Prirodne nauke mogu da se ponose svojim visokoopremljenim specijalnim operativcima. Trebalo je razotkriti tajne prirode i sračunati njene zakonitosti, što nije bio nimalo lak posao. Jedan aplauz za njihove heroje koji nastavljaju potragu za preostalim minama iz rata Priroda-Čovek. Njihov posao je da sklope slagalicu od delova koji se kriju na ovom svetu oduvek. Ostavimo sada njih malo po strani. Šta je sa društvenim naukama? Potcenjene su, naravno. Jedan korak napred, nazad trk. Čovečanstvo je sebe zapustilo jer je zaista teško naći rešenja problema. Ono mora da stvori društveni boljitak krenuvši od nule jer Priroda nema šta da predloži Čoveku. Snalazi se kako znaš. Odavde dalje ideš sam.
Ali nije išao sam. Udružio se sa drugima da bi preživeo, ali je morao napraviti i neke kompromise zarad opšteg dobra. Međutim, moć je miomirisna bunika. Ko jednom okusi sa njene stabljike, više nikad nije isti. Nije više Čovek. Unezvereno gleda oko sebe, srče vazduh kroz vrele nozdrve ne bi li namirisao protivnika, i gladan je. Daj davaj daj davaj pa nek' se i udavi... Čak i kad je zmijoliki hod nemoguć zbog pojedenog slona, viljuškasti jezik i dalje preti leglu miševa.
Pa neki časni ljudi su se zapitali, kako upokojiti ovu zver? Organizujmo se u trupe i da svako zna šta mu je činiti! Filozofi i umni ljudi neka nas vode, hrabri i ugledni ratnici neka nas brane, oni umereni neka nas hrane. Ali niko nije istupio korak. Lepa zamisao, da. Stoici kažu da živimo u skladu sa prirodom, da pazimo na svoj dignitet i pozivaju na izgradnju Kosmopolisa. Ali neimari sve zanemarili. Aristotel je odavno pronikao u jednu istinu, ljudske strasti su nestalne i bolje je da se od sramote svi sakrijemo pod kostret zakona. Ako gde tkaninu progrizu miševi, neka izađu oni kojima se može verovati da urade popravke.I Utopija, nepostojeća sreća, ima mnogo sličnih predloga, ali nijedan od njih se nije ustalio u društvenom uređenju. I tako dalje, i tako dalje, nema dalje.
Fukujama piše o kraju istorije. Ne, nije ovde reč ni o kakvim majanskim, šamanskim, kafanskim proricanjima i zaricanjima. Niče nije ubio boga, samo je konstatovao vreme smrti da ga konačno upišu kao broj u biblijskim stihovima. Zar posle evo već dve hiljade godina čovečanstvo ne može da izmisli neko drugo božanstvo, nego pravi jedne te iste varijacije. Tako je i sa istorijom. Marks kaže klasne borbe pokreću točak, Hegel kaže smenjuju se ideologije pa idemo negde napred, stvaramo istoriju. Međutim, posle liberalne demokratije, čovek od toga ne može dalje da baci disk, nego se fosilizirao, ostao lepa slika na muzejskim peharima. Nema više novih trofeja, naš najbolji konj je ostao bezuba bezumna budala.
Ima neko neki predlog? Zašto ćutite? A ubacili ste svoj glas u glasačku kutiju je l'? Pa ste ostali i bez mozga. Vaša građanska dužnost ne prestaje u ispovednoj komori na glasačkom mestu. Imate li neku ideju kako da ovo društvo poguramo iz kala i belaja? Titan, niste, Tito, vi to niste. Ali podelite svoj hleb mudrosti sa drugima. Pokrenite kritičnu masu mišljenja i udružite više glava a manje glavešina. Jedan koral, nula jedan. Sprud korala. E pa ni Titanik nije jači od toga.
