Kad ostanes sam, ti i tvoje misli, nasamo, sta je prvo sto se zapitas, i da li se zapitas, "Ko sam, sta sam to ja?"
Velike su glave razbijale svoje jos vece mozgove ovim malim recima, i samo ponekad ili u vecini slucajeva nikad i niko nije uspeo da se u potpunosti objasni, opise, dozivi ili svojski zivi...
Sve je samo sena... kao da gledas sa strane film u kom si ti glavni akter, i nekad ti bude zao glavnog junaka, nekad si na njega ponosan, a nekad ga ni ti sam ne razumes...
Cudni smo mi, ljudi...
Od sitnice pravimo velike stvari, od malih reci velika dela, od obicne tuge komediju, od zivota parodiju, od ljubavi tragediju...
U vecini slucajeva uloge budu podeljenje, nekako dodoljenje i vise se i ne obazires da si nekad mogao birati, a tek da to mozes i sad... i uvek...
Niko nije rekao "moras" vec "mozes" ! I ti to ili shvatis ili ne prihvatis... Ili samo pustas da te bujica nosi...
Na obale se lako nasucemo, ako ne plovis kako treba, kako dolikuje ili kako bi plovio da znas da je to more tvoj zivot...
"Ko sam" "sta sam"... kapetan broda, borac, moreplovac, heroj, glavni junak... ili pustos, kamen, drvo, obala na koju se mnogi u oluji nasucu...
