Sedim na podu,prelistavam neke utiske koji su postali važni i ...Nikada ne govorim o tebi.Svako ima nekog o kome nikada ne govori,sigurna sam u to.I celog života se neko ćuti i čuva iz daleka.
Prstima prelazim preko badema u drvenoj činiji,osećam pod kožom sjaj soli i...Tako...
Neplanirano dopustim onom tvom pogledu da mi pokrije lice,ramena,stopala...Znaš ti,onaj pogled.
Onaj pogled...U njemu ceo tvoj svet: stablo oraha,zaboravljeni tekstovi,zelena fascikla,dva rokovnika,veliki most,četiri strane sunca iste boje,kačket,nevešto nacrtano jezero bez talasa,neke beleške,početak knjige koju nikada nećeš objaviti,nered na stolu,grožđe,šolja crvene boje,ženske čarape u dnu fijoke,karte za poker,paukova mreža u hodniku,jedna pregorela sijalica,račun za komunalije,odraz u vodi,cvetovi lana,lucky strike,ogledalo sa crnim ramom,kockasti stoljnjak,jastuk bez navlake,trzalica,još jedna trzalizaca ( kladim se da ih imas jos i pitam se šta će ti kada ih ne koristiš) poluprazna kutija sa žvakama,limenka piva,osluškivanje,nepotrebne pripovetke,audio kaseta,zelena slika sa sivim krugom unutra...Obala.
Na obali nema vozova,kolosek broj četiri napravljen od kamena i mahovine.Spokojan kao unutrašnjost kolibe u kojoj smo čekali da prođe neko vreme,neko vreme...
Neko vreme...Neko naše vreme u kojem smo počeli da shvatamo koliko je važno u svakom danu odbraniti jedan trenutak, odigrati na penale i opsovati sudiju zbog faula u dvadeset trećem minutu.
Od tada gde god da krenem ponesem običnu kariranu košulju,diktafon,blok za crtanje,jednu jabuku,šarene papire od kojih pravim brodove na kojima pišem pesme,kutiju sa bojama,u dzepu stavim staru usnu harmoniku,nekoliko kestena i...ako ima mesta dodam u jednoj od tih najboljih nenapisanih pesama i čaše za vino za svaki slučaj.
Možda nekada opet,neplanirano,slučajno ili možda namerno,negde,bezopasno...Nije važno ni kako, možda nekada opet pogledom moj pogled uhvatiš za ruku...Znaš onaj pogled,samo pogled,bez dodira,i bez zagrljaja, bez glasa i bez posebnog poznavanja,upoznavanja,pravdanja i udvaranja,onaj pogled posle ponoći, sa svim izgovorenim i prećutanim mislima,u jednom komadu,potpuno svoj,možda nekada opet i možda otvoriš flašu vina pa...Eto tako...
I čaše za vino za svaki slučaj.
