meseci pre petog oktobra išao kao special envoy DOS-a sa zadatkom da cvet drugosrbijanske omladine (išli su u Peštu na neku predizbornu obuku) sprečavam u masovnoj krađi bade mantila i peškira po hotelima, sapunčiće i šampončiće sam – u dogovoru sa hotelskim menadžmentom – tolerisao.

Generalno – što bi rekle starlete – ovdašnji se preovlađujući stav prema lopovluku ne razlikuje bitno od poimanja dobra i zla među plemenima Podsaharske Afrike. Krađa i zlo je, dakle, kad ONI kradu, a kad MI krademo, to je biznis i dobro. Kad bi bilo moguće da svi krademo, Srbija bi bila Zemlja Dembelija, ali budući da je to nemoguće, Srbija je zemlja na dalekom severu Podsaharske Afrike. Pa šta da se radi? Ništa, brate. Lepo sam vam govorio da će Rogonja doći, vi mi niste verovali jer niste videli rogove, a niste ih videli zato što su na vašim glavama.

https://www.danas.rs/kolumna/svetislav-basara/kultura-lopovluka/

 

 


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.