Ovih dana se poklopiše par neobično nespojivih praznika koje proslavljamo u miru ali i u neimaštini.
Kako se vidi i dalje imamo radnički dan koji su uspostavili ameri koji se postidiše istog jer ga komunisti uzeše kao njihov. Ameri ga potom brže bolje prestaše slaviti. Opet i mi nismo bolji, od silnih praznika i memorijalnih dana sve što uspostavi bivša država Jugoslavija nama se danas ne dopada. Odmah iza roštiljanja 4. maja prije 33 godine umro je naš najveći drug. Ali mi ne tugujemo jer je vaskrso naš novi stari najveći drug. Od prvog maja do Đurđevdana samo se jede pije i odmara. Niko ne radi ali nema veze skoro niko i nema.
Šta li slave oni u Indiji ili Africi? Ako malo pogledamo njih onda ćemo moći vidjeti da i nismo toliko siromašni. Ali ko može da gleda njih oni su siromašni a niko ne gleda te siromašne. Baš nam je čudno što onda nas niko ne gleda. Ovi nemaju čak ni u kontejnerima ništa da iskopaju. Opet sa druge strane mi imamo jer uglavnom bacamo nešto iz Titinog doba ili ono čemu prođe rok trajanja. Taj rok trajanja je OK ako bacamo kiseli kupus ali ostalo... uostalom šta to nije preštampanog roka trajanja došlo na naše rafe. Sad možemo da shvatimo naše stare kad su govorili "Sine ništa ne bacaj, valjat će". Rok trajanja je diskutabilan pojam za generacije iz Titinog doba, ko se ne sjeća s početka rata višedecenijskih rokova na konzervama koje smo jeli. Bolje od svježih Ikar konzervi hiljadu puta.
Čudna bijaše ta socijalna država Jugoslavija. Imalo se i moglo se. Danas tuca ko koga stigne a da je Tito živ sigurno bi i zvorničko-tuzlanski Pablo tucao kamen negdje na Golom otoku.
Tito sigurno neće da vaskrsne a nama ne preostaje ništa drugo nego da kroz praznike njegujemo tradiciju i vjerujemo u vaskrsnuće dobrote i humanosti ili ljudskosti.
U to su nas uvjerile Nora, Tijana i mnoga druga djeca koja su u nama probudile ono što je zaspalo davnih devdesetih. Ako nikako drugačije tu smo se dokazali kao jači od šuplje države i pametniji od političara.
Smrt fažizmu, da nam živi rad, Hristos vaskrse i neka vam je sretne slave dobri domaćini i ljudi.
