Životinjske vrste istrebljene u 2018. godini

Kao direktna posledica čovekove aktivnosti – seče šuma, eksploatacije rudnih nalazišta, zagađenja vodnih resursa i manipulisanja rečnim tokovima, klimatskih promena i krivolova, i tokom prethodne godine istrebljeno je nekoliko životinjskih vrsta

BUKA portal / 02. Februar 2019

Foto: Mingjun Liu, Unsplash

Sasvim je prirodno da na scenu plave planete dolaze, i sa nje nestaju nebrojene vrste. Tome nas je, na kraju krajeva, još veoma davno i bez i malo ustezanja naučio Opstanak, koji smo često gledali slomljenih srca, ali svesni da u borbi za život ne može svaka životinja biti pobednik. Međutim, kada je stopa izumiranja životinjskih vrsta oko 1.000 puta veća od prirodne, jasno je da reč prirodno više nema mnogo zajedničkog sa situacijom.

Jedna studija objavljena u naučnom žurnalu Science Advances našla je da smo već ušli u šestu istorijsku eru masovnog izumiranja. U poslednjih 540 miliona godina, desilo se ukupno pet ovako dramatičnih događaja, koji su sa lica Zemlje zbrisali preko polovine živog sveta. Međutim, ono što poslednji među njima odvaja od ostalih, je to da je za katalizator imao ne prirodu – već čoveka.

Godina koja je iza nas se, nažalost, ni po čemu bitnom ne razlikuje od prethodnih. Kao direktna posledica seče šuma, eksploatacije rudnih nalazišta, zagađenja vodnih resursa i manipulisanja rečnim tokovima, klimatskih promena i krivolova, i tokom 2018. sa lica Zemlje zauvek je nestalo nekoliko životinjskih vrsta. One koje su jedva uspele da prežive godinu, našle su se na crvenoj listi Internacionalne unije za očuvanje prirode (IUCN) – poslednjem mestu na kom životinja želi da se zatekne.

U nastavku, pogledajte koje smo vrste izgubili u 2018. godini, a koje su se našle na crvenoj listi IUCN, u kategoriji „pred istrebljenjem“.

ISTREBLJENE VRSTE

Foto: Wikimedia Commons

Plavi papagaj

Proslavljena u popularnom animiranom filmu Rio, jedna od najlepših vrsta ptica, plava ara ili spiks makau (Cyanopsitta spixii), više ne postoji u divljini. Lepota, karakter i ljubav ka socijalizaciji sa ljudima učinila je ovu pticu idealnim kućnim ljubimcem, a time i savršenim plenom u svetu krivolova egzotičnim životinjama. Još jedan razlog za izumiranje ove fantastične vrste je intenzivna seča šuma, i smanjenje njenog prirodnog staništa, koje se nalazi u džunglama Brazila.

Oko sto jedinki plavog papagaja i dalje živi u zarobljeništvu, ali studija objavljena prošle godine nalazi da je ova vrsta istrebljena u divljini. Poslednji put viđen 2016. u prirodnom staništu, jedan primerak spiksa je na trenutak vratio nadu da bi vrsta mogla da preživi. Međutim, kako nije bilo kasnijih viđanja, veruje se da je u pitanju bila ptica koja je pobegla iz zarobljeništva. Gotovo kao u filmu Rio.

 

Foto: Wikimedia Commons

Po’ouli

Ova mala ptica pevačica rodom sa ostrva Maui na Havajima, otkrivena je tek pre 45 godina. Kako je njihov broj prethodnih godina rapidno opadao, učinjeni su napori da se neki primerci zarobe i da se pokuša razmnožavanje u zarobljeništvu.

Svi pokušaji su propali, te je 2014. godine ostao poznat samo jedan par ovih ptica, nakon čega više ni jedna nikad nije opažena. Gorepomenuta studija je pouli pticu stavila na listu preporučenih izumrlih vrsta.

Photo by Geran de Klerk on Unsplash

Istočna puma

Do početka dvadesetog veka, ove divlje mačke su neometano lutale prostranstvima svake američke države istočno od reke Misisipi, kada je njihov broj počeo drastično da opada. Stavljene su na listu ugroženih vrsta 1973. godine.

U 2018. su zvanično proglašene izumrlom vrstom. Kao posledica ekstenzivnog lova i zarobljavanja, istočna puma nije opažena u divljini poslednjih 80 godina. Veruje se da je poslednjeg poznatog primerka ubio lovac u Mejnu 1938.

 

Philydor novaesi i Cichlocolaptes mazarbarnetti

Još jedan par ptica pevačica je nestao iz prirode tokom prethodne godine. U pitanju je skupljačica lišća sa Alagoasa, jedne od brazilskih država, poznata i pod nazivom Philydor novaesi, kao i vrsta slična njoj, Cichlocolaptes mazarbarnetti.

Prva vrsta je otkrivena 1975, ali je bilo potrebno da prođe 37 godina dok i druga nije bila prepoznata kao zasebna vrsta, i momentalno stavljena u ugroženu kategoriju. Obe ptice su živele u delićima sačuvanih kišnih šuma severoistočnog Brazila, jednom od regiona koji su pretrpeli najviši stepen deforestacije.

VRSTE NA RUBU IZUMIRANJA

Foto: Wikimedia Commons

Vakita

Vakita je najređi vodeni sisar, i zapravo je vrsta morskog praseta. Svetska fondacija za zaštitu divljih životinja (WWF) stavila ju je prošle godine na listu kritično ugroženih vrsta, što znači da bi mogle da nestanu svakog trenutka.

Trenutno je u divljini ostalo oko 30 jedinki. Masovno su istrebljenje uglavnom zahvaljujući krivolovu u Meksičkom zalivu. Imaju tamne krugove oko očiju, mogu biti teške do 60 kilograma, a zvanično ime za ove životinje je Phocoena sinus.

Foto: Lucas Alexander, Unsplash

Severni beli nosorog

U martu protekle godine, poslednji poznati mužjak vrste severnog belog nosoroga umro je u zarobljeništvu. Sudan je bio star 45 godina, i nakon njegove smrti ostale su samo dve ženke, a samim tim, nestale su šanse da se ova vrsta ikada oporavi.

U rezervatu Ol Pejeta u Keniji, gde žive poslednji beli nosorozi, učinjeni su veliki napori da se ova vrsta spasi od krivolovaca i rapidnog izumiranja, međutim bezuspešno. Smrću preostale dve ženke, ove moćne životinje će zauvek nestati sa naše planete.

kosmodrom.rs


Buka preporuka

Nauka i tehnologija

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.