Blog #Argument
Piše: Slobodan Martinović
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom
Danas je 3.decembar Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Kao pomagač osobe sa invaliditetom, petnaest godina, obeležavanje ovog dana u Srbiji mi deluje licemerno. Sete ih se institucije, mediji, organizacije civilnog društva kao deo projekta. Pročitaju deklaraciju, uslikaju se, naprave intervju a ne prostoji protokol koji bi im olakšao život.
Počev od odlaska kod lekara, državnu upravu i lokalnu samoupravu, banku, sportski događaj, prodavnicu, restoran, itd. Parking mesta obično budu zauzeta. Niko ne izlazi na teren kada treba potpisati ugovor. Odmah se tretiraju kao slučaj, njihov potpis nije validan otiskom prsta. Online prijave se proveravaju, odlazak u bolnicu, banku je stresan i za osobu i pomagača. Ne postoji sistem.
Najveće dostignuće, na koje se svi hvale, je otklanjanje arhitektonskih barijera. One su im, navodno, najveći problem. Jesu problem ali nisu najveći. Organizacije civilnog društva nisu se izborile ni za jedno sistemsko rešenje, deluju kroz projekte.
Nas pomagače niko ne prepoznaje. I nama su potrebne psihosocijalne radionice, posao, integracija u zajednicu.
Zgrozim se datuma koji se obeležavaju a nemaju kontakt sa stvarnim životom. Osobe sa invaliditetom i njihove pomagače mogu da razumeju i shvate samo oni koji žive isti život. Ostali vide ali ne mogu da osete bol i patnju sa kojom se nosimo svakog dana.
Centar za istraživanje u politici Argument
www.bitovik.org.rs
